Intervju: Radomir Mihajlovic Tocak

Prikovali smo ih za naslone

Jos nisam imao prilike da cujem Bioskop Foks, ali mi prijatelji iz Juge javljaju da je rec o necemu sto sasvim drugacije zvuci, sa modernim pristupom i dosta zanimljivim rezultatima koji su dobijeni upotrebom dvostrukog kompleta bubnjeva...

- Sto se tice reakcija na tu plocu, one su dvojake. Oni ljudi u kojima je muzika sveza i koji su u muzici, uglavnom taj album ocenjuju kao osvezenje. Moja namera je i bila da jednu takvu plocu napravim. Velika vecina onih koji su takozvani poznavaoci rok muzike, koja sada, u Jugoslaviji, tako reci i ne postoji, bacili su drvlje i kamenje na taj album, pocevsi od toga da je to strasno losa produkcija, do toga da je u pitanju los izbor muzike. Ja mislim da smo se mi bacili su drvlje i kamenje na taj album, pocevsi od toga da je to strasno losa produkcija, do toga da je u pitanju los izbor muzike. Ja mislim da smo se mi vratili zvuku iz nasih dobrih dana, sa nekim osvezenjem i stilom koji se danas uveliko svira tamo gde je rok ziv i aktivan.

Grupa Smak je jedino na pocetku, u vreme izdavanja prvog singla Biska 13, imala podrsku kritike, koja joj se vratila samo jednom, u vreme albuma Crna dama. Inace je celu tvoju karijeru pratila serija nesporazuma sa kritikom. Kako ti taj hronicni sukob vidis?

- Ne znam. Ja sam uvek, radeci novu plocu, pre svega hteo da iznenadim samoga sebe, da napravim nesto sveze, jer muzika ne moze da bude ustajala. Ostajati vecito u jednom stilu, jednom pravcu, po meni je besmisleno, pogotovo posle tolikih godina i tolikih izmena u grupi. Nas je sada sestoro, a od starih clanova smo ostali samo Kepa (Stojanovic, bubnjar - prim.D.T.) i ja. Kepin sin Dejan svira druge bubnjeve, tu je jos jedan gitarista, Mikica, novi basista Vlada i Najda, novi pevac. Fakticki, novo je sve. To, da smo kompletno novi, pokazali smo i na par koncerata koje smo do sada imali. Njih shvatam samo kao najavu onoga sto cemo tek raditi.

Imate, dakle, nameru da nastavite rad u tom sastavu?

- Naravno. Mi smo taj album i napravili pretezno da bismo imali razlog da se sada predstavimo, da ne ispadne da smo samo rimejk stare grupe. Naravno, na koncertima izvodimo i stari repertoar, samo sto to sada mnogo zesce zvuci. Vise nemamo klavijature, nego sve ide preko dve gitare i to vuce na neku rok prasinu.

Kako su prosli ti koncerti koje ste do sada imali?

- To su bili sok-koncerti. Niko nije znao sta mi tacno radimo, sem malobrojnih koji su bili u toku. Poceli smo u septembru, koncertom u Cacku, nastavili smo u Kragujevcu, da bismo sa jos nekoliko nastupa najavili taj koncert koji smo imali u Sava Centru. Mi smo u toj sali (koja inace ima fantasticno ozvucenje - prim. D.T.) postavili jedan sistem opreme koji se retko vidja na jednom mestu. Publika je dosla, smestila se lepo u one udobne stolice, mi smo poceli jako tiho, sa starom pesmom, Biska 2. Onda smo, u jednom momentu, ukLjucili sve sto postoji tamo i taj zvuk ih je jednostavno prikovao za naslone. Kada smo na kraju odsvirali one stare hitove, Ulazak u harem, Crnu damu i slicno, posetioci su poskakali na noge, zvali su nas nekoliko puta na bis i tako...Mi smo bili nesto kompletno novo za njih, prvi put u karijeri imamo pevaca koji animira, koji je pravi rok pevac. Pored toga, ti sada u Jugoslaviji, u poplavi tog zvuka koji mediji tamo emituju, ne mozes vise da cujes pravi rokenrol. Sve je samo tehno ili folk i tome slicno.

Narod je prestao da se interesuje za rok kao ranije i sada je vreme da dobiju sansu mnoge alternativne rok grupe kojih u Jugoslaviji ima zaista puno. Na svetskoj sceni su se za ovih nekoliko godina dogodile mnoge promene. Naravno, sve je i daLje zasnovano na Cepelinima, na Hendriksu, ali je sveze i meni se jako dopada ta nova rok muzika koja se sada u svetu svira i slusa.

Sta ti slusas od nove svetske muzike?

- Prakticno sve ono sto je u vrhu: Red Hot Chilly Peppers, Extreme, Nirvana, Pearl Jam, Faith No More...

Pomenuo si Led Zeppelin. U toku vase prvobitne karijere, mnogo puta se pominjala nekakva ukletost Smaka, paralelna onoj koja je navodno lezala na toj engleskoj grupi. Cesto su se pravile i paralele izmedju tebe i Jimmy Pagea, koji je takodje bio misticar, kao i ti...

