Kolebam se da ovaj nepoznat ose}aj, ~ija me ~ama i slatko}a sale- taju, nazovem lepim i ozbiljnim imenom tuge. To je tako potpun, tako sebi- ~an ose}aj da ga se gotovo stidim, dok mi je tuga uvek izgledala vred- nom uva`avanja. Danas me obavija ne{to mekano i razdra`uju}e kao svila i odvaja od drugih.
Pobjegao sam od njega u bla`enu rajsku prazninu, ali sam samo trenutak bio biljka, srna, zdravo tijelo. Ne bih `elio da to ostanem. Bi}u radije ludi ~ovjek, koji misli o ne~emu {to ga se ne ti~e, {to se ne mo`e popravi- ti, i {to je od njega daleko kao nebeska zvijezda. Ni{ta ne mogu u~initi, ali mislim. Misli}u i zaboraviti. Kao i tolike druge stvari. Polako postajem smetli{te istrulelih jada, `aljenja i stida, mrtvih zakletvi, poni`enog ponosa, i sav taj smrad naziva}u iskustvom.
Postupci u ~ove~jem `ivotu su poput jela, a misli i ose}anja kao za~ini. Ne}e dobro pro}i onaj ko posoli tre{nje ili sir}etom zalije kola~. Na potpuno isti na~in jedna se ista stvar mo`e sa~uvati i izgubiti. A mi sami, mi smo tu samo da dobacimo poneku re~ u tudje prozore i vrata kraj kojih }emo minuti.
Be{e divna no{, takva no{ kakva, valjda, mo`e biti samo kad smo mladi... Nebo be{e toliko zvezdano, toliko svetlo nebo da je, pogledav{i na nj, neho- tice trebalo zapitati se : pa zar mogu `iveti pod ovakvim nebom svakojaki naprasiti i }udljivi ljudi?
Korpa sa prepelicama se otvorila na bazaru. Nisu poku{avale da pobeg- nu nego su se polako razi{le kao med kad se prospe. Lako su ih ponovo poh- vatali. Setio sam se neznatnog treptaja tamnih o~iju, kada je izrekla tu`nu i smelu istinu: "Ni{ta se ne nau~i od onih koji nam uzvra}aju ljubav." Re~i koje su pekle kao alkohol na otvorenoj rani, ali koje su ~istile kao {to svaka istina o~isti. U izvesnom smislu prepoznao sam u njemu, u samoj zvu~nosti njegovog glasa kada je izgovarao njeno ime, zrelost koja je meni nedostajala; jer on je prerastao svoju ljubav prema njoj, a da je nije o{tetio ili povredio, i dozvolio joj da sazri kao {to svaka ljubav treba da sazri u bezuslovno i bezobli~no prijateljstvo.
Bleda je kao sneg, smrt, ili svetlo lice gubavih. A po{to se {minka da bi prikrila to bledilo, izgleda kao le{ neke ubijene `ene na ~ijim je obrazima ostalo malo njene sopstvene krvi.