Vlast

Arsa:   I sta ja hocu od vlasti? To, brate, da je iskoristim.
Miloje: Ama kako? Kako se moze iskoristiti?
Arsa:   Moze, nego. Zar ti, bogati, nisi nikad muz'o krave?
Miloja: Nisam, ali sam gledao.
Arsa:   E, a ja sam muz'o.
Miloja: Dobro, za kravu razumem, al' kako vlast da muzem?
Arsa:   Evo kako: ti hoces, recimo, da se premestis iz unutrasnjosti u
        Beograd, dobro! Treba neko da progovori ministru. Ko bi bolje
        do cika-Arsa, ministrov rodjeni stric. "Molim vas, cika-Arso,
        progovorite to i to za mene!"
Miloja: Ko to kaze?
Arsa:   Onaj sto hoce da se premesti. "Hocu, brate, kako da necu; samo,
        mislis li da kazes hvala, ako ti svrsim posao?
Miloje: To pitas ti njega?
Arsa:   Jes! "Pa mislim, dabome!" veli. "Znam ja da ti mislis, nego
        koliko?" (Prstima odbrojava novac.) Onaj se cese i domislja.
        "Nema sta da razmisljas, nego spremi dve-tri hiljade, a dve-
        tri hiljade to ce reci dve hiljade i pet stotina.""Mnogo!"
        "Kako mnogo, zar to mnogo? Ni brat bratu ne bi jeftinije
        ucinio. Zar da te izvucem iz palanke, gde cesljas po ceo dan
        katre i ogovaras sreskog nacelnika, apotekarku, marvenog lekara
        i skolskog nadzornika; da te izvucem, je l' otuda pa da te
        bacim ovde na plaze, na korzo, na filharmonije, na bioskope -
        pa mnogo zar?"I naposletku, onaj pristane, a ja pomuzem dve
        i po hiljade.

        -------------
Arsa:   U tome se, vidis, i sastoji vlast: da umes s visine govoriti,
        da bi ovi dole osetili koliko su nizi.
Miloje: Kako to s visine? To ne razumem!
Arsa:   Eto, vidis, nas smo dvojica ravni; ne mozes ti meni ni ja tebi
        s visine govoriti, ali... (Uzme jednu salmicu i metne je pred
        Miloja.) Popni se, molim te!
Miloja: Ama...
Arsa:   Popni se, kad ti kazem! (Posto se Miloja popeo): Osecas li
        sad da se visi od mene?
Miloje: Pa osecam.
Arsa:   E, vidis, to je, recimo, prvi stepen vlasti: sreski nacelnik
        ili predsednik opstine u sreskoj varosi, ili tako nesto. Ja
        ostajem dole, ja sam narod, a ti, ti si visi od mene, ti si,
        recimo, drzavna vlast. Vidis li preko moje glave?
Miloje: Vidim!
Arsa:   E, pa to toliko! Vlast treba da gleda narod preko glave. To
        ti je, tako reci, prvi stepen; a sad, popni se na ovu stolicu.
Miloje: (brani se) Ama, covece bozje, gde cu ja...?
Arsa:   Penji se, molim te, penji se!
Miloje  (nevoljno, ali se popne).
Arsa:   A sad, je l' osecas da si jos na vecoj visini?
Miloje: Osecam.
Arsa:   To je, recimo, visina okruznog nacelnika ili narodnog poslanika.
        Ja, narod, gledam tebe u trbuh, a ti mene?
Miloje: U teme!
Arsa:   Tako je! Ali sad, prijatelju moj, sad tek ima da vidis...
Miloje: Sta sad, pobogu brate?
Arsa:   Sad ces tek da vidis sta znaci to s visine govoriti. 'Ajde,
        'ajde, popni se na sto.
Miloje: Ama nemoj, pobogu covece!
Arsa:   Sve ovo dosad ti ne vredi bez ovoga, jer to je, vidis,
        ministarska visina; treba da vidis kako se s te visine gleda.
Miloje: Ne treba mi, sta ce mi to?
Arsa:   Popni se kad ti kazem! Nije to nista, samo zakoraci, ako
        hoces pravilno da shvatis. 'Ajde, 'ajde!...
Miloje: O, brate!... (Penje se vrteci glavom.)
Arsa:   E prijatelju, sta vidis sad?
Miloje: Ne vidim nista.
Arsa:   Tacno, tacno! Vlast s te visine ne vidi nista. A vidis li
        narod, odnosno mene?
Miloje: Vidim te onako ispod oka i, pravo da ti kazem, izgledas mi mali.
Arsa:   I ovako kad uspravno stojim, a kad me ono, sto ti kazes, zacne
        u kicmu pa se pogrbim? (Sagne se.) Pogledaj!
Miloje: Izgledas mi jos manji.
Arsa:   (uspravi se i stane uz njega) A ja, vidis, kad pogledam tebe,
        ne vidim ti glavu, jer si na velikoj visini; zato, vidis,
        narodu i izgleda da vlasti nemaju glave, jer je ne vide.
Miloje: More, da sidjem ja, meni se vrti u glavi.
Arsa:   Hoce i to; na ministarskoj visini hoce kojiput da se vrti
        u glavi.
Mara    (nailazi ispred gostiju iz svoje sobe i, kad spazi Miloja
        na stolu, ona cikne) Ju! Ju!
        (Svi ostali takodje se zaprepate i preneraze.)
Mara:   Miloje, tesko meni, sta ces tu?
Miloje: Ja sam na visini!