Klaustrofobicna komedija

   Kakva je situacija sa mesom, jescemo samo ono sto ne preleti
Jugoslaviju.

   Nije njih puno, nego je mene malo. Da me ima vise, bilo bi mi lakse.

    - Pre pola godine sam prestao da placam komunalno. Kada su
me tuzili, rekao sam sudiji: Necu da placam, jer ja nemam sta da
bacim... A malopre se nesto mislim da sam ipak pogresio. Morao
bi da placam, ali ne zato sto ne bacam, vec za ono sto uzimam...


   - Moj jedan komsija, inace bas gospodin covek, krenuo uoci Nove
godine da baci djubre. Lift se zaglavio, a ovi sto ga odglavljuju
otisli na docek. Kad su ga oslobodili, posle dva dana, covek pojeo
sve sto je poneo da baci.
   - Djubre?
   - Bilo djubre dok nije ogladnio. Sutradan, po zaglavljivanju,
poceo da prebire po kesama: ovo jos moze da se jede, ovo nije
djubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo.
Nasli ga sa praznim kesama. Jos se izvikali na njega: "Sto si
posao da bacas, kad nije bilo za bacanje! Vozas se iz luksuza!"
Morao covek da se izvinjava sto je dva dana proveo u liftu i
jeo djubre.


   Covek obicno ne zna kada nesto ili nekoga zavoli za ceo zivot.
Sazna to tek mnogo kasnije, kad necega ili nekoga nema.

   Posle velike ljubavi bez pitanja, dolaze velika pitanja sa
jos vecim cudjenjem.

   Ostavite ruke, sme li neko sa mnom da obara misli?

   Blago svakom onom ko ne mora svoj rodni kraj da sanja...

   Postovani drugovi Supovci, Obracam vam se prijateljskom molbom
da mene i moju zenu Kosu uhapsite s pocetka novembra i u zatvoru
zadrzite do kraja marta ili aprila ako zima bude duga i hladna.
Ja sam prevremeno penzionisan zbog bolesti kicme, pluca, srca,
vena, bubrega i ociju, pa mi je penzija tek tolika a ako je ima.
Mi smo stariji ljudi ne bi pravili nikakve guposti da nas hapsite
zbog prevara ili kradja, jer smo oduvek posteno ziveli sto nas je
u ovaj polozaj i dovelo. Razmisljali smo sta nosi sest meseci
zimskog zatvora ali da bude ljudski i cestito. Ja sam se pitao
sa nekim ljudima koji su me odmah posavetovali da na javnom
mestu izvredjam nase najvece i najistoriskije ljude koji su nam
i omogucili da imamo sve ovo sto nemamo..
   Ovo vam pisem zato sto me je uplasio slucaj mog prijatelja
Steve Cardaka, penzionisanog odzacara, koji je kupio cetiri
pogrebna sanduka za sebe, zenu, oca i majku, jer je cuo da ce
sanduci poskupeti 280 posto vec sledeceg meseca. Steva te pare
nema pa se boji da bi mogao ostati nesahranjen, sto bi pravilo
ozbiljne probleme porodici i drustvu, a on ne bi bio u mogucnosti
da pomogne. Postovani Drugovi Supovci, ako sanduci stvrno poskupe
280 posto ja moram odvajati celu penziju do kraja zivota za mene
i zenu mi Kosu, pod uslovom da nam ne bude mnogo gore nego sto
nam je vec sad. Vi, Drugovi, razmislite pa nas obavestite kad da
dodjemo na hapsenje da ne bi slali kola i ljude vec mozemo pesice
i znamo gde ste. Za uzvrat ja bih vam cistio furune, peci, kotlarnice
i odzake, a Kosa bi kuvala i prala. Ne bi sedeli bambadava vec ko
cestiti i posteni ljudi. Velja Popic


   Vi primenjujete staru stocarsku lukavost. Kad u mali, tesan prostor,
treba spakovati 15 ovaca za transport, onda stocari na silu uguraju
20, pa posle izvesnog vremena, kad ovce pocnu da se guse, izvade 3,
tako da 17 ostane - osecaju se dobro, mada pre toga nije bilo mesta
ni za 15.