My name is Stanko Djordjevich. I was born in Leskovac, (south Srbia-Yugoslavia ) in 1925. Now I am working,living and having fun in my hometown Leskovac, Yugoslavia. Most of the time I spend at local High School where I work as a teacher of Literature. My poetry was published in the fallowing books: First blush of morning...Stars. I wrote two novels, colection of stories and book of Literary critique. I am a winner of many poetics' and literary rewards.

VERY BEATIFUL WOMAN 

I call you and I wait 
under the radiand bell 
of the starrily and our heavens to adorn 
with the fog of the afforestly dream. 

How to hug you 
when you don't stretch out one's arms of love 
how to fondle you 
when I don't know still always 
are you in your 
tenderly breast 
insanely and passionalty beat fall in love the heart mine. 

Don't extingrnsh tracks 
of the crack of the tawn! Wait for! 
Grab the pearls shell 
from the hands of goddes Heba 
and drink one's fill me, 
don't charm me 
but heal me.

I BELIEVE TO KNOW 

I BELIEVE TO KNOW 
that you have slept awake in me when I invited you to stroll  
by boulevard without begining and the end 

I BELIEVE TO KNOW 
that your smile painlessly bud  
all over the expanse of oblivion and he still tomorow bewaited losely superstion. 

I BELIEVE TO KNOW 
that I have dreamed your adulteriosly hands  
and you reftised 
to heal tired river withaout the coast. 

I BELIEVE TO KNOW 
that I have discovered the gate of blooming roses  
and still always blossom a tender scent  
yours of excitingly pulse. 

I BELIEVE TO KNOW 
thai I will never spend the night on the watering place  
under your breast 
and we must the poisonous snake hang on a pin 
into area of pluperfect autumn.

DISLOYAL GURGLE 

Sweetheart with disloyal gurgle 
waken rosy lips, 
mernory move 
by me, 
in vespertine wish 
to offer thirsty heats 
and go into tearstaied 
in my enjoyments. 

Modesty girl, in silence without of the shame 
dig away 
transparent witeshirt 
call sicret 
passionalty happiness 
and percieve flowering heauty complette myself toasts, 
with yours virginal 
milch of the wart.

PRELEPA @ENO  

Zovem te i ~ekam pod sjajnim zvonom zvezdanog i na{eg neba da okitim maglom po{umljene snove.  

Kako da te zagrlim  
kad ne pru`a{ ruke ljubavi. kako da te milujem  
kad jo{ uvek ne znam  
da ii u tvojim  
ne`nirn grudima  
ludo i strasno kuca zaijubijeno srce meje.  

Ne gasi tragove zorenja!  
Sa~ekaj!  
Dohvati bisernu {koljku  
iz ruku boginje Hebe  
i napij me,  
ne vra}aj mi  
a isceli me.

VERUJEM DA ZNA[   

VERUJEM DA ZNA[  
da si budno spavala u meni kad sam tc pozvao da prosetamo  
bulevarom bez po~etka i kraja.  

VERUJEM DA ZNA[  
da tvoj osmeh hezbolno kliji 
a na svim prostranstvima zaborava  
i da je jos ju~e oplakao izgubljena sujevera.  

VERUJEM DA ZNA[   
da sam sanjao tvoje preljubni~ke ruke  
ida si odbacila   
da zal`eli{ umornu reku bez obala.   

VERUJEM DA ZNA[   
da sam prona{ao kapiju rascvetanih ru`a  
I da jo{ uvek beharim 
ne`an miris tvojih uzbudjenih damara.   

VERUJEM DA ZNA[  
da nikada ne}u zano}iti na pojilu tvoje podgrudice  
i da moramo otrovnicu 0 klin oka oka~iti   
u atare davnopr{lih jeseni.

NEVERNI @UBOR  

Draga nevernim `uborom probudi usne rumene uspomene preseli  
kraj mene  
ve~rnjoj `eiji  
ponudi `ediie vrline  
i udji uplakana  
u mqje miline.  

Neljubljena, }utnjom bez stida  
razgni 
prozra~nu belu ke{ulju, pozovi tajnu  
strasnog bla`enstva  
i spoznaj cvetnu lepotu  
svih mojih zdravica  
sa tvojih `ednih  
mle~nih `eravica.

Misli mi misle  
snevane misli,  
bla`enstvom  
prelivana pro{lost  
uvla~i se u snove.  

^ekam tvoj bri`ni pogled  
ljubavi i strepnje  
dok o`iljak na bori  
nagriza ohola mora.  

Gledam tvoj lik  
u magli od magle i  
rugam se snovima, jer  
i u snovima od snova si.  

Zahvati i ti krai~ak snova  
od oblaka olujnih,  
vetrom otresi `elje  
i raznesi ih  
na ugasla ognji{ta.  

Obi{ao sam sve snove  
I ostao bez misli.  
Uzalud sam lutao kroz  
o`ednele prostore.  

Ute~e.  
Ne `eli{ me.  
Be{umno umire  
Na{e prijateljstvo.  

.[tampana u knjizi "@ubori" -  
na konkursu za najlep{u ljubavnu pesmu/1997  

^EKAM JE  

^EKAM JE  
u senci jesenje ~e`nje.  
Op~injen odbleskom crnih uvojaka  
njene mirisne kose,  
listam bezgre{ne misli,  
a `edj, pustinjska `edj,  
boluje za krai~kom  
rumenih usni.  

HODAMO.  
Ruke se vole.  
Lepotom i ne`no{}u  
dodirujemo slutnje  
na{ih nemirnih ti{ina.  
Ona ve} prepoznaje tajne  
na{ih napa}enih bila.  

STOJIMO.  
Zavodi me pijanstvom ~ula.  
Ne prihvata govor tela, a  
ja ne priznajem svet u sebi.  
Uzalud `elim kad srame`ljivo ne umem.  
Neslavno ho}u kad stidljivo ne smem.  

RASTAJEMO SE.  
Za{to mi ne nahrani po`udu  
i ne ponudi snove prevare?!  
^EKAM JE  
u hladu jesenje tuge.  
   

  

KRALJICE ^AROLIJA  

Kad olujna seta razne`i usamljeni bol,  
odagnaj strepnje iz srca zbunjenog pti}a.  
Lepotom ve~ernje more  
vatrene slabosti raspleti  
i daruj  
daruj mi, draga,  
mirisne pupoljke tvoje.  

Priseti se  
koliko smo de~a~kih snivalica  
snevali,  
kako smo se u {umi magijskom tajnom  
uzbudjivali  
gde smo uspomene  
otkucajima zaljubljenih du{a  
merili.  

Sve ljubi~aste ~e`nje  
udomila si u na{e ti{ine.  
Odrastao sam.  
^ekaj me sa stra{cu  
ne`ne ratnice!  

KRALJICE ^AROLIJA,  
prigrli me i budi lepota mog `ivota.