Ova prica pocinje slikom pustog hodnika na medjuspratu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Trenutak kasnije ostvaraju se vrata s leve strane. Kroz njih u hodnik stupaju dve devojke. Za njima, ubrzo, s zamorom još gomila uglavnom mladog sveta. Intrigu u prizor ocigledne evakuacije unosi to što jedna grupa s kaputima, jaknama i torbama u rukama ostaje na hodniku. Raspitujemo se. Kazu, iz Novog Sada su. Cekaju još samo da izadje profesor, pa ce poci kucama. S dogorelom cigaretom medju prstima, profesor se pojavljuje nekoliko minuta kasnije. Fotografišemo ih za novine. Odlaze, i hodnik je ponovo pust. Na vratima sale iz koje su izašli ostaje plakat sa obaveštenjem:

Sledi spisak dvadeset radova (rezimei su tu).
Nekoliko dana kasnije sedimo u salonu prof dr Ignjata Ignjatovica koji je na novosodskom odeljenju za psihologiju dugi niz godina drzao predmet Metodologija naucnog istrazivanja, a od pre sedam godina predaje predmet Psihologija licnosti. Od duhovnog tvorca i osnivaca slušamo pricu o Radionici za eksperimentalnu psihologiju licnosti.
 

koren

Momenat osnivanja je dosta fluidan, ali recimo da je to bilo u vreme kada je pocela ona ogromna inflacija. Tada sam skupio prvu ozbiljniju grupu studenata sa kojim sam hteo da operacionalizujem Fromovu tipologiju licnosti. Bilo je to nekoliko studenata cetvrte godine koji su pripremali diplomske radove. Medjutim, ideju da se operacionalizuju razlicite teorije licnosti koje su potekle iz psihoanalize ili koje jesu psihoanaliza imam od ranije.

        Neki prapoceci svega toga vezani su za rad sa Momirovicem zapocet negde polovinom šezdesetih.  S druge strane, moja ekspertnost u psihoanalizi potice iz nekoliko srecnih godina kada je Vojin Matic zapocinjao svoj rad. Tada je on drzao predmet koji se zvao Decja psihopatologija, ili nekako slicno. To nisu bila predavanja klasicnog tipa, vec ono što se danas zove radionica. Skupi se grupa studenata, pa on na pocetku ili nešto malo prica ili nešto malo pita, samo da bi zapodenuo razgovor. Cele jedne godine razgovarali smo, recimo, o hrani, o hranjenju, što ce reci, Matic je tada istrazivao oralnu fiksaciju i oralni karakter. Mozda je nekome neverovatno da to moze da traje celu godinu. Jedino što mi je bilo interesantno na studiju psihologije jesu ti susreti sa Maticem i otkrivanje psihoanalize u izvornom obliku. To je stvarno bilo nešto poput onoga "pijan konj pao sa lorda" – dakle, stvarna novina. I mislim da je prava psihologija koja je tada mogla da se sluša bila tamo, iako tako, naravno, ne misli vecina mojih kolega. Mozda je to zato što su oni došli kasnije kada se Matic ili zamorio ili je bilo više studenata, pa nije mogao da praktikuje istu vrstu rada. Pa oko kazem da se zametak REKSPLI-ja, nalazi u tim godinama, onda je to mozda pravi odgovor.

        Sledeci, još jedan izvor Radionice za eksperimentalnu psihologiju licnosti su moja rana interesovanja u psihologiji. Buduci da sam iz jedne tehnicarske ili inzenjerske porodicne sredine, uvek sam bio naklonjen prirodno naucnom sagledavanju stvari, to jest upotrebi matematike i uopšte spacijalnih disciplina u rešavanju realnih problema, pa je tako i prva ozbiljna stvar kou sam uradio bio, danas mozda ponešto zaboravljeni test inteligencije, GVERTOS. Radeci na njemu i radeci za vreme sluzenja vojnog roka kod Svecenskog u Institutu za primenjenu psihologiju JNA, nekako sam se sprijateljio sa postupscima merenja u psiholgiji.

        Za sobom imam cetrdeset godina rada u sportu, provedenih u macevalackom klubu "Zeleznicar". Tamo sam stekao pedagoško iskustvo. Sport je podrucje u kome je na jedan srecan nacin artikulisana ljudska potreba za druzenjem. Nije netacno ako kazem da je projekat Radionice potekao i iz potrebe za druzenjem, za stvaralackim druzenjem.

