Balada o bajci

            


Bajka moze da se rodi
kad god srce jako zeli,
kad god decjoj dusi godi
kad se s mastom sprijatelji,

da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog decaka koga volis,
devojcice sto se smeje,

kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imas prijatelje,
pa putujes, pa putujes
i sa njima snove sanjas,
zemlju svoju volim, volis,
makar bila i najmanja

jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
vidjena iz decje maste,
iz ljubavi neke rane,

seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.