Autobiografija

   U osnovnoj skoli obicno je ovako islo: pet dana nisam nista radio,
sesti dan nosio sam regraciju ucitelju, a sedmi posvecivao Bogu i,
prema tome, odmarao sam se. Ucitelj prvog razreda, secam se, voleo
je pastrmu; ucitelj drugog razreda voleo je slaninu, a ucitelji
treceg i cetvrtog razreda voleli su jaja, i to su morala biti
zdrava jaja, jer djakon Ilija - on je bio ucitelj cetvrtog razreda-
uzme svako pa gleda prema svetlosti i koje ne valja, vraca, te mu
se mora drugim zameniti. Jedanput, kad nije bilo u kuci jaja,
ukrao sam nasad iz komsiluka, odneo popadiji, a ova taman mesila
svom djakonu patispan, pa sruci osam malih pilica u testo i vec
sutradan mogao sam govoriti kakogod sam hteo lekciju, nisam mogao
dobro proci. Najzad, kad bi dosao ispit, odneo bi i moj otac svoju
regaraciju i ja bi opet prosao.

........

   - Sinko, kad se vratis sa ispita, pa mi se javis da si polozio,
dobices ovaj zlatan dukat. - I pokaza mi nov novcati dukat. - A
ako ga ne polozis, slobodno mi nemoj ni dolaziti kuci, jer cu te
isprebijati na mrtvo ime.

   Kad sam srecno pao na ispitu, stanem pred gimnazijska vrata
ovako razmisljajuci:

   - Batine mi ne fale, a dukat necu dobiti, dakle dve stete. Kako
bi bilo da ja to svedem samo na jednu stetu. Neka dobijem batine,
kad tako mora biti, ali bar nek dobijem i dukat!

   I odmah mi sinu srecna misao kroz glavu, te se otisnem kroz
ulicu sve skakuci s noge na nogu; doletim ocu i majci veselo,
poljubim im ruku i uzviknem:

   - Polozio sam, odlicno sam polozio

   Majci i ocu skotrljase se niz obraz dve suze radosnice, a otac
spusti ruku u dzep i dade mi onaj nov novcat dukat.

   Ja sam, razume se, pojeo zatim batine, ali sam bar pojeo i dukat.
.........

   - Ti moras biti moja, pa ako ne na ovome a ono na onome svetu.
   - Kako to moze biti? - upita ona radoznalo.
   - Otrovacemo se, ako pristajes?
   - A kako cemo se otrovati?
   - Popicemo otrov! - nastavih ja odlucno.
   - Dobro, pristajem, a kad?
   - Suta posle podne!
   - E, sutra posle podne imam skole - priseti se ona.
   - To jeste - pade i meni na pamet. - Ne mogu ni ja sutra, jer bi
dobio odsustvo, a imam dvadeset i cetiri, pa bi me posle isterali
iz skole. Onda, ako hoces, u cetvrtak posle podne, onda nemamo skole.
   Ona pristade.
   Iduceg cetvrtka posle podne, ja ukradem od kuce kutiju sibica i
podjem da se sastanem s Persom, kako bi zajedno otisli na onaj svet.
   Sednemo u njenoj basti na travu i ja izvadim kutiju.
   - Pa sta cemo sad? -pita Persa.
   - Da jedemo sibice!
   - Kako da jedemo?
   - Evo ovako - reknem ja, pa otkinem glavic i bacim a ono drvce
pojedem.
   - A sto to bacas?
   - Pa to je gadno.
   I ona se resi, te pocnemo da jedemo ona drvca. Ona pojede tri,
pa joj udarise suze na oci.
   - Ja ne mogu vise, nikad u zivotu nisam jela drva, ne mogu vise.
   - Onda, ti mora da si vec otrovana.
   - Moze biti, rece ona, a ja nastavih i pojedoh devet drvaca , pa
i ja izgubih apetit.
   - Pa sta cemo sad? - pita ona.
   - Sad da idemo svako svojoj kuci, da umremo. Sramota je, znas, da
umremo ovde u basti; mi smo deca iz dobrih kuca, pa je sramota da
umremo u basti.
    - Jeste! -rece ona i podjosmo.
    Cela se stvar medjutim svrsila ovako: ona je otisla kuci i molila
majku da joj namesti krevet da umre. Tom prilikom joj je priznala da
se otrovala, to jest da je jela drva sa mnom. Majka njena, bez obzira
na njen polozaj, rece:
   - E, kad si mogla da jedes drva u basti, jesces ih i ovde u sobi!
I vec , sta je dalje bilo, vi svi znate.
   Zbog tih batina Persa me je strasno omrzla i tako se svrsila moja
prva ljubav.