YuQwest Pisanije

TELEVIZOR

Kosta Ciric

odlomak iz romana

YuQwest: Tue, 2 Apr 1996

Za fer upotrebu



Zdravo svima, Vidim da vam se dopala prica o spiclovu. Pa dobro, 
drago mi je. Saljem vam ovog puta jos jednu kratku pricicu, u 
stvari odlomak iz romana koji upravo zavrsavam. Nadam se da ce 
vam se dopasti.

			 Srdacan pozdrav svima

				 Kosta iz Toronta

Stric nije dobio u miraz televizor kao sto su svi ocekivali, pa su se baba i deda napeli i kupili. Crno - beli, braon politirani! Svi smo mu se divili. "Svaba! Record!" - obavestio nas je deda ponosno. Tako se zvao nemacki televizor koji je deda, kako sam kaze pronasao "ispod ruke" i za koji je dao silne pare. "Bas je lep!" - odusevljavala se baba zadovoljno ga brisuci krpom za prasinu. "Stvarno je lep!" - slozila se i moja mama. Hteo sam i ja da ga dodirnem. Pruzio sam bojazljivo ruku. "Ne diraj!" - vrisnula je unezvereno baba na mene. Uplaseno sam povukao ruku. "Ostace muzge na njemu!" - objasnjavala je pravdajuci se zbunjenoj mami za vrisak i brisuci krpom masnicu. Za svaki slucaj, mama me je tresnula po glavi. Valjda da mi slicno ne bi palo na pamet jos koji put. Pokunjio sam se i seo na stolicu. "Pusti da vidimo kako radi..." - rekao je moj tata i zapalio cigaretu. ponudivsi i dedu koji je pogledao na sat. "Pa Boga mi, vreme je!" - slozio se uzimajuci cigaretu. Zapalio je i glasno ispustajuci oblak dima znacajno prisao televizoru. "Pazi da ti slucajno ne padne pep'o na njega!" - strogo je dreknula baba. "Nece! Ne boj se." - rekao je deda i za svaki slucaj ostavio cigaretu u pepeljari. Pazljivo je pritisnuo neko dugme. Svi smo se sa uzbudjenjem nacrtali pred televizor i napregnuto pratili sta deda radi. Nista se nije desavalo. Samo je nesto cvrcnulo. "Sa'ce da pocne!" - rekla je sa ponosom baba - "jos nekol'ko minuta! Bas me interesuje sta je veceras na programu?" Bezuspesno je trazila novine a mi smo nestrpljivo cekali da pocne. Televizor se grejao a ekran je i dalje bio crn. "Pa gde su te novine? Gde si i' turio? Sto posto si opet cit'o u nuzniku! Idi donesi." - unervozila se. "Kako da donesem kad nisam ni kupio? Znas da samo nedeljom kupujem Politiku!" - mirno je odgovorio deda, prisao stolu i povukao dim. "Kako cemo sad znati sta je na programu?" - zabrinula se. "Otkud ja znam? Valjda ce da kazu..." "Pa sta je sa tim televizorom?" - pitao je nestrpljivo moj tata. "Od sad obavezno da kupujes novine!" - naredila je baba. "Odakle mi pare?" - bunio se deda. "Od tvog crnog fonda! Od sad da kupujes novine, a ne lozove! I tacka! Nemoj slucajno da mi se pravis blesav inace ce lenjir da radi!" Deda je progutao knedlu, ali se nije usudio da joj protivureci. Zavladala je tisina koju je remetilo samo babino uzurbano pranje sudova. Na ekranu jos uvek nije bilo nista. Onda su se iznenada pojavile neke pruge. "Evo ga!" - svi smo vrisnuli u glas. Pruge su i dalje stajale i nista se nije culo. Najednom je pocelo nesto da pisti. "To je tes'!" - sa autoritetom poznavaoca znacajno je rekao deda. - "Sad treba da se nasteluje slika!" Vazno se nakasljao i prisao televizoru. "Ostavi tu cigaru! Nemoj slucajno da ti se desi da padne pep'o na njega!" - opet je panicno vrisnula baba. "Ama nece bre zeno, sta ti je?" - pobunio