Biografija Dunava

   Postoje, u stvari, dva Dunava, dva deteta Svarcvalda; jedno je
vanbracno, kopile, iako je lepo kao i ono drugo, koje se priznaje
za zakonito te geografi i pravnici od njega racunaju da Dunav
potoji. Ono prvo nezakonito dete Svarcvalda ostalo je u planini
divlje i prepusteno prirodi. Ono drugo, zakonito usvojio je jedan
nemacki grof. Ili, bolje reci, ukrao ga je iz obliznje sume i 
odveo na svoje imanje, okupao ga i doterao, izgradio mu ispred 
svog dvorca okruglu kolevku od kamena u koju se baca novac i dete
se tako daruje. I sto je najlepse, to dete je ubrzo izraslo u lepu
plavu devojku; ona se otisnula u svet i izgubila nevinost negde na
granici svoje rodne planine sa mladicem koji se zove Rin. Ali, kao
sto znate, tu se prica o toj plavoj devojci ne zavrsava. Ona je 
nastavila da luta i negde u Madjarskoj je izgubila pol i zato ime
Dunava u toj zemlji nema roda. A potom, cim se sidje medju Slovene,
reka dobija muski pol i ime muskog roda Dunav, a njen oskrnavitelj
Rin stice ovde zenski pol i ime Rajna, tako da citava svarcvaldska 
prica o gubljenju nevinosti ove reke gubi u Panoniji zasnovanost i
postaje neverovatna. Naprotiv, cinjenica da Dunav iza ledja Svarcvalda
daje kradom nesto od svoje vlage Rajni, izgleda kao oplodjene Rajne,
bar gledano iz ravnice.

   U svakom slucaju, Dunav veoma brzo raste i raskrupnjava se. 
Narocito od trenutka kada prestonice na njemu pocinju sa slovom
B (Bec, Bratislava, Budim, Beograd, Bukurest). Pod Beogradom njemu
su vec mesec i po dana, a kada svoje ime izgubi u Crnom moru ima
oko dva meseca. Toliko dakle, traje njegov zivot, mada, kazu, i kroz
more tece jos jedan celi dan noseci svoju ribu, ali bez imena. Orah
bacen na izvoru u Dunav menja tri puta pol i prodje kroz sezdeset
noci dok ga ne pojedu mrtvi negde na nekoj od ada dunavskog usca.