Gligor Veri Najs

            


   Pricaju ljudi gore na Cemernom, da se Gligor zvani Veri Najs,
vratio iz Amerike go ko prst. Sve sto je zaradio, kazu bila su tri
zlatna zuba koja su svetlela u tamnoj hercegovackoj noci poput tri
pripitomljena svica.

   Pricaju ljudi gore na Cemernom da su ta tri zlatna zuba trajala
sve do trideset pete, kada ispadose sama od sebe iz glave, pa ih
Gligor Veri Najs prodade u Dubrovniku zlataru Sumi Gucevicu, te u
vreme suse kupi dve vrece zita i polovne naocari.

   Pricaju jos ljudi gore na Cemernom da je Gligor Veri Najs kazivao
kako je u Cikagi magla toliko gusta da u nju mozes zabiti cavao i
obesiti kaput. Pitali ga posle ljudi, gore na Cemernom, nauci li
njohov jezik, a kada je potvrdio da ga zna ka naski, pitali ga
ljudi kako se u njih rece viljuska. Gligor Veri Najs je mislio i
mislio, pa na kraju kazao da nije ni cudo sto ne moze da se sjeti,
jer je u Ameriki nikada nije ni uzimao u ruke, no zgravi u lijevu
kruva, a u desnu mrsa, te zderi|

   Doplovio je u Ameriku za dvadeset i sest dana u potpalublju sipa
"Ilirija". Kapetan Miho Skocibuha pokaza mu dje je gostiona "Valdorf
Astorija", pa Gligori Veri Najs ode da najprvo obidje Nikolu Teslu,
koji je tuna zivijo.

   Gligor Veri Najs je posle pricao da ga je Tesla lijepo primio, ko
coeka, i da mu je davo dolar, ali da on nije tio da uzme, no prespava
noc kod nekog Dende sto je drzao kantinu za nase ljude, a zena mu
kuvala palentu i bob - veri najs.

   Posle je brao tresnje u Mejfildu, drzava Kalifornija, na imanju
guvernera Lilanda Stanforda, a onda ga neki Peljescanin Marko Stuk
iz Gornje Vrucice odvuce gore u State Utah, bakarni uglenokop gde
je nadnica bila dva dolara i sedamdeset i pet centi za osam sati
rada. Ziveo je tute tri i po godine u naselju New House (Nova Kuca),
a posle sa jednim Ircem, zvao se Mark Dali, otvori radnju rudarskim
potrepstinama, zaradi neku crkavicu, te predje u Los Andjelos, na
zeleznicu. Bi i tu jedno sesnaest meseci, pa sa dva dobra druga,
Francuzom Bon Marsom i Belgijancem Efelarijem Opacem, predje u
Cikagu. Tu ga primise lijepo, ko coeka, i zaposlise za tri dolara
dnevno u klanici da dere kozu s brava. Gazio je krv do kolena. A
klanica je bila u strajku, pa niko nije tio radit, a oni ga
presretose na Linkolnovoj pijaci i potegose nozeve, no ih Gligor
ufati u kosti i pobaca oko sebe, pa iste noci pobeze cak za Kanadu,
do koje je putovao, ne zaustavljajuci se, sto peske, sto vozom,
dva meseca - i onde se zaposli u nekoj sumi da obara drvo. Veri
Najs| Niko mu i ne rece da je u Cikagu bijo strajbreher.

   Obarao je drvo sesnaest godina i slagao dolar po dolar u svoj
drveni kufer, a kada je na kraju kufer bio pun, Gligor Veri Najs
uze voz i stize u Nevijork, pa odsednu u jednom otelu, no mu
zaboravi ime. Delio je sobu s nasim Hercegovcima; bijase tu neki
Ibro Maslac s Poplata, Smajo Festic iz Duboke, Alija Burek, braca
Konjevodi, Luka i Ivan, Djuka Kristek, Nikola Vujnovic, braca
Bukvic, Nikola i Savo, Bijelo Sanje iz Dobrog Dola, Franjo Saric
i Lucijan Lozo. Ko je bio jos, Gligor Veri Najs vam ne bi umio
rijet, ali bilo ih je jos. Kufer je sakrio u slamaricu i sijo u
djavolji taksi, a soferu kazo da ga vozi u gostionu dje stanuje
Tesla, kojeg nije vidio toliko godina. Tu ga sofer doveze do otela
"Valdorf Astorija", ali ne nadjose Teslu - bijase otputovao u
Jevropu. I tada se ispostavi da je Gligor Veri Najs zaboravio
kako se ide natrag do onog djavoljeg otela, a zaboravio je isto
i kako se otel zvao, samo nije zaboravio taksistu, te on i jedan
policajac, dobar neki covek, Irac, zvase se O'Konoli, obidjose sve
taksi- stanice u Nevijorku (a obilazili su ih nedelju dana|) dok ne
nadjose onog sofera i prenociste "K Dalmatincu" i kufer u slamarici,
isto ko sto ga je i ostavio, samo onijeh ljudi ne bijase. Veri Najs|

   Onda je O'Konoli odveo Gligora Veri Najsa u banku i svjetovao ga
ka brata da stavi pare na racun, ali kad su istresli pun kofer
novcanica od po jedan dolar u papiru, ispostavi se da je novac
prestao da vazi jos devetsto dvanaeste i da je od tada tri puta
menjan i zamenjivan, a da on to nije znao, jer je ziveo u sumi,
u Aljaski, i nikome nije govorio za ustedjevinu. Od svega mu tako
preostade sto i pet vazecih dolara, za koje kupi kartu na sipu
"Kajzer Vilijam Cvajter" koji je isplovljavao iz Nevijorka za
Bremen. I jos mu ostade da kupi dve sarene marame za majku i sestru,
te se ukrca i plovio je sedamnaest dana, sve dok "Kajzer Vilijam
Cvajter" ne potonu nasred bare. Tu se podavi sila naroda, ali se
Gligori Veri Najs spasao zahvaljujuci cinjenici sto mu je drveni
kufer jedinom na tom brodu bio potpuno prazan, pa se drzao za njega
i plivao tako tri dana i dve noci, dok ga ne izvadise mornari sa
italijanskog sipa "Benvenuto Celini", sa kojim je doplovio u Bari,
a otole drugije sipom do Dubrovnika, pa sto pijeske, a sto na konju;
a vise, bogumi, pijeske, sve do Cemernog, gde ga prozvase Gligor
Veri Najs, a to mu ime ostade sve do smrti.

   Veri Najs|