YuQwest Pisanije

Plavi Voz

Kosta Ciric

odlomak iz romana

On YuQwest: Sat, 20 Apr 1996

Za fer upotrebu

Cim smo stigli u goste, Rile, stariji brat od tetke se razdrao na sav glas: "Gde si bre kurcobrija?" Osvrtao sam se oko sebe, ali nisam nikoga video pa sam shvatio da se on to meni kaze. Onda mi je iz sve snage opalio cvrgu tek da se zna ko je glavni i odveo na pecanje. Nikada nisam pecao i nisam znao kako se to radi. Rile se kezio, zvao me i dalje kurcobrija sto ja nisam razumeo sta je i obecao da ce me sve nauciti. Lovio je velike ribe u nekom prljavom kanalu sa zelenom vodom korpom od pruca bez dna. Bucnuo bi je u vodu, potopio na dno, gurnuo ruku i kezeci se izvadio ribetinu drzeci je za rep. Drugu korpu sa zivim ribama koje su se pracakale vucarali smo moja sestra od tetke i ja po obali. Rile je gacao kanalom i bacao ih prema nama. Bile su ljigave i bezale mi iz ruku. Hvatao sam ih po obali i stavljao u sve tezu korpu. Krivili smo se pod njenim teretom, ali Rile je bio neumoljiv. Nikada mu nije bilo dosta ribe! Zvao je i mene u vodu da hvatam rukama velike ribetine, ali sam se plasio zmija koje su plivale po vodi. Dizale su glave iznad povrsine i palacale rastavljenim jezikom. I njih je hvatao rukama, po neku zavezivao u cvor i cerekajuci se bacao prema nama. Mi smo vristeci od straha bezali sto dalje, dok su zmijurine gmizale po travi bezeci od nas. U otezaloj korpi su se pracakale zevajuce ribe pa smo na kraju prestali da ih nosimo. Donosili smo ih i stavljali na gomilu. Vec ih je bilo toliko da su iskakale iz korpe. Nazad ih je nosio Rile na ramenu, smejuci se i udarajuci nam cvrge. Teca je bio zeleznicar. U stvari, skretnicar u nekoj staroj kucici sa mnogo sjajnih zutih, mesinganih poluga od kojih bi s vremena na vreme pomerio po neku. Objasnio mi je da se tada napolju pomeri neka skretnica koja spoji sine, pa onda moze da prodje voz. Zabuljio sam se kroz prozor i stvarno je projurio teretni sa parnom lokomotivom. I teca je stajao u prozorcetu ukrucen k'o kip. Nekoliko puta je podigao desnu ruku i pozdravio. U stvari, salutirao kao vojnik. "Dencar!" - rekao je teca. "Ko?" - pitao sam. "Dencar bre, kurcobrija jedan!" - dreknuo je Rile posprdno. "Pizda ti materina ugurcuze jedan! Sta zajebavas dete?" - skocio je teca i zamahnuo da ga opali. Spremno je odskocio i izbegao samarcinu. Zbrisao je napolje kezeci se. "Kurcobrija!" - dovikivao je spolja. "Cekaj, cekaj, obrijacu ti ga ja samo kad te do'vatim!" - pretio je teca, ali se Rile vec izgubio. "Dencar - to ti je teretni voz." - objasnio mi je sad na miru. "Aha." - rekao sam i klimnuo glavom shvatajuci. Imao je cak i telefon. S vremena na vreme bi zavrteo rucicu, podigao slusalicu i strasno vikao. Ne znam zbog cega se tako jako drao, ali valjda je tako trebalo zbog ozbiljnosti posla. Mozda je takvo bilo pravilo sluzbe. Ko zna? Pricao mi je da ce tih dana proci prugom pored njegove kucice nekakav plavi voz. Kada, to je bila tajna. Tetka mu je specijalno peglala uniformu, a on se narocito kupao i brijao. Nisu imali kupatilo, pa smo mi deca morali da izadjemo napolje. Cekali smo u dvoristu da se teca uparadjen pojavi sa koznom torbicom u kojoj je bila slanina iz pusnice, paradajz i luk iz baste i vruc hleb koji je tetka umesila za rucak. Onda je dosao red na nas da se malo sredimo. Oterao nas je da se umijemo, ocesljamo i lepo doteramo, jer, kako nam je rekao, danas prolazi PLAVI VOZ! Bez obzira na tecinu specijalnu paznju, taj plavi voz mi nista nije znacio. Hodali smo po sinama rasirenim rukama odrzavajuci ravnotezu prateci ga do kucice i igrali se oko nje dok nas nije pozvao da udjemo i stanemo svo troje pred njega. "Postroj se!" - naredio je. Svo troje smo stali u jednu liniju i cekali sledecu komandu. Cak se i Rile ucutao i nije