Kostana

Toma:   Usta da imas, a jezik da nemas!

        A moje? Sve ode. I idi, pa mu se raduj kad se rodi. Od ovolicno,
        od "mrvu mrvku" hrani ga, cuvaj, gledaj, da, kad se umire, ima
        ko oci da ti zaklopi, svecu zapali, da ti se dom, ognjiste ne
        ugasi... A ono?! Eno ga! S Cigankama! Ni oca, ni mater, ni
        Boga, nikoga ne vidi i ne slusa... More, sto kamen ne dobih,
        nego njega, sina?!

        ----------

Kata:   Zar majka rodila, cuvala, pa sad majka ne valja, a ona, Ciganka,
        dobra?...

        ---------

Mitka:  S'g ce batka da se vrne. Nece mnogo da mi te ostavi. Tiki,
        samo da nadzrnem. A i mnogo necem joste da zivim! Cetiri, tri,
        dve - najvise jos polovin godinu. U jesen, slunce kad pocne
        da kapnuje, t'g cu i ja da si umrem. Zajedno, i ja slunce
        ce si idemo!

        ------------

Mitka:  Grkljan, Kostan kude je? Vikaj gu, bre, i sviri vu da dodje
        i da mi poje, zasto ako njuma nema, sve ce da ve potepam!...

        ...jer od karasevdah pogolem boles nema. Istina, lice ti je
        cigansko, AMA OCI BOLNE IMAS...

        Zal, bre, da sviris. A kako moj zal nigde - nigde dokle
        turski hat ide - nigde ga nema!

        Vino, svu mladost da ispijem!

        Bese moje!

        Ah, moj brat nikad srecu da ne vidi sto me odomi, ozeni... Sto
        me ne pusti da idem. U svet da si idem. Tiki, koj sto pravi,
        a on: "Mitke, dom, u kucu da sedis, zenu i decu da gledas. Ne
        skitaj se, bre, i ne krivi, zasto ce te, mozda, ubijev!"...
        A koga da ubijev? Mene li? Taj se jos nije rodija. I nece
        da se rodi Zar mene bre da ubijev? Mene?

        Eh, Stambolke Redzepovice, mori, zalna pesmo moja! Stari
        Redzep na put, a ja kude njuma. Ciganka me vodi. Ciganka na
        kapidzik ostade da cuva i pazi, a ja kude njuma, gore u
        odaje. I toj hajducki! Noga da ne susne. Noc padnala, mesecina
        se spustila, a ona, Redzepovica, ceka me. Legla na duseci,
        gola, mlada, kapka... Snaga! Da cunes pa da se zaplaces!
        Ruke vise glavu frljila, kosu crnu, fildis, rasipala oko
        sebe i - ceka me. Gleda u vrata, gleda kako bi me odmah, jos
        od prag, s's svoje puste crne oci opila, izela... Gleda,
        ceka me, i poje...

        Salce, ti me znajes? Znajes li, Salce, "moje" kakvo bese?
        Ti bar kazi! A, Salce? A i tvoje, bese mnogo! Nego s'g i ti
        ostare, ispece se. Trgni se u stranu, da te ne gledam, zasto
        kad tebe gledam, mislim mnogo na sebe.

        Ona, Redzepovica, ce mi se upije u pamet i ce se razbolim.
        Bolovacu. Nedelju dana mrtav bolan ce da bidnem za njuma...
        Ne li me izdadose, potkazase? Dremka me uhvatila na njojno
        zrelo, belo, grlo, a stari Redzep iz dolap, kude se bija
        sakrija - s's jatagan na mene poleteja. Ona videla, pisnala,
        brgo od sebe svilenu kosulju skinula - i drz za jatagan. A
        noz, znaje se, svilu ne sece, te ja tako ziv... A njuma, posle,
        zivu gu u vrecu vrzali i u Moravu frljili...

        ---------

Toma:   Sin?! - Sinule munje, pa u celo!

        Eh, a sada kad bi jos i onu! ... Onu: bula mlada, posle
        svadbe, cim legla, odmah umrla. Sutra, sunce vec izislo
        visoko, visoko - a nje iz sobe jos nema. Majka joj dosla
        u pohode. Ona se jos ne budi. Svekrva stoji pred vratima...
        Ona mrtva a svekrva misli da od nocnog prvog milovanja
        i celivanja jos ne moze da se osvesti, i zato ne izlazi.
        I otac joj vec dolazi, svekrva place, budi je i tuzno
        poje: Tatko ti dodje, zasrami se more! A ona mrtva i
        cista. Muska je ruka ne pomilovala, ni usna celivala.
        Mrtva i cista.

        I to onu svirku, kad se podje na vencanje za staro i
        nedrago!

        --------

Arsa:   Kuci!
Mitka:  Sta sam ja? Pseto li sam? Imas li, bre, dusu, srce?  I ja
        jedanput da se razveselim a ti odmah...
Arsa:   Kuce!... A zena, deca?
Mitka:  Ti me ozeni, ti me zarobi! Ti s's mene sto iska toj i
        napravi. I s'g, eto ti gi: i zena i deca!... Ja! Nista
        nemam. Nikoga si ja nemam.

