Djulici

            



     V

Oj, devojko, zeljo ziva,
Sto si tako zalostiva?
"Ja sam snila malo prije
Da u tebi srca nije|"
Kad si snila, zoro bela,
Tad si ga ti odnela.


     VII

Mesecina, - al' meseca nema;
Moja mila zelen venac snila,
Pa se malo u snu nasmejala, -
Od toga se ponoc zasijala.



      VIII

Pola srce, pola kamen-
To sam bio ja;
Pola studen, pola plamen
Krvca moja sva.

Ti si kamen naucila
Ljubit, goreti,
A srcu mi dade krila,
Srce odleti.

Odletelo nebu, raju,
Bogu, svetlosti,
Vecnoj zori, vecnom maju,
Vecnoj radosti.

Da izbere dvoma nama
Kutak ubavi,
Mirno mesto medj zvezdama
Nasoj ljubavi.

Jos se moli bogu tamo,
Blag da oprosti,
Sto cu ljubit tebe samo
Cele vecnosti.



      XXI

"Moze l' sunce sjati
I u crnoj nocu?"
Odgovor ce dati
Tvoje crne oci.


      XXXV

"Moj dragane, gde si nocas bio,
Il' si pio il' si dangubio?"
Ja sam pio, nisam dangubio;
Popio sam toke sa prsiju,
Sve u zdravlje tih crnih ociju.
Crne oci, a i vino crno,-
Nije cudo ako sam posrno.