Stanje redovno

            


 
Cim se prepune poslovnih briga,
po podne moji stari se nadju,
osecam,
ceo stan mirise
na dobro znanu njihovu svadju.
 
U pocetku ih slusam mirno,
na svome krevetu cutim i lezim...
Onda ustajem,
hvatam kvaku,
tiho otvaram i - vec bezim.
 
U mrak zaronim, ja, rezultat
negdasnje ljubavi zene i muza,
besciljno lutam,
sam sebi licim
na praznu ljusturu morskog puza.
 
Predugo sedim u bioskopu,
i ne uzivam u filmskom lomu,
kad svi izadju
poslednji krenem,
bez zurbe svome slatkom domu.
 
Tamo - zatisje. Gledaju kako
malim ekranom slika skakuce,
cak i ne znaju
da ja nisam
cele veceri bio kod kuce.