se deda. - "Vidis da strogo pazim! Tata je pogledao babu ispod oka i namrstio se, ali nije nista rekao. Deda je poslusno ostavio cigaretu u pepeljari na stolu i ponovo se oprezno priblizio televizoru. Mi smo ga radoznalo, ali i sa velikom neizvesnoscu posmatrali. Poceo je sa delikatnom operacijom. Vrteo je neku dugmad i stalno zapitkivao: "Jel' sad dobro?" Gledali smo sa strahom i uzbudjenjem sta on radi i komentarisali. Svako je imao svoje misljenje sta bi trebalo da uradi i kako je najbolje. Slika je bila cas izduzena, cas suzena, cas prosirena... Najednom, na nas uzas pruge su pocele da se krive! Panicno smo svi vrisnuli! I deda se uplasio, ali je nekako uspeo da vrati sliku. Baba je usplahireno vikala da nista ne dira! "Ne pipaj nista, jeb'o te ludi i trapavi otac! Sve si pokvario! Tako lepa slika a on mora pametnjakovic da cacka!" "Ma cekaj bre zeno! To tako mora! Sa'cu ja to..." - branio se pomirljivo deda. Ali baba nije bila raspolozena za diskusiju vec mu je pokazala onaj ogromni snajderski lenjir i tu vec nije bilo pogovora. Tata i mama su cutali a slika je bila mnogo gora nego na pocetku. Ali deda vise nije smeo ni da pipne televizor! "Caknuti su oboje, majke mi!" - sapnula je tetka mami, gurkajuci je ispod stola nogom. Mama je slegnula ramenima a ja sam cutao i cekao da vidim sta ce se dogoditi. Strahovao sam da deda ne uprska stvar, ali sam se nadao najboljem. Mladji brat je bezbrizno sisao palac i nesto mrmljao sam za sebe u maminom krilu. Deda je progutao knedlu i na silu se nakasljao. Malo se odmakao od televizora, privukao onu krivu tapaciranu hoklicu i seo dovoljno blizu da moze brzo da intervenise u slucaju da se slika pokvari. "Pa, bolja je sad slika nego sto je bila!" - rekao je pomirljivo i prekrstio nogu preko noge. "Djavola je bolja! Sve si zasr'o! Da nisi vise pipn'o televizor! I sta si tu seo? Samo sto nisi us'o u televizor! To da bolje vidis golisave balerine, jel'da? Jeb'o te otac matori i ludi! Nije te sramota tu pred decom! - eksplodirala je baba. Besno je lupala sudovima i dalje ga grdeci. Ko zna koliko bi to trajalo da strafte nisu najzad nestale sa ekrana. Uzbudjenje je poraslo. Ekran je bio crn. Svi smo se nestrpljivo meskoljili na svojim mestima. Pojavio se neki znak i muzika je pocela da svira. "Evo ga coban! Pocinje!" - uzbudjeno je dreknuo deda. "Ti da cutis!" - odsecno i ne trpeci pogovor komandovala je baba. Momentalno je ucutao i svi smo se kao omadjijani zagledali u nekog pastira koji je duvao u frulu ili tako nesto. Baba je uzurbano i nervozno zavrsavala pranje sudova. Pastir je stajao nepomicno i nije se nista desavalo. Baba je bila sve nervoznija. "Sa'ce da pocne, a ja jos nisam gotova sa sudovima!" Najzad se pojavio ziv covek na ekranu i svi smo bili odusevljeni. Aplaudirali smo od srece. U poslednjem trenutku baba je sela u svoju fotelju ulecuci u nju kao brzi voz i brisuci ruke krpom. Sa olaksanjem je uzdahnula. "Dobar vecer, drage gledaoke in gledauci." - rekao je covek sa ekrana. "Dobro vece." - svi smo mu u horu odgovorili. Nesto je posle toga pricao, ali ga nista nismo razumeli. "Sta bre ovaj prica?" - bunio se deda. "Pa to ti je bre Slovenac." - rekao je tata. "Ma znam ja da je to Slovenac, al' imal' nesto