Sada vec vise ne znam gde smo mi to isli, ni ko je sve bio sa mnom
u
kolima (sto nije ni bitno), samo znam da smo isli preko nekih planincina.
Ovo
planincina treba uzeti uslovno jer za mene je i Fruska Gora planina (uvek
kada idem preko Venca plasim se da ce nas zavejati). I sada, posle
dugotrajnog uspona obidje nas neki auto koji je imao 'domorodacku'
registraciju. Vispreni, kakvi jesmo vec bili, brzo se usaglasimo da cemo ga
pratiti u stopu (tj auspuhu) jer, Boze moj, on je iz tog kraja, zna put,
ustedecemo mozda citavih 2 minuta. I stvarno covek se pokazao kao vrstan
poznavalac ceste sve izazivajuci ushicenje i odabravanje kod nas, njegovih
vernih pratilaca:
- Svaka mu cast!
- Ovde je mogao malo brze.
- Nije, vidis da je 'kontra' krivina.
- Zna covek sta radi.
I sve tako do podnozja (RAVNICAAAAAA:))))) Pumpa je odmah tu bila i skrete
covek da natoci i mi za njim, da malo danemo dusom. Parkiramo se malo dalje
i
cekamo da vidimo lokalnoga Senu 'uzivo'. Otvaraju se vrata i on ISPADA iz
kola. Ispada jer je bio tako pijan da nije mogao, ne da stoji, nego da
sedi.
Mozete si misliti kakvo je nase raspolozenje bilo kada smo videli da smo
sledili tog tipa duz opasnoga planinskog puta. Jedva se onaj sto je prvi
predlozio da ga pratimo spasao naseg opravdanog gneva. Bilo je: 'Ludace
jedan, 'oces sve da nas poubijas. Vidis koga smo pratili. Koga mi
slusamoooooo' i sve tako.
Lep pozdrav
Rasko
