Rodoljupci

Gavrilovic:Sta je to?
Zutilov:   Vidite, vi u Madzarskoj zivite, a ne znate madzarski. To
           je sramota. Ciji hlebac jedete, onoga jezik treba i da
           naucite.
Gavrilovic:Bogme, gospodine, ja jedem svoj hlebac.
Zutilov:   Arulo, izdajico otecestva!
Gavrilovic:Idite vi s milim Bogom! Ja izdajica otecestva, sto kazem
           da jedem za svoje novce hlebac!

           ------------
Zelenicka: Moje ime je Zelenicka, no buduci da je zelena boja
           madzarska, zato je trpiti ne mogu. Zakljucila sam
           dakle obratiti ga u plavetno.
Serbulic:  To je lepo. Tako je lepo. Tako se mozete zvati Plavetnicka.
Zelenicka: Ili Plavicka od plave boje.
Zutilov:   I moje ce ime biti Zutilovic.
Gavrilovic:A ne Zutilaji?
Zutilov:   To je bilo pa proslo.
Zelenicka: Tako, gospodine Zutilovicu, tako. Nama se jasna zora
           otvara. Jos je nuzno poderati sve one haljine, koje
           su staromodne boje.
Serbulic:  Evo i gospoja Nancika ima zelenu.
Zelenicka: Ja se nadam od njenog rodoljublja da ce je odmah
           pocepati.
Nancika:   Meni ova lepo stoji.
Zelenicka: Najlepse nam, slatka moja, stoji rodoljublje, zato je
           pocepajte u prkos svima neprijateljima.
Nincika:   Kako bih ja najlepsu moju haljinu pocepala?
Zelenicka: Ah, slatka Nancika. Ali nije nikakvo cudo, sto tako
           govorite, kad vam je ime tudje.

           -----------
Nadj:      Koliko ja srpski narod poznajem, on je dobar, osobito
           prost; slusa svoje starije i daje se navesti i na zlo i
           na dobro; ali vasi uceni ljudi, vase nadriknjige,
           trgovcici i gdekoji majstorcic, to su takvi ljudi, kakve
           ja nisam video. Nista ne zna, a hoce sve da zna, razmece
           se, vice i rad je da se svi okrecu po njegovoj glavi.
           - Kad ste vi jos videli, da Srblji poklone poverenje
           jednom coveku, koji je inace razuman i posten, nego, kako
           se ko podigne, svi gledaju da ga obore.

           -----------
Gavrilovic:Kud sam ja pristao? Ako s njima podjem, oni ce vikati da
           sam madzaron; a smem li opet ovde ostati, gde su toliko
           globili i otimali? Bedni narode, na koga ti spade, da za
           tvoju srecu brinu! Oni, koji su se na racun tvoj obogatili,
           beze; a sta ce biti s onima, koji ne mogu bezati, koji su
           stari ili bolesni, o tom se niko ne brine. Tesko tebi,
           narode: ti stradas a oni se raduju; ti propadas, a oni se
           bogate. - No sudbina je nasa od Kosova, da proslost
           oplakujemo. Idem u beli svet, da ne gledam nesrecu naroda,
           idem, da ne cujem, kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali,
           koji su pragne nosili, bez svakoga stida sebe rodoljupcima
           nazivaju.

           ----------
Gavrilovic:Zasto meni? Meni je svejedno, ma ko dosao u sluzbu.
Smrdic:    I stran?
Gavrilovic:Ako je posten, bolje i stran, nego svoj, a nevaljao.
Smrdic:    Jeste li ga culi?
Serbulic:  Nije li to izdajica?
Leprsic:   Treba podici tuzbu, vi ste svedoci.

           -----------
Gavrilovic:Vidite gospodo: gospodin Zutilov udaje kcer za Madzara;
           gospodin Leprsic primio je sluzbu izvan Vojvodine;
           gospodja Zelenicka dobija pisma od svoga prijatelja
           Madzara; a Smrdic i Serbulovic hoce da prodadu Vojvodinu.
           Kazite mi koji je najveci znak rodoljublja.

                                            1837.