Basne

      DIVLJA JABUKA I RUZICA

   U supljinu divlje jabuke uljeze roj pcela i napuni je meda. Onda
se ona pocne ponositi i hvaliti medom u sebi: "Nerazumna i luda
gordosti!, rece joj ruza, sto se tudjom slascu ponosis? Ucini ti,
ako si kadra, da sladost meda udje u plod tvoj, ako zelis udostojiti
se da te ljudi hvale i blagosivljaju".

Pouka - Agelisaju, lakedemonskom vojvodi, pocnu neki koji su u
Persiji bili, prikazivati i hvaliti odelo, bogatstvo i velicanstvo
cara persijskoga. "Sta vi tu u vetar besedite, rece im ovaj. Kazite
vi meni je li on mudriji, iskusniji i kreposniji od mene? I ako to
nije, on je nista prema meni"...


     LISICA I TIGAR

   "O, da mi je tvoja snaga i brzina, rece lisica tigru, veoma bi
mi drago bilo!" "A zar za moju sarenu kozu ne maris? rece joj tigar.
Onda bi se pokazala i spolja susta kakva si iznutra: lukava i
sarena". "Na tome ti lepo hvala! odvrati ova. Ja ne zelim da se
pokazem takva kakva sam".

Pouka - Nema ti gore, bednije ni skarednije, od svagdasnjeg
zivota u pritvorenosti, a to onde more biti , gde lisicje
pogane naravi preovladavaju...


        MAGARAC I EZOP

   Magarac opazi Ezopa gde hoda po polju, posmatra sta zivotinje
cine i otuda sastavlja svoje basne i daje ih ljudma za pouku.
Pristupi i rece mu:"Cujes li, Ezope! Ti cesto mene u tvojim
basnama spominjes. Barem napisi da sam i ja kadgod sto pametno
rekao i ucinio!" Na to mu Ezop, smejuci se, odgovori: "Onda bih
ja bio magarac, a ne ti!"

Pouka - jedan francuski kralj, prolazeci pokraj kujne, vidi
tu momce gde okrece razanj i peva. Zapita ga zasto je tako
veseo. "Zar ne bih bio veseo kad mi je dobro kao i kralju?"
odgovori mladic, ne znajuci s kim govori. "Kako to?" zapita
opet kralj. "Eto kako, pridoda mali. Nas kralj ima sto njemu
potrebuje, a ja imam sto meni"...


         LISICA I RODA

   Lisica primeti u prolece novopridoslu rodu, pristupi k njoj
i zaprosi je da joj sto lepo, iz daljnih mesta kroz koja ona
prolazi, kaze. Onda ova otegnu dugacko i prostrano kazivanje,
kakve se bare i ritovi u Indiji i u Egiptu nahode, i kakve su
u njima zabe; predje u Kipar, cuvenu Grcku, Makedoniju i Dalmaciju
pa kaze kakve su tuda planinske zabe i zelene zabice sto se i na
drvece penju, i kakvoga su koje ukusa. "Ala si ni za sta, kad
iz tolikih mesta drugo kazati ne znas nego kakve su gde zabe",
rece joj lisica, okrene joj rep i ode.

Pouka - razuman svugda gledi da sto pametno vidi, pozna i nauci,
kakovi su gde ljudi, njihove naravi, obicaje i upravu, nauke,
umetnosti, zanimanja i zabave... Ko trazi razum, razumniji kuci
dodje, a lud se ludji vrati nego sto je kad podje...


         PAPAGAJ I DRUGE PTICE

   Papagaja donesu iz Indije u jedan vilajet gde njih nema. Kupi
ga veliki gospodin i da ga staviti u pozlaceni kavez. Druge ptice,
cudeci se tolikoj otmenosti, skupe se oko njega i pocnu ga pitati
drze li njega u tolikom postovanju u zemlji rodjenja njegova. "Ne,
odgovori on, onde smo mi kao i ostale ptice, bas kao i vi ovde."
"A kako to biva, dodadu drugi, da se tebi ovde u inostranoj zemlji
tolika slava i cast ukazuje?" "Zar vi ne znate, odgovori onaj, da
pravo dostojanstvo malo se kad u svojoj otadzbini kako valja pri-
poznaje?"



