Zlostavljanje

   To je bilo ono sto je on trazio, zbog cega je i usao u godine
a nije se ozenio, i sto je sada mogao sebi da dopusti: lepa, krupna,
cedna i poslusna devojka. Utoliko bolje sto je sirota. Uzeti sirotu
a vrednu devojku u kucu - znaci osecati svakog dana jos jedno
zadovoljstvo vise od svog tesko stecenog blagostanja, i svakim
danom ga pomalo uvecavati. Jer sticanje jeste, doduse, bezanje od
sirotinje; ali da nema siromaha, kako bi se mogla meriti vrednost
i ceniti uspeh onih koji steknu? A sto se tice lepote, te snazne
i trajne lepote koju je gazda Andrije smatrao drugim bogatsvom
i do koje mu je bilo mnogo, mnogo stalo - lepota je stvar koja
nice i raste tamo gde slucajno padne, kod siromaha kao i kod
bogatih. Samo sto bogatstvo privlaci sebi i lepotu siromaha, kao
sto hladni predeli vuku topal vazduh.

   Sad je mogao o prazniku da proseta sa belolikom, cutljivom,
dobro odevenom, svojom zenom, da je izvede u pozoriste, u bioskop
ili na neku slavu. Sad je on o zeni mogao da govori pred ljudima
slobodno, otvoreno i sa ponosom, umesto sa stidom i snebivanjem.
("Idem ja, tako, neki dan sa zenom...", "Kazem zeni: prodji me se
zeno, bogati... ) Oni koji su ga slusali, kako izgovara ove
bezazlene i svakidasnje fraze, nisu izvesno mogli ni da pomisle
kakva se slast u njim krila i kako je ta rec "zena" bila u njegovom
govoru dobrodosla postapalica koja mu je dotad toliko nedostajala.

   Sad je mogao sam sebi da kaze jos mnogo vise nego sto ljudima
moze i sme da kaze. Mogao je u tami da polozi obe ruke na cvrsto
toplo telo zaspale zene, da ih polozi ma gde, tamo gde slucajno
padnu, i da kaze sam sebi: "Sve je ovo moje, od kose pa do noznih
pristiju, moje i nicije vise!" Od tog osecanja srece sire se
dimenzije sopstvene licnosti u beskraj. Slatko je biti budan
zbog toga osecanja i slatko zaspati uljuljkan njim.