Kir Janja

Kir Janja: Moi krasni zivot! (Premece novce, pa posle ustane i
           protegli se malo.) Kako mi rasti srcu, kad vidim moi
           lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim
           veliki pakli sos banku! Sto cu da mu dam? Ovo kazi:
           "Nemoj mene, gospodar!" Ovo opet vice: "Nemoj mene,
           ja sum lepa!" Skilji mali, necim da vas prodam, ocim
           da vas kotim, vise, sve vise, ja, dovde! (Pokazuje vrh
           sanduka). Pak onda da legnim, da spavam slatko. Odite
           vi! (Uzme banke, pa broji). Mia hiljada; ekaton, dio
           trija, tesera, pendi, eksi, epta, okto, inja, deka:
           dijes hiljades; tris hiljades; teseros hiljades.
           Teseres hiljades to i deset hiljada u banku.

           -----------
Juca:      Znate li kako cete uciniti da ne platite? Da razglasimo
           jedno jutro da su nas poharele pustahije; pak onda, kad
           se procuje po varosi, svaki ce vas zaliti, i niko vam
           nece dolaziti, da vas uznemirava.
Kir Janja: Pi, pi, pi! To je majstorski plan! Tako moze i da si
           nosi za mene jedno tas po crkvi. Da kazu ljudi:
           "Postradao kir Janja, ajde da to pomognimo!" Duso Juco,
           ti imas grcko pamet u glava. Ti nisi od serbsko rod.

           -----------
Kir Janja: Primio si edna forinta i trideset i tri krajcara.
Petar:     Hajde, dobro.
Kir Janja: Sad, razbio si dve tanjire: dva forinta.
Petar:     Ja!
Kir Janja: Kad si teo da si udavi Miska, oceko si ularu i nacinio
           steta edna forinta i trideset krajcara.
Petar:     A?
Kir Janja: Za Misku ular: forinta trideset krajcara.
Petar:     Gospodaru, sta to govoris?
Kir Janja: Sto mi pravis steta? Sto ne dresis lepo, kao posten covek?
           Izio si edna kobasica: trideset krajcara. - Kad si tela
           da si pali supu, uzio si safoljica sos mleka, i ugasio
           vatra: dva forinta frideset krajcara. Sos voda si gasi
           vatra! - Kad si bio u vinograd sos nadnicar, izgubio si
           jednu sikiru: trideset krajcara. Kad si nosio putunja,
           puko kajsu, i prosulo si toliku kljuk: pet forinta.
           - Slomio si tocku na kolu: opet pet forinta. - Sad si
           mi proso sirkjetu, tri akov po deset forinta: trideset
           forinta. U suma: dio, deka efta: saranda epta, ce ena
           trijanda trija krajcara: saranda okto ce trijanda trija
           krajcarija. Joste si mi duzan ti mene osumnaest forinta,
           trideset i tri krajcara. Razumis?
Petar:     Sta velis?
Kir Janja: Ti si meni duzan osumnaest forinta cetirdeset cetiri
           krajcare.
Petar:     Dobro, odbi mi od place.
Kir Janja: Djavolski duh, preko placa! Kako cis da mi platis?
Petar:     Gospodaru, ja te sluzim verno evo ima jedanaest godina,
           pa sad da sam ti jos duzan?! To je sasvim civutski!