Vesna Denčić, Beograd, 30.11.1963.
Diplomirani politikolog.
Objavila dve zbirke aforizama:
"U Društvu se ne šapuće" (1987)  i
"Svet ne može propasti bez nas" (1996).

Zastupljena u više antologija
aforizama i zbirki kratkih priča.
Aforizmi prevođeni  na nekoliko jezika.

Autor je web strane "Smeh do bola" na www.sezampro.yu/aforizmi
mail:veca@sezampro.yu

Zbirka aforizama "Put do pakla"  je
u pripremi za štampu!

Naslikaj me na porcelanu 
tako je lakše
razbiti me,
cepanje je mučno. 
Rasprsnuta u hiljadu komada... 
smešna slika ironije. 
Pravilno urađeni veštački zubi
lebde iznad glave. 
Walkmen zaglušuje ironiju, 
briše svet gluposti 
kojom se braniš. 
Moje oči šetaju po porcelanu
kao na ulju,
buljiš u njih iz tvog glupog sveta. 
Ne dodiruj moje oči!
Više nisu plave.
Više ne vidim kakve su.
 

Igram
pored prazne limenke piva
želudac se grči
pod težinom
u proširenoj formi
blago talasanje svetlosti
priziva duhove osame
kroz sobu defile
nepoznatih
neproživljenih
u ruci
praznina
prolazna toplota
zime
ignorišući svet 
van sebe
pozivam se
u goste.

Napraviše od mene senku
budućeg
iskompleksiranog 
stvora
dadoše reči
imaginarne
prazne
da odzvanjaju
u ušima
izbaciše 
plod mašte
iz trule utorbe
da šeta
kao senka
budućeg.

Frustrirano kopile
izaziva maštu
nerođenog deteta
plače plavim suzama
kristalnog oblika
zamrznutog planinskog sunca
u dubini duše oseća
žar cigarete
plamen skupocenog ludila
soba izaziva
smak sveta
nedoraslog patuljka
prekrivenog ljuskama.

Umorne device
vuku se bezvoljno
tarući 
svoje usahle organe
o trotoare
ostavljajući
sluzav trag
nezadovoljstva.

Krovovi gradskog ludila
plaču svakodnevno
tražeći spas
nepoznatog
nepriznatog
Boga
ili
Đavola.