Vasar u topoli

 
 Baka na ringispilu
 
Zvece dukati
i susti svila
na poljancetu
kod ringispila.
Tu se od dece
ne moze prici.
Tu su devojke
i mladici.
Tu je sve sto
nije u ljuljci,
pa cak i zene
i coveculjci.
Svi sto ne drze
vinske zdravice
bruje oko te
cudne spravice.
 
Jedna baka
s torbom u krilu
sat je letela
na ringispilu.
Prvo je baku
bilo stah malo.
Sve se oko nje
uskovitlalo.
Bilo je bar
trista sunaca,
dvesta Topola,
sto Oplenaca.
Ali taj strah
brzo isceze.
Sad krug za krugom
veze li veze.
I sto se tocak
brze okrece,
baka sve vise
trepti od srece.
Leti i misli
da svi njoj klicu
pa zaboravlja
na svog cicu.
 
"Sto mi je lepo
kad zazmurim...
Reko je: Idi,
ali pozuri.
Uh, nece, valjda,
lancina puci|
Pozuri, veli,
idemo kuci.
Kakvoj kuci,
neka, neka...
Kad mi je ovako
lepo, nek ceka.
Ceo mi zivot
prodje kod koza.
Neka mi se jednom
dusa navoza.
Letim isto
ko bubamara...
Necu da silazim
dok imam para|"
 
Zvece dukati
i susti svila
Bruji svet oko
ringispila.
Plamte trobojke,
grme trubaci.
Klicu u zraku
srecni letaci.
 
Neki cicica
krakat ko roda
probi se kroz
obruc naroda.
Zakloni oci
od sunca kapom,
pa baku s torbom
raspali stapom:
 
- Ja te tri sata
cekam kod kola
a ti mi jases
tog djavola|
 
Popucase
trube od pleha
i zaceni se
narod od smeha.
Baka se izbeci:
 
"Joj, stoj| Moj Stevo|
Spasavaj, sveta
Paraskevo|"
 
Rasrdjen cicica
psuje i preti
i udara je
kad god proleti.
 
- Ozari, stari|
- Al' cica cetka|
- Zvizni ga torbom
po glavi, tetka|
 
Popucase baki trpila:
"Zar sam te zato
prala, krpila."
Pa ciknu: - Stevo,
nesreco jedna|
Baci tu motku,
narod te gleda|
Onog mi sunca
i ovog zraka:
cim sidjem - idem
na razvod braka|
 
- Ohooo| Z'ustavi|
- Teraj jos malo|
- Raspali, cile|
- Dosta, budalo|
 
Sve zivo kao
da dobi krila
zgrte se oko
ringispila...