        --------

Mitka:  Sviri. Da sviris: kako nigde nikoga nemam. Ni brata, ni
        tatka, ni majku! Zenu? Ene gu. Od brasno i testo oci vu
        se ne vidiv. Nigde si ja nikoga nemam! De! Toj da mi
        sviris, "moju pesmu" da sviris!
Grkljan:Kakvu tvoju pesmu, gazdo?
Mitka:  Moju pesmu!
Grkljan:Ama, kakvu, tvoju pesmu, gazdo? Mi nikakvu tvoju pesmu
        ne znamo.
Mitka:  I ja gu ne znajem. Samo gu u noc cujem i u s'n s'nujem. A
        pesma je moja golema: Kako majka sina imala, cuvala,
        ranila. Dan i noc samo njega gledala. Sto na sina dusa
        zaiskala, sve majka davala, a sin - bolan! Porasnaja sin.
        Dosla snaga, mladost... Dosle basce, cvece, mesecina.
        - Zamirisale devojke!... Sin poleteja. Sve sto iskaja,
        sve imaja. Hatovi, puske, sablje, zene... Koju devojku
        nije pogledaja, samo njojne kose neje zamrsija i usta
        celivaja. Nijedna mu ne odrece, nijedna ga ne prevari,
        a on sve gi celivaja, sve varaja i - bolan, bolan bija.
        Bolan ot kako se rodija. - Toj sam ja!... Pa od t'j bol,
        jad - dert li je, prokletija li neka - eve na nogu
        ginem. Idem, pijem, lutam po mejane, dert da zaboravim,
        s'n da me uvati. A s'n me ne vaca. Zemlja me pije... Noc
        me pije... Mesecina me pije... NISTA MI NIJE, ZDRAV SAM,
        A - BOLAN. Bolan od samog sebe. Bolan sto sam ziv. Otkako
        sam na svet progledaja, od t'g sam jos bolan... Zalno,
        teslo da mi pojete!...

        I Kostan, tuj pesmu, toj vreme da mi pojes... A toj vreme
        vise ne dodje. Ete za toj cu vreme ja zalan da umrem, s's
        otvoreni oci u grob cu da legnem. POJ "ZAL ZA MLADOST"...
        Za moju slatku mladost, sto mi tako u nista otide, i brgo
        ostavi. POJ I VIKAJ GU. MOLI GU, NEKA MI SE SAMO JOS
        JEDANPUT VRNE, DODJE, DA GU SAMO JOS JEDANPUT, POMIRISEM...

            Da li znaes, mome, more, da znajes,
            Kakva je zalba za mladost...

        Majku, njuma da mi ne spominjes. Ona jedno pogresi,
        sto prvo tebe, pa posle mene rodi, te s'g moram da
        cutim, da te slusam, jer si stariji! Toj ona samo
        pogresi: sto prvo tebe pa posle mene rodi. - A
        majka je majka!

        -----------

Kostana: Samo me ti ne daj, pa i zemlju gde ti stupnes i to cu
         da celivam. Ne daj me, slatki gazdo! Vodi me tamo!
Mitka:   Kude, Kostan?
Kostana: (ocajno siri ruke napred) Tamo! Tamo!
Mitka:   I tamo zemlja i ovde zemlja!
Kostana: (izvan sebe od ocajanja, siri ruke vise sebe, na sve strane)
         Tamo! Tamo!
Mitka:   (pokazujuci vise sebe, na nebo) Zar gore? Gore je visoko,
         a dole je tvrdo!
Kostana: Oh!...
Mitka:   To je, Kostana! Pisano! Sudjenice te osudile. (Pokazuje na
         kola, svatove.) Ete, dosli ti, da te vodiv, da se vencas.
         I, ce ides, ce se vencas. Svi ce ti se radujev. Mladozenja
         ce te celiva a ti ce places! I prva noc plakanje druga
         noc plakanje i cel vek plakanje... I od rabotu ruke ce ti
         ispucav, lice ce ti pocrni, oci ce ti se isusiv... Ce
         prosis, pa ce se ranis!... Srce ce ti se iskida...
Kostana: Dosta! Nemoj gazdo!
Mitka:   Toj je! Zar ja ne znajem sta ide! Ide, Kostana, jesen,
         dom, kuca, brat moj, m'gla, i grobje... Toj ide. Tam cu
         i ja! I Kostan, k'd cujes da sam umreja, sluzu da ne
         pustis. Niko da me ne zali! Zasto, ja sam samoga sebe,
         za zivot moj, zivoga ozalija i oplakaja.

         Nemoj da places. Sluza ne pomaga! Slusaj, batka ce da ti
         zbori: Batka dete neje. Batka je mlogo videja, mlogo preko
         svoju glavu prefrljija. Odavde, Kostan, po tamo - nema!
         I cel vek toj je!...

         Digni se! Ne placi! Sluzu ne pustaj! Stegni srce i trpi!
         Bidni covek; a covek je samo za zal i za muku zdaden!
         Idi!
Kostana: Kuda?
Mitka:   Zar mene pitujes kude ce ides? Zar ja da ti kazujem?
         Kude? Eh, kude ja, tuj i ti. Ja u moj dom, ti u tvoj!
         Ti placi, i ja cu placem... Tebe ceka koliba, cerge,
         kuciki i prosenje; mene - kuca, ognjiste, pepel, dim,
         zena zasukana i s's testo umrljana.

         Da te darujem, da ti dam... DA TI DAM BELE PARE ZA
         CRNI DANI. A CRNI DNI TI DODJOSE! Eto ti gi! Sviriv!
         Radujev ti se. Svirite, bre! A s'g, ajde, ostaj mi s's
         zdravje! Zbogom! I cuti, ne tuguj, ne placi!