Limunacija u selu

   - Pa vlast, veli mu cica Milisav, kapetan, zar ti ne reko' otoic? Vlast.
   - Valjda si hteo reci sluga; sluga narodni? rece Sreten udarajuci glasom
na poslednje reci. 
   - Ama, Bog s tobom, gospodin-ucitelju, kakav sluga, kad je ono vlast!
Sluga je pandur, a kapetan je vlast jedna!
   - Ne poznajem ja, predsednice Milisave, ili kako li se zoves, druge vlasti
do naroda; narod je, kmete Milisave, i izvor i utoka vlasti; on je, seljace
i gradjanine Milisave, suveren, vlast, velicanstvo, - a sve ostalo, sav onaj
kalankusur, to su sluge. - Sve ovo izgovori Sreta glasom koji pokazivase
da je gotov da se svadja, pa cak i da bije.
   - Ama, razberi se, ucitelju! To je kapetan... onaj nas kapetan!
   - A, pa tako mi reci! Dakle, jedan od stubova tiranije, jedna pijavica,
jedan parazit, jedan cir na narodnom telu.
   - Ama, uco, Bog s tobom, kakav cir!
 


   Drugo tvoja nauka, a drugo moja praktika! Hehe! Baska tvoje znanje, 
baska moje umenje!



    Na srecu covek natrapa a nesreca ga sama vija.


   - A sto se nas tice Amerika i Brazilija?! planu Radoje. Nas, srpskih
ucitelja?! Zar mi koji smo najblizi narodu, mi, njegova najbliza njemu
inteligencija, zar mi nemamo preca i pametnija posla? Zar nije bolje 
da ga ucimo kako se racionalnije radi zemlja, kako se podize vocarstvo,
pcelarstvo, svilodelja; da ga poducavamo kako ce da cuva zdravlje svoje
i svoje dece; a da se od njega ucimo i upoznajemo sa njegovim pesmama
i poslovicama, njegovim pricama i zagonetkama. Zar nije to i lepse i
pametnije i korisnije i za nas ucitelje i za nas narod. Sta se nas ticu
oni tamo?!Neka se oni naredjuju kako znaju, i kako im je cef; a mi ovde
valja da gledamo nasu muku i nevolju! More, pod nosom nam beda, a mi 
zijamo po belom svetu!!