Unutrasnja strana vetra

   Sve buducnosti imaju jednu veliku vrlinu: nikad ne izgledaju onako
kako ih zamisljas.

   Postoje razne ljubavi. Jedne se mogu nabosti samo viljuskom;
druge se jedu rukom ko ostrige, neke se moraju nozem seci, inace
te zadave, a ima ih i tako corbastih da pomaze samo kasika. Ili
da se beru kao jabuka koju je ubrao Adam.

   Mir se dobija, a rat jos nijedan niko nije dobio.

   Ko kakvu kapu ima, onom i pozdravlja.

   Pismen gleda u knjigu, naucen gleda u mudrog, a mudar u nebo
ili u suknju, sto moze i nepismen...

   Dedovinu svoju razmetose, imanje svoje prezaduzise, novaca im
vec nestalo odavno, a odskora i vere, ali im pri svem tom ostaje
ona ista stras kao kad su bili u bogastini...

   Sreca je posao koji volis i zena koja voli.

   Ovaj svet ne pripada nama nego nasim ocevima i njihovim
vrsnjacima i oni se osecaju i ponasaju kao njegovi jedini
sopstvenici. A ja i moji vrsnjaci bili smo i ostali bedna
sluscad onih sto su u ovaj grad sisli postapajuci se sabljom
i doplovili sa stranim vojskama. Od pokoljenja nasih oceva
mi nismo dobili samo polozaj sluzincadi, nego i jedan sagoreli,
poluunisteni svet, jedno gladno detinjstvo, i oni koji su nam
ga dali od toga su nacinili vrlinu, kojoj mi jos uvek robujemo.
A mi sami, mi smo tu da dobacimo poneku rec u prozore i vrata
kraj kojih cemo minuti...

   Koliko sveta samo covek srece u poslednje vreme u snovima!
Kao nikad! Vec sam prenaseljena!

   Ovome dupe rano pocinje, vec u struku.

   Stvari koje u zivotu izgledaju neverovatne, tajanstvene i
fantasticne, kriju iza takve varljive spoljasnjosti najobicnije
slucajeve.