       PETAO I DRAGI KAMEN

   Petao, ceprkajuci, nadje dragoceni dijamant. Hoce da ga ize, ne
moze, nije za jelo. Tada pocne govoriti: "Steta, ovako lepa stvar,
a nista ne valja! Vise bih voleo naci jedno zrno jecma nego hiljadu
ovakvih blistavih kamenova. Sad vidim da su bez pameti ljudi koji
toliko mare za jednu star sto niti se da izesti niti popiti!"

Pouka - dragi kamen ovde znaci mudrost i nauku, a petao i njegovo
govorenje predstavljaju onoga koji nista ne postuje osim sto je
prijatno njegovim telesnim culima.



        KORNJACA I ORAO

   Kornjaca molila orla da je nauci da leteti. Veli joj orao: "Sedi
ti s mirom i hodaj tako ponisko kako si i dosad, bolje ce za te
biti, jer skladnost tvog tela nije za visinu nacinjena". Nece ova
ono sto je za nju, nego sve dosadjuje moleci. Uzme je orao, podigne
u visinu, pak je pusti: "Hajde, leti sad!" Pocne ona leteti, ali
kako ne valja, padne na zemlju i sva se zgruva.

Pouka - merimo i poznajmo sebe, i ne istimo sto nije za nas...



         KOMARAC I VO

   Komarac stane volu na rog, pak malo potom rece mu: "Ako sam ti
tezak, a ti mi kazi, pa cu otici". "Ti meni tezak? Ja te i ne osecam,
kao da te i nije na svetu".

Pouka - ovo je za one koji o sebi odvec visoko misle...


       MEDVED I MAJMUN

   Medved se hvalio da je dobre naravi, jer nikakvu zivotinju mrtvu
ne jede. Na to mu majmun odgovori:"Ako hoces da si dobar, u zive
ne diraj, a s mrtvima cini sta ti drago".

Pouka - Na isti nacin moze se ovo reci i onima sujevernima, koji od
zivih nepravedno uzimaju, a mrtvima za dusu daju.



       STARAC I SMRT

   Starac nosase breme drva. Veoma zamoren, zbaci breme, govoreci:
"He, prokleta smrti, gde si te ne dodjes da me uzmes s ovog sveta,
da se ne mucim!" Kad eto ti smrt stane pred njega, onako ruzna kao
sto je opisuju, pa ga pita sto je zove. "Ta nista, odgovori siromah
starac uplasen, vise bih voleo da nisi dosla, ali vec kad si ovde,
pomozi mi da natovarim ovo breme na ledja, da stignem brze kuci,
jer me cekaju".

Pouka - nikome nije milo umreti, makako bedno ziveo...



        SLAVUJ, KUKAVICA I MAGARAC

   Salvuj u prolece po obicaju pojase. Veli mu kukavica: "Hoces da
se opkladimo da ja lepse od tebe pevam?" "Ako hoces, hajde, ali ko
ce nam biti sudija?" "Eno onaj koji onde pase, vidis kolike su mu
usi!" odgovori kukavica.
   Pocnu pojati, ali sta magarac zna sta je slavujemo pojanje! On
kaze da kukavica lepse kuka. Izgubi slavuj opkladu. No utesi ga
pastir, govoreci: "Ne stidi se, mili slavuju, za tebe je veca cast
da se tvoje pojanje magarcima ne dopada".

Pouka - kad bi svi ljudi bili dovoljno i razumni i pravdoljubivi,
ne bi bilo medju njima kavge ni nesuglasica, i mnogo bi bolje za
sve njih bilo. No nedostaje nekom jedno, nekom drugo, a nekom i
obadva.



        SLAVUJ I JASTREB

   Slavuj pojase u prolece i uveseljavase svakoga koji ga cujase.
Uhvati ga jastreb i hoce da ga ize. "Nemoj me ubijati, veli mu
slavuj, vidis kako me ljudi rado slusaju i nazivlju me slatkim
prolecnjim pevacem!" "Sta je meni do proleca i do onih koji te
slusaju! Ja se staram samo o tome kako cu svoj trbuh napuniti".