- Slicno vreme i slicne price. Cepelini kao grupa, a posebno Page kao gitarista, ostavili su na mene snazan utisak. Neke slicne stvari su se dogadjale, ali mi smo zivi i zdravi, hvala Bogu. Oni su prestali da rade kada im je umro Bonham, covek koji je vio spona orkestra, a mi smo prestali zbog sopstvene gluposti i neprofesionalnosti. Eto, vidis i sam: Zoran (Milanovic, basista - prim.D.T.) i Boris (Arandjelovic, pevac - prim. D.T.) nisu hteli da ponovo krenu s nama. Oni sada rade neke druge poslove, koji nemaju veze sa rokom, sto pokazuje da je njima muzika bila stvar jednog trenutka u mladosti, da nisu odlucili da im to bude profesija za ceo zivot. Laza Ristovski (nekadasnji klavijaturista, kasnije u Bijelom dugmetu - prim.D.T.) je ostao u muzici, ali on ima svoj studio i njemu to odgovara. Miki Petkovski (klavijaturista koji je zamenio Ristovskog - prim.D.T.) je tu u Torontu i ja ocekujem da cemo se sresti i razgovarati, jer ne znam sta se s njim desavalo u medjuvremenu. Mi nismo imali nameru da menjamo sastav, vec da vratimo prvobitnu postavu, ali oni su oklevali, pa smo mi prvo napravili grupu

Tek, koja je kratko trajala i samo je posluzila da promovise disk iz filma Vizantijsko plavo.

Zasto Bisokop Foks?

- Gotovo slucajno. Snimali smo spot za jednu numeru, Lisicu i jedna scena je snimana u bioskopu Reks u Beogradu, koji je rediteLj preimanovao u Foks, zbog Lisice. Foks je opet, metafora za Hendriksa (po poznatoj numeri Foxy Lady - prim.D.T.) a i metafora za film. Nas koncert sada i lici na nesto takvo, na bioskopsku predstavu i u zvucnom i u vizuelnom smislu.

Ti su u jednom trenutku poceo da radis muziku za film (Vizantijsko plavo, za koji je dobio Kristalnu prizmu, jugoslovenskog Oskara - prim.D.T.). Da li je to bila tvoja tajna zelja ili je sve ispalo slucajno?

- Ja nisam nikada imao planove s tim u vezi, osim sto sam imao veliko postovanje prema toj vrsti rada. Strasno mi je imponovalo kada su me producenti pozvali. Dobio sam kopiju filma, napisao muziku za to i oni su bili jako zadovoljni kada su culi sta sam ja uradio.

Ti si prvu nagradu za svoju filmsku muziku dobio prve godine kada je ta nagrada i ustanovljena. Znajuci srpski mentalitet, sada se moze ocekivati da ti, prirodno, nikada vise ne dobijes poziv da ponovo radis muziku za film...

- Ha ha ha! Pa, bukvalno se tako i dogadja. Ja nisam vise radio za filmove, osim sto sam pisao muziku za film Bozicna pesma koji je polu-igrani, polu- dokumentarni film u produkciji Srpske pravoslavne crkve i reziji Nikole Lorencina, a rec je o dugo skrivanim stihovima Jove Zmaja, koje je bivsi rezim zabranjivao jer su religiozni.

Vi cete, fakticki, psole nekoliko godina vladavine folka i tehno muzike, morati da probudite rok publiku...

- Znam. Mi imamo nameru da to ozbiljno radimo. Sledeci projekat nam je da uradimo stare hitove Smaka u novom aranzmanu, a vec imamo i set potpuno novih pesama za album nakon toga.

Ti si glavni autor ili jedini autor?

- Za Foks jedini. I insistirao sam da sve to snimimo na jedan starinski nacin, analogno, sto je u stvari nacin kojem se sada u svetu rokeri vracaju. Kod nas je predugo muzika bila zagusena sintetikom, ritam masinama i slicnom tehnologijom. To je stvorilo naviku kod Ljudi i ja verujem da je jedan deo losih kritika koje smo dobili dosao iz tog razloga - sto ljudi vise nisu navikli da cuju prirodan zvuk instrumenata.

Kako se oseca ostatak grupe, sada kada pocinjete ispocetka?

- Ovo nase se dugo pripremalo. Mi smo godinu dana radili pre nego sto smo izasli. Drugo, oni su svesni da su anonimni i prirodno zele da sto pre postanu neko i nesto i mi smo zato u neprekidnom usponu. Oni su cvrsti i profesionalni muzicari i to je velika stvar za Kepu i mene, jer smo upravo takve godinama i trazili. Nasi su planovi sada veoma konkretni: zelimo da krenemo prvo na jednu istocnu turneju, jer jedino tako mozemo da steknemo neko vece ime i da kao bend Istoka probamo na Zapadu.

Da li si sada u stanju da odsviras ono sto zamislis?

- To je moja profesija. Kada je rec o improvizaciji, o bluzu, moj posao je da odsivram ono sto zamislim. Da li ce to izaci napolje u najboljoj mogucoj formi, to se nikada ne zna, zavisi od raspolozenja, a to i jeste igra koja me privlaci.

Kako se osecas povodom predstojeceg koncerta ovde, u Torontu?

- Glupo je da o tome pricam, ali svaki nas koncert ja jedva cekam. Znam da ce na tom koncertu nesto novo da se dogodi, jer sam svestan da ce biti puno lepih momenata. Pogotovu sto znam da cemo biti jako motivisani dolaskom na americki kontinent i bilo bi pogresno to propustiti.