Beograd nekad i sad

Mile:  Sta ste vi, kog djavola, na Ceru radili?

Stanojlo: Ja, je li? Borio sam se; bio sam u trecem pozivu, a treci
  poziv potegao je kao i najmladja vojska. Nigde zaostali nismo;
  ako nismo bili prvi, nismo bili ni poslednji. Na Ceru sam ja
  ranjen, pa sam tamo i ovu medalju dobio. Bilo je to pred kraj
  leta, tako uoci Preobrazenja, jest, jer o Preobrazenju je i resena
  bitka. Pa mi, treci poziv, bili smo na jednoj kosi; ispred nas
  drinska divizija, a neprijatelj...

Mile (nestrpljivo): Pa je l' cete vi celu istoriju da mi ispricate?

Stanojlo: Celu, nego, jer treba da je cujes, i da je znas.

Mile (sa dosadom): Ah, molim vas, ko ce to vecito da slusa?

Stanojlo: Ko ce da slusa? Ti! Razumes li, ti! ZAr ja slusam tvoje
  kako je lopta letela, kako je centarhalf posrnuo, kako je levi
  bek udario jedno hop i... ja tebe slusam, a ti da ne slusas ono
  sto je bilo na Ceru?

Mile: Pa da... razumem... ali, znate, istorija, to je proslost.

Stanojo: I zato sto je proslost, da se ne pominje vise, je l'?
  (Jetko.) Proslost, proslost... pa proslost dabome, al' da nije
  bilo te proslosti... Vidis li ti, ta polja po kojima vi sada
  sorate lopte proslost je obojila krvlju i...

Mile: Pa dobro, ne kazem ja, imate pravo... Mi sve postujemo i
  klanjamo se proslosti, samo... znate kako je, dosadi i to;
  svaki cas poneko natakari medalju za hrabrost na grudi, i
  prica price iz Albanije, sa Cera, sa Kajmakcalana...