Pouka - mudrost, nauka, slava i vrlina, sve je to nista za one
koji sve svoje blazenstvo traze i nalaze u canku i u bokalu. Kad
je njima samo trbuh pun, svemu se ostalom oni smeju i rugaju.



        JELEN I VINOGRAD

   Jelen, bezeci od lovaca, sakrije se u zelen vinograd, a kad prodju
lovci, onda on poce cupati lisce i jesti. Opaze lovci gde se loza
njiha, pristupe, vide jelena i ubiju ga. "Pravedno stradam, rekne
ovaj sav u krvi, jer vredjam lozu koja me je sacuvala".

Pouka - nikad nikoga ne valja vredjati, a najmanje one koji su nam
kadgod dobro ucinii i ljubav pokazali.



               JELEN

   Corav jelen namisli da pase pokraj mora, zdravim okom na suvo
okrenut, od strane morske ne bojeci se niceg. Slucajno prolazeci
tuda, ribari ga ustrele. "Aj, neverno more, rece uzdisuci, bas
ti li me izdade od koga sam se ja nadao da ce me sacuvati!"

Pouka - nikad niko ne moze znati otkuda ga beda i napast mogu
snaci. Cesto izbegnemo velike nevolje, a onde gde mislimo da
smo van opasnosti, iznenada i naprasno nadje nas nevolja.
Razumno je, dakle, svagda se cuvati.




               KONJ I KONJUSAR

   Konju je konjusar zob krao i prodavao, a mesto toga cesao ga je
i prao na dan dvaput. "Nitkove, rece mu konj, zalud ti mene toliko
tares i oko mene lazes, kad ti meni moju uobicajenu zob ne dajes".

Pouka - ovo prilici onima koji ne ispunjavaju svoje duznosti, pak
istom misle da s lazi-mazi drugima oci zamazu. Dar i poklon kad
si naumio uciniti, ne odlazi. Dvaput dobro cini ko brzo cini.



          KONJ I MAGARE

   Konj i magare putovahu zajedno. Bedno magare, preko mere natovareno,
pocne pod bremenom iznemagati; moli konja da mu pomogne i ponese neki
deo bremena, jer inace on je gotov izdahnuti. Konj, gord, nece nista
da zna ni da cuje, dok magare sasvim ne oslabi i padne mrtvo. Onda
njegov gospodar natovari na konja ne samo sve breme, nego i magarcevu
kozu. Sad ovaj uvide, no kasno i bez koristi, da bi za njega mnogo
bolje bilo da je poslusao magare i da mu je pomagao.

Pouka - ko je nemilostiv prema zivotinjama, nemilostiv ce biti i
prema coveku, samo ako mu se vlast nad njim da...



          PAS I NJEGOVA SENKA

   Pas, noseci parce mesa, prolazase pokraj jedne reke. Opazi u
reci senku svoju i pomisli da je to drugi pas s mesom. Ucini mu
se onaj komad mnogo veci, zaleti se da ga ugrabi, upusti svoj
komad, te mu ga odnese voda, pak ostane cudeci se kako u jedan
mah oba komada propadose.

Pouka - ne vidi se ono sto se ima, zato sto se gleda ono sto se
zeli...


          LISICA I GAVRAN

   Gavran nadje negde komad mesa i drzase ga u kljunu, stojeci na
drvetu. Lisica onjusi meso, pritrci pod drvo i pocne hvaliti
gavrana, govoreci:"Mili boze, krasne pticice! Lepa perja sto
imade.! Da jos ima kakav glas, ne bi nad njom ptice bilo!"
Gavranu nije milo bilo da ga lisica, pri tolikoj njegovoj
lepoti, za mutava drzi, otvori kljun, pak stane grakati. Padne
meso dole, ugrabi ga lisica i prozdere, govoreci i podsmevajuci
mu se:"E, moj gavrane! Imas svasta, ali pameti nemas!"



           LISICA I GROZDJE

   Lisica, videvsi na jednoj visokoj lozi rozdje, pokisavala je
svakojako kako bi ga dohvatila, a kad vide da ni na koji nacin
ne moze do njega doci, onda otide, govoreci:" Jos je kiselo,
nista ne valja, trnu od njega zubi".

