Ili su ljudi nezadovoljni zato sto ne samo ne mogu
prema svome mogucstvu po svojoj volji ziveti, nego sto
niko nije suguran ni sa svojim zivotom, ni s postenjem
( cescu) niti je gospodar od svoga bogodanoga i s pravdom
i s trudom stecenog imanja; ili zato, sto se za opstu
polzu ne stara i ne radi onako, kao sto bi ( po njihovom
mnjeniju) trebalo i moguce bilo... Valjalo bi narodu
dati pravucu, ili, kao sto se danas u Evropi obicno govori,
konstituciju... Oce li, i mogu li, ljudi dopustiti da
jedan ima sve, i vlast, i gospodstvo, i bogatstvo i cest
i slavu, a drugi niko da nema nista? A ko to na silu
pritisne i prisvoji, on mora jednako u strau ziveti, jer
sila do veka ne moze trajati, i sto se god na silu uzme
i drzi, ono svak ima pravo na silu i preuzeti.
... starati se, sto je god vise moguce da se ljudi
obogate; jer smo u pocetku bune na daije (1804.godine)
videli, da su buni najradije bili oni, koji nista nisu
imali, a koji su iole sto imali, oni su se ( i u samome
onome prevelikom zulumu) iz petni zila trudili, da bi
bunu smeli i utisali; i po svoj prilici tako biva
svuda, jer koji nema sta izgubiti, onaj se u svakoj
promeni i buni nada za celo sto dobiti, a koji sto ima,
bez velike nevolje nije rad imanje svoje na kocku
metnuti.
...
U zemljama gde se malo slobodnije moze govoriti,
vladaoci lakse mogu doznati, sta narod misli i govori;
ali gde niko istine ni svog pravog mnjenija javno
pokazati ne sme, onde ne samo sto je tesko doznati sta
ljudi misle i govore, nego se jos tovari na vladaoca,
pored onoga sto je ucinio, i drugo mlogo kojesta, sto
nije ucinio,... Dobro je znati sta ljudi misle i govore,
ali ne treba svakoga goniti, koji sto protivno rekne,
a osobito ako ljudi po nesreci imaju pravo. Sila puta
covek rekne sto ili u sali, ili u ljutini, ili u
kakvim drugim opstajaceljstvima uz rec, a ne misleci
niti moguci uciniti ikakva zla. U ovakvim dogadjajima
ja mislim, da bi praviteljstvo i vladalac mlogo
pametnije ucinili, kada bi gledali, da se poprave, ako
ljudi pravo imaju, i ako je i kako moguce, nego ljude
odma da gone i vuku po sudovima i da kazne; ako li
onaj, koji govori, nema prava, a ne misli niti moze
i kaka zla uciniti, onda moze biti da bi najbolje bilo,
prokarati ga tako, da i sam prizna, da nije pravo imao,
ili ga ostaviti, neka govori, sto mu drago, samo kad
duznost svoju izvrsuje.
Vi ste cerez to, na preveliku sramotu svoju
i naroda Srpskoga, a na radost sviju neprijatelja
Vasi, sami javno pokazali, da je po Vasemu mnjeniju
bolje i pouzdanije u Karavlaskoj biti spaija, nego
u Srbiji knjaz, i da se Vi u Srbiji bavite samo
od dana do dana, da biste sto bise novaca skupili
( kao sto se gde koji ako Vas savijaju i ulaguju)
pa onda, kako Vam najmanje sto budne nepovoljno,
da bezite u Karavlasku.
Tesko Vama, ako ste na te misli spali,
a jos gore, ako to docekate| Onda neprijatelji Vasi
vece osvete na Vama ne bi zeleti mogli...
