Putnik

            



Uvek na opazu
  Kud covek ne brodi
Birajuci stazu
  Koja sreci vodi.

Gledi staze redom:
  Ovom necu ici;
Idem pravo sredom
  Pre cu k meti stici.-

I polazi s bogom
  Putem putnik mladi,
Mladom, lakom nogom
  Po cvetnoj livadi.

Sto je drugom tesko,
  Lako je za njega,
Srce mu s' vitesko
  Ne strasi nicega.

Po bregovi tudji
  Ko zerav se sija,
Ide pevajuci
  A znoj ga probija.-

Sa junackim skokom
  Sve bede obara,
Pred njegovim okom
  Sve se u raj stvara.-

Mnogo je obiso
  Sveta pregolema,
I doma bi iso  
  Al vec doma nema.-

Mira meni treba,
  Snaga mi je pala,
A zaradit hleba
  Ruka j' malaksala.-

Ah! al' nigdi stanka,
  Nigdi za meneka!
Starost me nejaka,
  Starost mene ceka!

I sa tugom veljom
  Laca stap opeta,
No ne s onom zeljom
  Upoznati sveta.

Upozna ga dosti,
  Ne treba mu vise,
Sve mu vec pakosti
  O grudi razbise.-

Vrane njemu kose
  Postase srebrne-
Dobro noge nose
  -Da u grob posrne.-

Zbogom, svete beli!
  Ja stazu izbira,
Dusa dalje zeli,
  Telo iste mira.

I sve na opazu
  Dalje putnik hodi,
R a d o  s l e d i  s t a z u,
  K o j a  g r o b u  v o d i ...

                  1855.