Dosadna pesma

            



                  Toliko mi je dosadno
                  da ne znam sta cu.
                  Kad izlazim iz skole
                  nakrivim kapu na levo oko
                  i pobijem se sa trojicom
                  bar da me vide devojcice.

                  Devojcice su smesna stvorenja
                  dugonoge,
                  okrugle,
                  pegave ili kratkovide,
                  mnogo lazu i ogovaraju
                  i pisu ljubavna pisma
                  koja mi stave pod klupu.

                  Meni je sve to dosadno.
                  Ipak procitam pisma,
                  najlepse reci prepisem
                  - ako mi nekad zatreba,
                  a od onog sto ostane
                  napravim papirne ladje,
                  napravim ptice,
                  slanike,
                  zabe,
                  i bajagi se igram
                  a tako mi je dosadno.

                  Dosadno mi je da porastem,
                  da nosim tesne cipele
                  i da se ozenim.

                  Oni koji porastu prvo se danima mrze
                  onda se danima svadjaju.

                  Jedino mi je zao mog tate.
                  Da je ostao decak - kao ja,
                  bas bismo divno mogli da se druzimo
                  i da zajedno budemo zaljubljeni
                  u nastavnicu istorije.

                  Sve ostalo mi je dosadno.
                  Toliko mi je dosadno
                  da ne znam sta cu,
                  nego nakrivim kapu na levo oko
                  i pobijem se jos sa trojicom.
                  Cak i kad nema devojcica.