>Na samom pocetku moram da odbranim "Heat" posto se meni jako dopao. I ne
Cao svima
Hm... pa moraces bogami dobrano da se potrudis da odbranis "Heat". Nije da
je potpuno djubre, kao sto je neko prethodno napisao, ali... Pacino je jos
jednom pokazao da MORA da bude u apsolutnom centru paznje. Pa sta je tu
lose, moze neko da pita, on je zvezda, tako i treba da bude! Problem je sto
u ovom, a bogami i prethodnim filmovima (poslednji bese Scent of a Women)
Pacino privlaci paznju kamere ne suptilnom glumom, vec nepotrebnom
teatralnoscu, "in your face", razbijanjem stvari i vikanjem (dok pljuvacka
leti na sve strane).
DeNirov karakter, sa druge strane, je mnogo slozeniji. Od beskrupuloznog
negativca, DeNiro se polako transformise u ljudsko bice. Transformacija
nije potpuna, jer na kraju filma ipak primenjuje njegov zivotni moto: You
have to be ready to leave everything behind you at any time!
Film je uz to nepotrebno predugacak. Kraj je predvidljiv i nije uopste
napet. E, pa da onda ne duzim o Heat, nego da predjem na neke bolje filmove :-)
Sa Ivanom se slazem potpuno da je Strange Days odlican film. U poplavi
neverovatnog djubreta inspirisanog kompjuterskom tehnologijom (Lawnmower
Man, Johnny Mnemonic, The Net, itd.) ovo je jedini film koji je zasnovan na
razradi dobre ideje (virtual reality kao droga), odlicno odglumljen i
*super* snimljen. Ideja nije nova, ali to sad nije bitno. Pocetak filma je
*potpuna* ludnica - ton i boje i surround sound - ovaj film definitivno
vredi gledati u bioskopu, ili bar na odlicnom home theatre sistemu.
Jedina mana (bar za mene, drugima ce se to mozda i svideti) je sto je film
pomalo pompezan. Kao sto pesme U2 vrlo cesto umeju da budu kao himne, tako
i ovaj film, narocito pred kraj, postaje "sve ili nista", buducnost
covecanstva visi o koncu itd. Slazem se, Ivana, poredjenje sa "Blade
Runnerom", bar po atmosferi filma, su neizbezna.
Definitivno najbolji film u poslednje vreme mi je bio "Fargo" brace Coen.
Necu da vas davim, a ni da vam pokvarim zadovljstvo sa prepricavanjem
zapleta, ali prica je istinita, napeta i smesna. Ovo je "Home alone" za
pametne, pomesano "Pulp fiction" humorom i atmosferom pomalo kao u njihovom
prvom filmu "Blood simple".
Svi likovi su apsolutno obicni, sto je jos naglaseno bojama (kao da je
radjeno na "Orwo" filmu :-) i scenama i polozajem kamere. Dakle, nema ni
super heroja ni super zlocinaca. Francis McDermoth je *fenomenalna* kao
trudna policajka, koja jede ogromne kolicine hrane u svakom slobodnom
trenutku. Ona resava ceo slucaj na miran, skoro neprimetan nacin, sa
osmehom koji Joel i Ethan Coen uspevaju da odrze na granici karikature
svakodnevnih odnosa u Americi. Ja?
Film sam gledao dva puta u dve nedelje, i drugi put se jos vise smejao...
Vojin