Balkanski spijun

Ilija:     Kako vasa bolest? Sonja nam je pricala...
Podstanar: Odlicno. Bolest je odlicno. Jedino me ona sluzi dobro,
           sve ostalo ide kako ne treba... Vase srce?
Ilija:     Kuca, da kucnem.

           ...
Danica:    Ona je rodjena u Beogradu, ovdje joj je mladic, ovde su
           joj roditelji, prijatelji. Neka tamo ide onaj ko je odande
           i dosao, neka popravlja zube ocu i majci. Moja cerka ce da
           popravlja meni ovde, a ti idi u Gornji Rakovac kod zubara.
           Milis da deca budzovana cekaju na zaposlenje. Njima prvo
           obezbede posao, pa ih tek onda prave.

           ...
Podstanar: Znate, u porodicama ima nesto sto vecito kruzi, sto se
           vraca na pocetak. Jedan moj prijatelj to naziva "bioloska"
           zadatost familija". Ja sam vam pricao da sam otisao
           pred diplomskim, na filoloskom fakultetu. Bio sam
           ubedjen da cu u Parizu postati svetski pesnik. Mislio
           sam, srusicu ceo svet, sa mnom pocinje novo doba u
           poeziji. Crkavao sam od gladi i pisao. Objavio sam i
           dve zbirke o svom trosku.
Sonja:     Nije islo?
Podstanar: Islo, ali unazad. Pisao sam samo ono sto volim da citam.
           Bilo je tu vrlo lepih plagijata... Jednog dana, vec na
           samrti, udjem kod brata u radnju, koga sam ranije prezirao,
           sednem za masinu i shvatim, ja sam genijalni krojac.

           ...
Ilija:     Samo da zavrsim: ja nemam dve zemlje, ko ti. Ja imam
           cerku jedinicu i zemlju jedinicu, a prema jedincima se,
           bar to ti je poznato, oseca mnogo vise. Vi - dvozemljasi,
           nemate taj osecaj.