YU-Qwest's Movie Special Interest Group
Rajkova reakcija na Elvirin prikaz
Someone elses America
Film Tudja Amerika gledao sam na Miami Film Festivalu u Januaru ove
godine, te me Elvirina "strucna" kritika ponuka da napisem par
redova.
Elvira kaze:
...Scenario i rezija su vrlo prosecni, kako vec dolikuje
(low-budget-??) produkciji tipa Balkan-Evropa-Amerika-koprodakshn..."
Budget za ovaj film nije uopste bio mali. U razgovoru sa publikom
posle filma, Goran Paskaljevic je sam rekao da nikad nije imao veci
budget (mislim da je pomenuo cifru od oko 4-5 miliona dolara) iz
prostog razloga sto je film koprodukcija Nemaca, Francuza i
Amerikanaca pa je para bilo na pretek.
Ne bih se slozio da je scenario los. Mislim da je Gordan Mihic
napravio odlican posao.(Cak i Elvira kaze da je "stvarna radnja i
gluma zanimljiva odnosno dirljiva, a ovde je jos cak i vrlo dobra")
Rezija je takodje majstorska a na Elvirin pretenciozni komentar:
"... Kraj je po mom misljenju potpuno nepotrebna kusturikoidna
(kustureskna?) surealna budalastina nevazna za konzistentnost plota,
pitam se da li je Goran negde procitao da u svetski priznatom filmu
bar dvoje ljudi treba da poleti ili zaroni pod vodu, ili pak riba da
poleti u vazduh...ili mozda, za promenu, ptica pod vodu...svasta!.."
dodajem sledece Paskaljeviceve reci (naravno parafrazirane po
secanju)
" U mojim filmovima nema simbolike. U stvari ja mrzim simbole.
Nemojte
uporedjivati moje filmove sa Kusturicinim (inace Underground je bio
prikazan dve veceri pre toga) jer oni nemaju ama bas nista
zajednicko.
Naravno da su svi poznavaoci filma otkrili posvetu mom ucitelju
Vitoriju De Siki i njegovom "Cudu u Milanu", u poslednjoj sceni kada
glavni junaci lete u nebo (i po prvi put u stvari vide New York iz
pticje perspektive - komentar moj)..."
Elvira, dobronameran savet. Pre nego sto se upustis u nesto tako
ozbiljno kao sto je filmska kritika, moras nesto prethodno i da
procitas. Dobra volja i neki subjektivni osecaj za estetiku ponekad
nisu dovoljni.
Pozdrav,
Rajko.
P.S. Inace, mislim da je nemacka publika mnogo propustila
sinhronizacijom filma. Glumacke bravure Toma Contija, Mikija
Manojlovica i Marije Casares (prvi film posle dugogodisnje pauze) se
jednostavno ne mogu potpuno doziveti bez njihovih glasova.