me dirao. Teca je stavio ruke na ledja i krenuo od jednog do drugog, pazljivo i strogo nas studirajuci. Tu i tamo bi navlazio palac vrhom jezika i skinuo po neku muzgu sa nasih lica. Stao je pored Rileta i naglo zamahnuo do pola, kao da ce ga udariti. Rile je odskocio bez reci. "Da nisi pisnuo, sunce li ti jebem ugurcuze jedan!" Svi smo cutali kao zaliveni. Narocito Rile koji je ucvikov'o. Grobnu tisinu najednom je prekinula zvonjava telefona. Teca se ukipio, poravnao uniformu, nakasljao, podigao slusalicu i viknuo iz sve snage, koliko god ga je grlo nosilo: "Izvol'te gos'in sefe!" Nekoliko sekundi je pazljivo slusao. Onda se jos glasnije razdrao u slusalicu: "Razumem gos'in sefe!" Spustio je slusalicu polako i pazljivo. Prisao je celom redu sjajnih poluga. Pomerio je jednu od njih i rekao: "Taaaako! Fertik!" Jos jednom je proverio ostale poluge i zadovoljno protrljao ruke. Okrenuo se i znacajno nas pogledao podigavsi obrve. Naredio je da stanemo u stav mirno. Ukipili smo se. "Ne mrdaj kurcobrija!" - prosaputao je Rile i munuo me u rebra stojeci pored mene. "Pa ne mrdam!" - dreknuo sam od bola. "U sunce ti jebem mangupsko!" - dreknuo je kroz zube teca na Rileta. - "'ocu muvu da cujem! Sledeca njegova komanda je bila da gledamo pravo ispred sebe. Ni levo, ni desno! Cula se neka tutnjava koja se priblizavala. "Evo ga! Ide!" - uzbudjeno je rekao teca. Tutnjalo je sve blize i blize, sve glasnije i glasnije. I tada je stvarno prosao neki plavi voz. U stvari, projurio je munjevito pored nas i to tako da se cela kucica tresla. Ipak, uspeo sam da vidim da je stvarno bio plave boje. Imao je dve lokomotive, kao ni jedan voz koji sam do tada video. Valjda jedna za rezervu ako bi se ona druga slucajno pokvarila. Teca je stajao ukrucen kao kip. Sigurno nije ni disao sve dok voz nije prestao da tutnji i nestao u daljini. "To je Titin voz!" - skoro da je prosaputao. - "Sigurno se u njemu sad drug Tito vozi!" Nisam znao ko je drug Tito. "Kako ne znas?" - zabezeknuo se teca. "Pa lepo neznam." - priznao sam ponovo. "Ta to ti je nas precednik!" "Kakav precednik?" - pitao sam. "Precednik nase drzave!" - odgovorio je poluglasno. Nisam znao ni sta je to drzava i teca se uhvatio za glavu. "Ajavoj, pa ti nista ne znas." Slegnuo sam bespomocno ramenima. Voleo bih da znam, ali sta da radim kad ne znam? "Vidis, drzava je nasa zemlja u kojoj svi mi zivimo. Jugoslavija..." "Koji mi?" "Ta svi mi. Nasa braca Slovenci, Hrvati, Makedonci, Bosanci, Crnogorci, mi..." - tumacio mi je teca. "Aha," - rekao sam i pravio se da mi je jasno. "E pravi si kurcobrija! Pojma nemas!" - izrugao mi se Rile i izleteo iz kucice. "Mars tamo, lebarnik ti jebem dzukelo jedna brezobrazna!" - dreknuo je teca za njim i podigao ruku. Rile je vec bio napolju i nije ga bilo briga za tecinu grdnju a jos manje se sa te daljine plasio tecine podignute ruke. Seo sam na stolicu pipkajuci telefon. Pokusavao sam da povezem sve sto mi je objasnio. Mislio sam da misli na moju mamu, tatu i brata. O Slovencima sam jos i cuo. Zapamtio sam ih kad je tata pricao ono o Trstu. O Hrvatima, Makedoncima i ostalima nisam imao pojma, ali me je bilo sramota da ga dalje pitam. Nisam znao ni ko je drug Tito. Do duse, setio sam se da sam video sliku nekog coveka u beloj vojnickoj uniformi, belim rukavicama i debelom cigarom na zidu u obdanistu. Sigurno je to drug Tito! Zamisljao sam ga kako uziva u vozu udobno zavaljen u fotelju sa debelom cigarom u jednoj i casom sa nekim picem u drugoj ruci, dok ga svi nude svakojakim domacim i stranim specijalitetima. On samo odmahuje glavom i zamisljeno ispusta dimove iz svoje debele cigare koja se zove tompus. Plavi voz koga vuku dve dizelke jezdi strelovitom brzinom u daljinu. Teca mi je rekao da su dizelke sada najmodernije, da ne bacaju