Zena na kamenu

   ... za velike i teske promene svog zivota covek ne bi mogao
nikad da kaze tacno kad su pocele. Cas izgleda kao da su oduvek
bile tu, cas opet kao da su se malocas pojavile i otkrile njegovim
ocima. Zatim, to je podmuklo i varljivo. Ta muka izgleda ponekad
teska, opipljiva, jedina i velika, kao crna planina koja zaklanja
svet i nece se nikad promeniti ni pomeriti s mesta. A zatim dodju
dani i citave nedelje kad izgleda da "planine" i nema, da nije
nikada ni bila, da ne moze uopste biti. Dok jednog dana, jednog
trena, ne iskrsne opet i ne ispreci se pred nama, stvarna, ogromna,
veca i crnja nego sto je bila pre tog kratkog i varljivog zatisja
i olaksanja.

   .......
   Ne, starost nije dobra ni lepa. Ni u cem, ni u cem, ni u cemu!
Nije cak ni cista! Ne samo sto paznja otupi, obzir oslabi, interes
obamre, pa je covek sklon da se zapusti u odelu i drzanju, nego
cak i samo telo kao da se tesko cisti a lako prlja. Samo od sebe,
iznutra se prlja. A ako, sa krajnjim naporom, coveku koji stari
i podje za rukom da se odrzi uredan i cist, to je sterilizovana
cistoca apoteke a ne cistoca cveta. A mladost je cista, jer se
njeni sokovi obnavljaju, dok su sokovi starosti ustajali i kad
jos nisu potpuno usahli. Ni seda vlas nije casna kad lici na
sramotu koju skrivas a sakriti je ne mozes. Ni bora na licu.
Bore ulivaju svakome postovanje, daju draz i toplinu licima
skromnih starica i dostojanstvo celu mislioca, ali te iste bore
na licu lepe zene koja pocinje da stari izgledaju kao zli pecati
i oziljci poraza, nesto nakazno, gotovo sramotno, jer te bore
izazivaju kod onog ko ih gleda ista ona osecanja sa kojima ih
ta zena nosi. One se ne mogu kozmetikom sakriti ni masazom
zbrisati, cak kao da ne mogu - proklete bile! - ni oprati kako
treba. U njima uvek ostaje senka starenja, kao sto na bronzanim
i mramornim bistama, po provincijskim muzejima, ostaje uvek malo
prasine u borama lica i naborima odela. Iza njih jedva vidljivih,
a ipak uvek vidljivih i pre svega vidljivih bora na licu lepe zene
koja pocinje da stari - bije hlad i pustos, kao iz dubokih haluga
i planinskih provalija.

   Takva je ta kleta starost da se sve okrece protiv onoga protiv
koja je i inace sve, jer stari.