Pismo knezu Milosu Obrenovicu

            


 
 
 
                 Ili su ljudi nezadovoljni zato sto ne samo ne mogu
          prema svome mogucstvu po svojoj volji ziveti, nego sto
          niko nije suguran ni sa svojim zivotom, ni s postenjem
          ( cescu) niti je gospodar od svoga bogodanoga i s pravdom
          i s trudom stecenog imanja; ili zato, sto se za opstu
          polzu ne stara i ne radi onako, kao sto bi ( po njihovom
          mnjeniju) trebalo i moguce bilo... Valjalo bi narodu
          dati pravucu, ili, kao sto se danas u Evropi obicno govori,
          konstituciju... Oce li, i mogu li, ljudi dopustiti da
          jedan ima sve, i vlast, i gospodstvo, i bogatstvo i cest
          i slavu, a drugi niko da nema nista? A ko to na silu
          pritisne i prisvoji, on mora jednako u strau ziveti, jer
          sila do veka ne moze trajati, i sto se god na silu uzme
          i drzi, ono svak ima pravo na silu i preuzeti.
 
                 ... starati se, sto je god vise moguce da se ljudi
          obogate; jer smo u pocetku bune na daije (1804.godine)
          videli, da su buni najradije bili oni, koji nista nisu
          imali, a koji su iole sto imali, oni su se ( i u samome
          onome prevelikom zulumu) iz petni zila trudili, da bi
          bunu smeli i utisali; i po svoj prilici tako biva
          svuda, jer koji nema sta izgubiti, onaj se u svakoj
          promeni i buni nada za celo sto dobiti, a koji sto ima,
          bez velike nevolje nije rad imanje svoje na kocku
          metnuti.
                 ...
 
                 U zemljama gde se malo slobodnije moze govoriti,
          vladaoci lakse mogu doznati, sta narod misli i govori;
          ali gde niko istine ni svog pravog mnjenija javno
          pokazati ne sme, onde ne samo sto je tesko doznati sta
          ljudi misle i govore, nego se jos tovari na vladaoca,
          pored onoga sto je ucinio, i drugo mlogo kojesta, sto
          nije ucinio,... Dobro je znati sta ljudi misle i govore,
          ali ne treba svakoga goniti, koji sto protivno rekne,
          a osobito ako ljudi po nesreci imaju pravo. Sila puta
          covek rekne sto ili u sali, ili u ljutini, ili u
          kakvim drugim opstajaceljstvima uz rec, a ne misleci
          niti moguci uciniti ikakva zla. U ovakvim dogadjajima
          ja mislim, da bi praviteljstvo i vladalac  mlogo
          pametnije ucinili, kada bi gledali, da se poprave, ako
          ljudi pravo imaju, i ako je i kako moguce, nego ljude
          odma da gone i vuku po sudovima i da kazne; ako li
          onaj, koji govori, nema prava, a ne misli niti moze
          i kaka zla uciniti, onda moze biti da bi najbolje bilo,
          prokarati ga tako, da i sam prizna, da nije pravo imao,
          ili ga ostaviti, neka govori, sto mu drago, samo kad
          duznost svoju izvrsuje.
 
                  Vi ste cerez to, na preveliku sramotu svoju
          i naroda Srpskoga, a na radost sviju neprijatelja
          Vasi, sami javno pokazali, da je po Vasemu mnjeniju
          bolje i pouzdanije u Karavlaskoj biti spaija, nego
          u Srbiji knjaz, i da se Vi u Srbiji bavite samo
          od dana do dana, da biste sto bise novaca skupili
          ( kao sto se gde koji ako Vas savijaju i ulaguju)
          pa onda, kako Vam najmanje sto budne nepovoljno,
          da bezite u Karavlasku.
 
                  Tesko Vama, ako ste na te misli spali,
          a jos gore, ako to docekate| Onda neprijatelji Vasi
          vece osvete na Vama ne bi zeleti mogli...