Pouka - ono sto ko ne moze imati, neka se cini kao da nece, a
hoce da mu ko ne rece: "Mac!"



             KURJAK I OVCA

   Kurjak, sav izdrpan od pasa, lezase kraj jedne reke. Opazi
nedaleko ovcu, pak je pocne moliti da se smiluje na njega, videci
ga u takvoj nevolji, i da mu donese malo vode. "Ja bih to lako
i rado ucinila, odgovori ovca, no iako si sav izdrpan i osakacen,
ipak si kurjak, pak se bojim da nisi gladniji nego zedniji".

Pouka - bogatstvo steci moze i zao i nepravedan covek, moze se sav
valjati u slasti i izobilju, visoke nauke i dostojanstva moze
zadobiti; ali pravicnoscu i vrlinama ukrasiti se, to zlom i
nevaljalom srcu nije dato...




            LAVICA I LISICA

   Lisica je kudila lavicu zato sto ova retko, i po jedan porod
radja. "Retko, i po jedan, odgovori lavica, ali kad rodim, a ja
lava rodim".

Pouka - nije u mnogomu dobro...




            LAV, MAGARAC I LISICA

   Lav, magarac i lisica podju skupa u lov s ugovorom da razdele
sto ulove. Kad dovoljno lova nalove, lav rekne magarcu da dobitak
pametno razdeli. Ovaj razlozi sve na tri jednaka dela, dozvoljavajuci
drugima da izaberu sta se kome dopada, dodavsi da ce on s kojim mu
drago delom sto ostane zadovoljan biti. "Je li? To li se zove
pametno deliti? Pocekaj malo da te naucim paeti!"odgovori mu srdit
lav. Pak onda tresne njime o zemlju i raspori mu trbuh. "Deli ti
sad", rekne lisici. Ova natovari sve na jednu gomilu, a za sebe
ostavi samo jednog zeca, pa kaze lavu sta je cije. "Aj, aj,
premudra lisice, ko te nauci tako pametno deliti?" "Magareca
budalastina, gospodaru", odgovori ova.

Pouka - misaon i razuman covek ne uci samo od pametnijih od sebe,
nego i od samih luda ima se cemu nauciti...



          LAV I MAGARAC

   Lav i magarac podju u lov. Magarac svojom vikom poplasi i
uzbuni mnogu zivotinju, i ove stanu bezati iz sume; lav,
napadajuci ih, nahvata svu silu. Onda magare, ponoseci se,
upita lava:"He, sad mi kazi sto ti se cini od mojega glasa?"
"Jos pitas, odgovori lav, ga te ne znam ko si, i ja bih se
od tvoje vike uplasio".




             PSI

   Gladni psi opaze u reci koze koje su kozari tu metnuli da
se kisele. Radi bejahu da ih jedu, no ne moguci zbog dubine
vode njima pristupiti, dogovore se da prvo ispiju vodu, a potom
da izedu koze. I tako pijuci puknu pre nego sto do koza dodju.

Pouka - budalast save ne samo da nema dejstava, no i u pogibao
ljude dovodi.




              KURJAK I JAGNJE

Kurjak pijase na jednom izvoru, a jagnje ne videci ga, daleko nize
na potok dodje da se napije. Kako ga onaj spazi, vikne na njega:
"Tu li si doslo da mi mutis vodu, da od tebe ne mogu s mirom ni
bistre vode da se napijem!?" "Ta voda, gospodaru, od tebe k meni
tece. Kako cu ti je ja zamutiti? To nije moguce", odgovori uzasnuto
jagnje. "Ha, ha, po glasu te poznajem, ti li si onaj koji mi se
lane u ovo doba rugase?!" "Lane u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije
bilo na svetu, mati me je oboga proleca ojagnjila". "Vidim da si ti
umno i pametno, i da umes dobro odgovarati - rece mu kurjak - no
zalud, sve ti to danas preda mnom nece pomoci".
   Skoci na njega i prozdere ga.

Pouka - ko te tuzi? Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija. Ne pitam
te vise, znam sta ce ti biti...