        Radionacirski nacin rada koji preferiram nastao je nekako spontano kroz dugogodišnje druzenje sa Momirovicem na projektima koje smo zajedno radili, a bila su to dva baš ogromna istrazivanja.
        Toliko o predistoriji.

stablo

Rekao sam vec da je REKSPLI zapoceo operacionalizacijom Froma i  produzenim druzenjem sa mladom generacijom. Stvar se posle nekako spontano razvijala. Pošto se videlo da se nešto tako moze raditi, hteli smo da idemo dalje. Sada smo uzeli Adlera. Jeste da se on u svoje vreme dosta udaljio od Frojda, ali zašto da ne probamo. I on prica neke razumne stvari. Mi smo operacionalizovali tri glavne: inferiornost kao kompleks, zatim deciju inferiornost i kompleks supeiornosti. Decija inferiornost je ozbiljno teoretsko pitanje - da li postoji ili ne, ako da, kako onda funkcioniše. S druge strane, inferiornost kao kompleks i superiornost kao kompleks je nešto što nam sigurno svakodnevno bode oci. From je, poznato je, mnogo pisao, pa sam u toj gomili svega i svacega koju je trebalo savladati vrlo cesto nalazio na recenice koje gotovo direktno mogu da se preuzmu kao upitnicki iskazi. Medjutim, kod Adlera je nastala zanimljiva situacija. Nismo krenuli od vec date osnove za formiranje skupa pitanja. Pošli smo od onoga što profinjeni posmatrac regustruje, a srecom devojke koje su sedele u grupi su zaista bile rafinirane u psihološkom posmatranju i samoposmatranju.Dobili smo dobru kolekciju pitanja sa jakom unutrašnjom kohezijom.

        U poduhvat je u pocetku bio umešan i Momirovic. Pošto on i ja provereno dobro radimo, pozvao sam ga da zajednicki napravimo prvi instrument. Kada smo dobili rezultate, on je rekao - Pazi, pa još nismo izlapeli - Kada na cetristo ispitanika koji odgovaraju na tridesetak pitanja dobijete pouzdanost devedest dva, to je onda iz cuga dobro uradjen posao.
        Institucionalizovanije REKSPLI pocinje sa radom dolaskom grupe postdiplomaca, mojih bivših studenata kojima sam predavao metodologiju psiholoških istrazivanja. Od njihovog dolaska poceo sam sistematicnije da formiram i sistem rada radionice i sistem tema koje cemo razradjivati. Sledi nekoliko pokušaja u vrucim temama. Vruca tema je autoritarnost, ali u okviru nje jedna od gurucih tema za mene je bila antiintraceptivnost. Pre svega, ne podnošenje psihologije na razne nacine. Krenuli smo od nekih cetrnaest koncepata do kojih smo došli raspakivanjem problema, više adekvatnim psihologiziranjem, nego pozivanjem na literaturu. Dobili smo psihometrijski, a verovatno i ideološki, veoma dobru skalu antiintraceptivnosti. Antiintraceptivnost je nešto što postoji i moze da obelezi svaki trenutak. Obelezila je recimo kroz mrznju i otpor prema psihologiji vreme boljševicke Rusije, nacisticku Nemacku... Ona se na razne nacine, tako cenim, izrazava i danas, kada beziš u neku akademsku eksperimentaciju sa procesima, a ne interesuje te ljudska duša, ne interesuju te emocije, ne interesuje te drugi, osoba. Nije to psihologija koja je stvarno potrebna za rešenje licnih i društvenih problema.
 

Ovde se veruje na glavnim mestima....

Ajzenk je bio zastupnik cvrste fiziološke struje.....

 

krošnja

Kako privlacim ljude u grupu? Verovatno neke ljude zavedem predavanjima i pricom. Talentovani za vrstu rada koja se praktikuje u REKSPLI-ju obicno pridju, ko zna cime privuceni. A onda neki  i ostanu. Ziva i bogata interakcija zatim stalno razvija citavu stvar. To je kao spirala. Sada vec imam saradnike kojima mogu da poverim da preuzimaju moju ulogu, da vode pojedine grupe. Na neki nacin mi je zbog toga zao, jer sam ranije najneposrednije ucestvovao u kreativnom radu. Sada sam sve više u ulozi supervizora. Ali stvar koja se razvija mora da ide tim putem.
        Moj konacni cilj u ovoj fazi rada REKSPLI-ja vezan je za maticevske korene, a to je da zaokruzim jedan sistem koji se tice direktno izvorne Frojdove psihoanalize odnosno faza razvitka licnosti i faza fiksacija i dimenzija licnosti koje proisticu iz fiksacija libida. Tu nekako vidim kraj. Sada upravo radimo, moglo se to videti na skupu Empirijska istrazivanja u psihologiji, cetiri skale koje se ticu Edipa i Elektre, odnosno dozivljaja oca i dozivljaja majke i od strane muških i od strane zenskih osoba. Naravno, kada sve planirano završimo bice to samo kap u moru mogucnosti eksperimentalnih istrazivanja psihoanalitickih koncepata. Stvarni kraj tih istrazivanja ne vidim. Do danas je publikovano preko dve hiljade istrazivanja vezanih samo za Frojdove koncepte. Neka moji saradnici i ja tom spisku dodamo dvadesetak – od nas ce to biti više nego dovoljno.

zabelezio G.A.

Objavljeno u Psiholoskim novinama, broj nepoznat.