PATENTI NIKOLE TESLE

Do svojih prvih otkrića i izuma Nikola Tesla je doao osamdesetih godina prolog veka. Tragajući za motorom bez kolektora, koji bi otklonio glavne nedostatke Gramovog motora jednosmerne struje, Tesla je 1882. godine doao do briljantnog otkrića indukcionog motora koga pokreću vie fazne naizmenične struje. Ovaj motor ujedno je predstavljao i reenje koje je omogućilo prenos električne energije na daljinu, s obzirom na mogućnost transformacije naizmeničnih struja u visoke napone, radi efikasnosti prenosa, i niske napone za praktičnu upotrebu.
U naredne dve godine Tesla je bezuspeno pokuavao da zainteresuje evropske stručnjake i nađe sredstva za realizaciju novog sistema proizvođenja, prenoenja i korićenja električne energije. Konačno, 1884. godine odlazi u SAD sa preporukom svog poslodavca iz Edisonove filijale u Parizu. Edison, koji je za sobom imao brojne patente i niz pronalazaka koji su ga učinili slavnim i bogatim, odmah je primio Teslu, ali nije bio zainteresovan za njegov sistem naizmeničnih struja. Tako je njihov susret bio kratak i Tesla kreće svojim putem bez podrke i razumevanja Edisona.
Opet bez sredstava i druge potpore, Tesla radi na izumima kojio mu omogogućavaju da stekne izvesna sredstva i nastavi borbu za primenu svog sistema naizmeničnih struja. Imajuci ovo u vidu, jasno je zato su prvi Teslini patenti podneti 1885,1886. i polovinom 1887. godine iz područja regulatora lučnih lampi i generatora jednosmerne struje. Posle ovih deset patenata, slede najznačajniji Teslini patenti iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja. Od oktobra 1887. godine patenti se niu vrtoglavom brzinom: u 1887. godini podnosi sedam patenata, u 1888. jedanaest patenata, u 1889. čak petnaest patenata, a zatim broj patenata iz oblasti polifaznih struja opada na est u 1890. godini i na svega tri u 1891. godini. Već 1891. godine oseća se promena oblasti, jer Tesla postupno zalazi u područje naizmeničnih struja viih frekvencija od onih koje su se pokazale korisnim u industriji (frekvencije od nekoliko desetina Hz ali ne preko 133 Hz). Ovaj prelazak sve izrazitiji od 1891. godine pa u narednih nekoliko godina.Godine 1891. podneo je patentnu prijavu na dobro poznati Teslin varnični oscilator sa rezonantnim transformatorom. U raznim varijantama ovi oscilatori u stvari generatori visokofrekventnih struja u ono doba, pojavljuju se u Teslinim patentima izme|u 1891. i 1896. godine. Od 1897. godine sledi niz patenata iz oblasti radio tehnike i dalji patenti iz tzv. kontrolera-rotacionih prekidača. Među patentima iz 1897. godine su i dva čuvena patenta u kojima je zatitio osnovni plan sistema sa četiri podeeana kola. Među patentima iz 1898. godine naročito je značajan onaj u kome je zatitio uređaj i način za upravljanje mehanizmima pokretnih objekata.Godine 1899. podnosi četiri patenta iz oblasti radija i prenosa energije kroz prostor. Sledeće, 1900. godine podnosi est patenata uglavnom iz područja radija, u 1901. ima dva patenta koji se odnose na prikupljanje energije zračenja, jedan iz 1921. a poslednji patent iz oblasti radija.Ovaj poslednji patent izdat mu je tek 1914. godine.
Posle pauze od sedam godina, Tesla je ponovo počeo da podnosi patente ali ovog puta iz oblasti turbina, pumpi, fluidike, gromobrana, merača protoka i brzine. U ovoj grupi najveći broj podnetih patenata je iz 1916. godine. Dva poslenja Teslina patenta u SAD su iz područja avijacije, jedan iz 1921. a drugi poslednji Teslin patent iz 1928. godine.
Ukupan broj izdatih patenata u SAD u evidenciji Muzeja Nikole Tesle iz Beograda je 112. U listi patenata izdatih u SAD naveden je i patent br. 613.819 (Filings tube pod red. br. 86) za koji ne postoji evidencija da je izdat. Podatak o broju ovog patenta nađen je u knjizi "WIRELESS TELEGRAPHY", autora Charles Henry Sewalla (D.Van Nostrand Company. New York, 1904) gde nije navedeno nita osim naslova i citiranog broja. Da li je ovo samo prijavljen patent i koliko je Tesla prijavio patenata, a oni mu konačno nisu bili izdati, nije nam poznato.U arhivi Muzeja Nikole Tesle u Beogradu postoje materijali iz kojih se moe zaključiti da je Tesla pripremio i crtee za patente, ali patenti sa takvim crteima ne postoje u evidenciji. Interesantno je da je dosta takvih crtea iz aparatura koje su bile namenjene za primenu u radio tehnici.
Lista patenata koje je Tesla dobio u zemljama van SAD načinjena je na osnovu dokumenata u arhivi Muzeja Nikole Tesle u Beogradu. Ova lista se sada po prvi put objavljuje i za nju se ne moe tvrditi da je potpuna lista patenata izdatih Tesli.Ukupni broj zemalja u ovoj listi je 25, a ukupan broj patenata je 109.Interesantno je da nema patenata iz oblasti elektroenergetike i da se prvi patenti odnose na Teslin varnični oscilator iz godine 1891.Ima deset zemalja u kojima je Tesla zatitio teledirigovano vozilo.Inače najveci broj patenata je podnet između 1896. i 1901. godine (radio, izolacija provodnika, teledirigovano vozilo), a zatim postoji jo jedno grupisanje patenata oko 1910. godine (fluidne turbine, pumpe).
Najveći broj patenata Tesla je zatitio u Velikoj Britaniji (ukupno 16) i u ovoj zemlji je dobio najkasnije patente, u 1922. godini. Među ovima se nalaze i dva patenta za koje nije dobio slične patente u SAD. Jedan od ovih patenata se odnosi na balansiranje obrtnih delova maina, a drugi na poboljanje procesa za dobijanje visokog vakuuma.
I pored toga to u većini patenata, koje je Tesla dobio van SAD, ima ponavljanja onoga to je pisao i zatitio u SAD, za one koji studiraju Teslino delo ovi patenti mogu da prue dodatna razjanjenja i preciznije formulacije Teslinih ideja, otkrića i izuma.

Prof. dr Aleksandar Marinčić