Sesir od riblje koze

   - Sta si to rekao? -
   - Sutra, sutra, uvek sutra, moj decko. Ceo ljudski zivot se svodi
na sutra.


   Tada ga demonica osamari, a on je obljubi svom silinom svojih
visemesecnih neizbacenih muskih mensisa i gurnu je potom u vodu
i blato obale, a sam pobeze u svratiste uz pristan skele.
   Kad udje, pomisli da je u stali... Svuda oko ognja u izbi bilo
je vazda prasadi, gusaka u parovima, zeceva, petlova i pilica.
Bili su to izvajani u drvetu i obojeni da bi namernici znali
sta mogu dobiti za jelo. Jeo je jaja pecena u ljusci kada u
izbu udje kaljava i mokra devojka, sede kraj njega uz oganj da
osusi dugu kosu i rece:
   - Srela sam na skeli duha. Jedva sam izvukla zivu glavu.
Bacio me je u vodu.
   - Znam - uzvrati Arkadije - i ja sam sreo na skeli demonicu,
jedva sam se iscupao iz njegove kose. Otela mi je sesir od riblje
koze, ovaj sto ga ti sad imas na glavi.
   I oboje se nasmejase. Tada mu ona rece:
   - Bio si preslab za duha!
   A on uzvrati:
   - Bila si prejaka za zenu.


   - Ne volim je tebe, Arkadije - rece mu ona tada igrajuci se
maslinovom grancicom, ja volim drugog.
   - Koga?
   - Ne znam. Nisam ga nikad videla. Samo sam ga cula. On vice iz
tvojeg sna nekim cudnim glasom koji nije tvoj i koji me uzasno plasi.
Pre neko vece prepoznala sam taj glas dok smo se voleli. Tim glasom
on se odazive iz tebe i kad vodimo ljubav. Ja volim njega, a ne
tebe, Arkadije. A ti, ako me izgubis, izgubices me u sebi, a ne u
meni.