Rodjendanska pesma

            



Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rodjeni,
ogromne, cudne i drhtave
kao jasike zelene.

Posle su dosle kolevke,
cucle i zubi, i ostalo.
I noci kad smo kmecali.
I pelene. Pelene. Pelene.

Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je kosava bila,
ili je mecava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.

Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamisljali
najlepse usne za nas,
najlepse oko i dlan.
I zeleli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upitas,
licis li na njihov san?

Mama i tata su stari vec
i kazu: ljubav vene.
A ljubav njihova ostaje
i u nama se siri.
I nastavlja se. Nastavlja
u nekom malenom svrci
sto ce iz naseg srca
uskoro da izviri.