iza sebe zar i trunje kao parnjace, tako da on moze slobodno da stoji pored otvorenog prozora. I ja sam hteo da gledam kroz otvoreni prozor kad smo dolazili u goste, ali mi je upao trun u oko pa su mi isle suze sve dok nismo stigli kod tetke i tece. Mama me je umila u lavoru pa je trun valjda ispao, jer me nije vise peklo. Do duse, htela je jos u vozu da me umije, ali u klozetu koji je odvratno smrdeo nije bilo ni kapi vode. Iz moga razmisljanja me je trgao bol u stomaku. Morao sam hitno iza tecine kucice. Dobio sam iznenada proliv, a teca u kucici nije imao nuznik. Ni u dvoristu. Istrcao sam u obliznje kukuruze, sa strahom da necu uspeti da stignem na vreme a i zmija sam se bojao. Rile mi je pricao da ih ima i u kukuruzima, a ne samo u kanalu. Posle vise nisam ni razmisljao o Plavom Vozu. Svasta smo jos radili. Brali smo dudinke i pekli rakiju. Gledali smo kako curi tanak mlaz iz kazana i prolazi kroz belu krpu. Teca je rekao da se tako rakija filtrira i da je sad cista k'o sunce. Prvi litar nam je zamotao u novine, utrapio meni u ruke i rekao da nosimo "gos'in sefu". Cim smo zamakli iza kuce Rile mi je odvalio cvrgu. "Slusaj bre kurcobrija! Ja cu gos'in sefu stanice da predam poklon od mog matorog!" - naredio mi je i oteo flasu iz ruku. Nisam imao nista protiv, ali me je cvrga bolela i zujalo u glavi. Teca je posle nekoliko dana i svinju klao, pa smo opet nosili "gos'in sefu" cvarke, ali sam mu odmah uvalio serpu da mi opet ne bi tresnuo cvrgu. Leto se zavrsilo i vratio sam se kuci. Krajnje vreme je bilo, jer mi je vec dosadilo da mi Rile bije cvrge svaki dan. Narvno, nisam se vratio sam, vec me je doveo teca jer je besplatno putovao vozom. Odmah se vratio a mene su odveli kod brice. Rekli su mi da polazim u skolu. Radovao sam se jer sam to vec dugo ocekivao i zeleo, ali sam u isto vreme bio po malo uplasen. Ni sam ne znam zbog cega, ali tako je bilo. Tetka je te godine zavrsila tu istu, osnovnu skolu i upisala gimnaziju. U stvari, ona je bila samo osam godina starija od mene, ali se pravila vazna i pametna kao da sve zna! Stalno mi je nesto pridikovala i drzala predavanja. Deda joj je govorio da me se okane i da me ne davi kao zmija zabu, jer ce je odrati k'o Musa jarca! Nista mi nije bilo jasno. Ni o zmiji koje sam se plasio, ni o zabi, a jos manje o tom Musi sto dere jarca, ali me je tetka zgrabila za ruku i odvukla u sobu. "Pazi sad ovamo!" - rekla mi je u poverenju. - "Kao prvo i prvo, a najprece od svega obavezno da se pazis od dise!" "Ko je disa?" - pitao sam naivno. "To ti je direktor skole! Jako je strog, odmah ce da ti zvizne ukor i da te izbaci iz skole! To samo da znas! Nemoj posle da bude stani - pani i da kazes da ti nisam na vreme rekla." "Dobro." - saglasio sam se. - "Pazicu..." Nisam shvatao zasto bi me taj disa izbacio iz skole, kad jos nisam ni posao? Ali, odmah, cim smo dosli na prvi cas, ucitelj nas je pitao da li neko zna kako se zove direktor skole? Niko nije znao i svi su cutali. Ja sam se obradovao. Setio sam se sta mi je tetka rekla i munjevito podigao ruku. Ucitelj je pokazao prstom na mene i ja sam kao iz topa glasno dreknuo: "Disa!" Ucitelj me je cudno pogledao, cinilo mi se bez nekog odusevljenja i rekao da sednem dok su svi ostali buljili u mene. Sta li sam sad zabrljao? Bio sam zbunjen i posramljen. Resio sam da u buduce bas ne verujem sasvim u ono sto mi tetka kaze i da se ne istrcavam. Izgleda da se opet pravila pametna na moj racun a ja ispao budala. Posle nas je ucitelj pitao da li znamo ko je drug Tito i da li ga je neko od nas video? Hteo sam opet da skocim i podignem ruku, ali sam se strecnuo. Nisam hteo ponovo da se izblamiram, mada mi je o drugu Titu pricao moj teca i licno sam video Plavi Voz. Cutao sam. Za svaki slucaj.

Initiated on May 26th 1996.