Obicna pesma

            


 
Nasa je ljubav bila kratkog veka,
Trenutak jedan - tek godinu dana.
I rastavi nas naglo sudba preka,
Bez uzdisaja, bez suza, bez rana.
 
U svadji nam je proslo pola dana;
U pomirenju mucnom pola noci.
I bezao sam iz naseg stana,
Trazeci mira u poljskoj samoci.
 
No to je bilo kratko vreme;
Pa postadosmo tudji jedno drugom;
I gledasmo se u cutanju dugom,
Tupo, k'o sito dete secerleme.
 
I tako sve je proslo; i ja sada
Ne mogu kleti nebo ni sudbinu,
Il' s pesnicama stisnutim, pun jada,
Prokleti zene ili podlost njinu|
 
Pa ipak - da si samo katkad znala
Veliki, kobni oganj duse ove,
I silnu ljubav sto nisti k'o hala
Sve druge misli i nade i snove; -
 
Pa ipak - da si samo katkad htela
U zanosu, i slicnu mekoj svili,
Da nadjes neznu rec iz srca vrela -
I mi bi mozda dugo srecni bili|
 
A sad polako tece ovo vreme;
Postasmo tako tudji jedno drugom;
I gledamo se u cutanju dugom
Tupo, k'o sito dete secerleme.