Inovatori uz"ivaju u istraz"ivanju nepoznate teritorije. Njihova nagrada je sam rad - jer rad je za njih zaista igra. Platon je napisao da je c"ovek najbliz"i Bogu kada se igra. Jer, dok radimo zbog potrebe i da bismo opstali, igra je izraz slobode. Kroz igru mi otkrivamo, inoviramo i izraz"avamo sebe. Inovatori se igraju na jedan disciplinovan nac"in, koristec'i sredstva koja im pruz"a nauka, da bi razumeli kako stvari funkcionis"u i na osnovu toga, preko inovacija, ostavili svoj trag i obogatili oblasti u kojima deluju. Na tu temu Carver Mead je rekao: "Ponekad nes"to ne moz"es" dokazati, moras" to napraviti.", dok je Charles Townes o svom radu rekao: "Ja nikad nisam smatrao da stvarno radim na bilo c"emu.Sve je to igra."
Verovatno samo drugi inovator moz"e u potpunosti da ih razume - da shvati njihovu psihologiju i nac"in razmis"ljanja. Bez sumnje, genetika igra glavnu ulogu ovde, s"to se vidi i iz istorije njihovih familija. Otac Jun-ichi Nishizawe, koji ima 98 godina, bio je dekan Tehnolos"kog fakulteta univerziteta Tohoku, dok je njegov mla|i brat tamo danas profesor metalurgije. Townes-ov stariji brat bio je poznati entomolog, Rabinow stariji brat bio je elektro-inz"enjer,itd. Oc"igledno se radi o porodicama koje podrz"avaju uc"enje i radoznalost. Tu duh igre nije gus"en nemas"tinom, strahom, ili zahtevima da inovatori rano postanu "genijalci".
Kako rade njihovi umovi? A posebno, kako oni biraju probleme o kojima treba razmis"ljati? John Pierce je rekao: "Vidim nes"to s"to bi trebalo da mi je na dohvatu uma, ali nije, pa mi se c"ini vrednim nastojanja."
Ovi inovatori uz"ivaju hvatajuc'i se u kos"tac sa problemima, posebno ako je rec" o novim oblastima nauke. Townes je istakao da se jednom oblas"c'u bavi sve dotle dok je ona "interesantna", odnosno dok tu ima nes"to novo da se otkrije. I drugi inovatori kaz"u "da ih nes"to muc"i zato s"to nije shvac'eno" i da osec'aju da "mora postojati bolji nac"in."
Razlika izme|u inovatora i pronalazac"a je u tome s"to dok pronalazac"i izmis"ljaju ure|aje ili metode koji mogu, a i ne moraju biti prihvac'eni, inovatori menjaju stvari u s"irokom spektru. Inovatori, po pravilu, biraju velike probleme sa velikim implikacijama. Tako je Pierce dizajnirao telekomunikacione satelite, Townes je izmislio laser, Mead je odluc"an u nameri da transformis"e programersku industriju, dok Nishizawa z"eli da revolucionarizuje elektroniku snage na isti nac"in kako je izmenio telekomunikacije sa optoelektronikom.
S"o je inovacija vec'a, izaziva vec'e otpore i nevericu kod drugih. Genijalni inovatori vide stvari na nac"in koji nema smisla c"ak i za njihove uvaz"ene i priznate kolege. Me|utim, da bi bilo koristi od postavljanja problema unutar potpuno drugac"ijeg konceptualnog prostora, potrebno je da se inovator potpuno posveti problemu i da ima intelektualne moc'i da stvari postavi zajedno na nove nac"ine. Pierce je rekao: "Dok razmis"ljate o problemu, punite vas"u glavu idejama o njemu, dok res"enje ne do|e sasvim iznenada."
Interesantno je da vec'ina inovatora prvo pokus"ava da problem sagleda u celini, a zatim da rade na detaljima vezanim za celinu, za razliku od ostalih koji uglavnom prvo uoc"avaju detalje. Masaru Ibuka je to objasnio na sledec'i nac"in: "Razmis"ljam o problemu na kome radim i c"ekam dok ne steknem viziju koja osvetljava njegovu ops"tu prirodu. Tada to prenosim mom timu i mi zajedno radimo na utvr|ivanju jasnog pravca za njegovo res"avanje. Pri tome istraz"ujemo sve moguc'e razlic"ite alternative."
Problemi sa kojima se ovi inovatori hvataju u kos"tac nisu prosto tehnic"ki, vec' moraju da imaju veze sa povec'anjem ljudskih moc'i da komuniciraju i stvaraju. Nishizawa vidi smisao svog rada u unapre|enju "uslova z"ivota svakog ljudskog bic'a." On smatra da je ova misija nastala iz nacionalistic"kog poriva: "Mi Japanci nemamo mnogo prirodnih bogatstava, ukljuc"ujuc'i tu i hranu, pa treba da izmis"ljamo i razvijamo nove tehnologije."
James Blinn stvara svoje animacije visoke tehnologije da bi poduc"avao druge o nauci, dok Mead svoja otkric'a povezuje sa svetom biznisa. Po njemu, kreativnost obuhvata ne samo nauku i tehnologiju, vec' tako|e i potrebu da se transformis"e trz"is"te. Pierce veruje da "mir i prosperitet zavise od komunikacija." On nije odus"evljen idejom o svemirskim putovanjima: "Nisam verovao da c'e c"ovek otic'i gore u svemir i uraditi bilo s"ta korisno - s"to jos" uvek smatram!"
Jednom kada nova koncepcija poc"ne da se razvija, inovatori isprobavaju razne ideje sa studentima i kolegama. Jacob Rabinow voli da "ideje odskac"u od ljudi." John Cocke govori o "razigravanju ideja." Za Piercea je vaz"no zapisati ideju. Me|utim, niko od njih ne oc"ekuje trenutnu saglasnost i prihvatanje od drugih. Townes je ispric"ao kako je I.I.Rabi, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, nipodas"tavao njegove ideje. Nishizawa je napomenuo da su njegove inovacije iz oblasti optoelektronike bile 10 godina ispred moguc'nosti Japana da ih iskoristi.
Znac"ajno je da, iako stvaraju u drus"tvu poznatom po pritiscima da se postigne saglasnost, japanski inovatori ne igraju kako im drugi sviraju. "Nikad ne odustajem (samo) da bih bio saglasan sa drugima." I Ibuka kaz"e nes"to slic"no: "Ne obrac'am paz"nju na negativna mis"ljenja. Samo se ozbiljno trudim oko mog posla." Mnogi ljudi se ne uc"e na gres"kama. Neuspeh, ili nemoguc'nost da se na|e potvrda neke hipoteze, prouzrokuju potis"tenost i razoc"arenje. Istraz"ivanje pokazuje da je, u tim sluc"ajevima, ignorisana informacija koja bi tu mogla da se nauc"i. Inovator, sa druge strane, nalazi da mu je neslaganje vaz"an stimulans u res"avanju problema i ne obazire se na neuspeh. Cock kaz"e: "Zadovoljstvo je kad niste u pravu, jer tada nes"to nauc"ite."
Bilo kakva analiza psihologije inovatora ne sme se usredsrediti samo na njihov kognitivni stil, vec' i na njihove karaktere. Inovator je siguran da moz"e res"iti problem ako mu se posveti. Za Tomasa Edisona se tvrdi kako je rekao da je genije 1% inspiracije i 99% rada. Ono s"to tu nije spomenuto je hrabrost da se inovira, da neko svoje vreme uloz"i u neku ideju i afirmis"e je uprkos otporima. Ne znac"i da ako neko izmisli bolju mis"olovku, da c'e svet postaviti crveni tepih do njegovih vrata. s"Cc'ak je i IBM Corp. trebalo 10 godina da prihvati rac"unar sa redukovanim skupom instrukcija (RISC).
Nove ideje, osim s"to su pod udarom skepse i sumnje, prete i onima koji profitiraju od starijih ideja. Carver Mead istic"e kao primer industriju poluprovodnika koju je znao u njenoj ranoj fazi i koja je bila najinovativnije mesto na kome je on ikada bio. Ono s"to on nije shvatio je, kaz"e, da je ta industrija ostarela i postala kruta i puna sopstvenih interesa. Ranije je ta industrija pokus"avala da se probije, dok danas ne z"eli da se bilo ko probije sa novinama na njihovom podruc"ju.
Mead priznaje da postoje dobitnici i gubitnici na trz"is"tu. Da bi realizovao svoje inovacije, on mora da uzme uc"es"c'a u svetu biznisa.
S"a motivis"e inovatore? Prijatno je dobiti priznanje, ali to nije glavni razlog. Ibuka to objas"njava na sledec'i nac"in: " Ja inoviram jer mi pravljenje novih stvari c"ini jedno od najvec'ih zadovoljstava u mom z"ivotu..." Pierce kaz"e: "Volim da vidim stvari koje bez mene ne bi postojale." Kao s"to se vidi tez"nja za inoviranjem ima sloz"ene uzroke. Ona obuhvata radoznalost, izazov, i duh disciplinovane igre. Znac"aj inovacije meri se njenom vaz"nos"c'u za ljudski progres. Inovator svoje zadovoljstvo nalazi najvis"e u tome da razume i da stvara.
Ne bismo dalje da zalazimo u neke teorije i eksperimente koji pokus"avaju da objasne prirodu inovativnosti, vec' c'emo Vam u narednim nastavcima ovog teksta ukratko ispric"ati pric"e o 8 inovatora spomenutih (i pomalo citiranih) u ovom prvom delu.