sa nasima pa da mogu da razumem sta kaze?" - nije se predavao deda. "Valjda ce biti i nesto nase." - pretpostavljao je tata. Gledali smo celo vece kao bez daha i ne trepcuci, dok su se svi izredjali. Tako sam na licu mesta video i cuo i Slovence i Hrvate. Buljili smo sve dok neki drugi covek nije rekao: "Laku noc." "Laku noc..." - i mi smo otpozdravili coveku i otisli na spavanje. Bili smo odusevljeni, ali su baba i deda celo vece nesto glasno komentarisali. Deda je i dalje sedeo najblize ekranu i stalno govorio da je politika kurva, da su pokvarenjaci komunjare kurva banda i da lazu i ne mogu bez podvala i lagarija. Pogotovo je gundjao za vreme Dnevnika u kome su stalno, svaki cas pominjali komuniste i radne ljude. Psovao im je majku lazovsku glasno pitajuci: "A ko su onda neradni ljudi, gospodo drugovi? Ako postoje komunisti i radni ljudi, onda sigurno postoje i neradni ljudi." Te neradne nisu pominjali i deda se sve vise nervirao. Baba se nije mesala u politiku, ali je komentarisala kako je svaka spikerka bila obucena. Cesto je prilazila ekranu i pokazivala mojoj mami i tetki kako bi trebalo prekrojiti spikerkinu haljinu pa da bude bolje. "Bre ovako obucene lice na buckalo." - tvrdila je razocarano baba. Ni tetka nije ostajalo po strani. Komentarisala je njihove frizure i raspredala sa babom i mamom, pa skoro nista nismo ni culi sta su na televizoru govorili. Bile su i neke narodne pesme, pa je deda pustio tako jako da je sve trestalo. "Puci ce bre covece televizor! Nemoj ga tako jako pustati!" - grdila je baba i opet mu pominjala ludog oca. Moj tata se jako iznervirao i posle nekoliko dana je prestao da gleda. Nervirali su ga babini a izgleda narocito dedini komentari. Govorio je da mu nikad nista nije po volji i da stalno nesto tupi. A on je valjda znao sta govori. Mozda deda cak i nije tupio, ali je bio sit njegovih prica, tumacenja i komentara? Mi deca smo i dalje isli kod deda Marka u komsiluk i moljakali ga da gledamo cetvrtkom Mendu Mendica i Slavicu. Stali bi dvojica - trojica pred vrata. "Lju'm ruke... mozemo na televiziju?" - spremno bi izdeklamovali kad bi se pojavio. Bez reci, pokretom glave bi nam pokazao da udjemo. U tom momentu bi se pojavila iza coska kuce jos cela gomila. Nismo smeli odmah bas svi da se pojavimo. Njegov sin je bio u Nemackoj, pa mu je doneo televizor. Imao je cak i neki zeleni filter na ekranu pa je izgledalo kao da je kobojagi u boji. Uzivali smo, ali posle emisije bi nas izjurio napolje. Baba je u to vreme obicno imala probu, tako da mi nismo dolazili u obzir. Deda je virio kroz bravu. Ne u Mendu i Slavicu, vec u poluobucene dame u kombinezonima, babine musterije. Ne znam zasto su ga uvek isterivali iz kuhinje? Mogao je i on da glumi snajdera i da im isprobava. Onda ne bi morao da viri a i baba ga ne bi tukla lenjirom po glavi. Tata je jedne veceri otisao da gleda vesti. Valjda ga je deda to vece previse davio i tupio, cim se vratio besan. Rekao je zaprepascenoj mami da sutra ujutru odmah ide u radnju i kupi televizor! I mi smo zinuli od iznenadjenja ali i od radosti. "Kako da kupim televizor? Odakle nam pare?" - promucala je mama. "Lepo! Idi na postu i digni sa knjizice! "Otkud sad to? Sta ce nam kad imaju oni?" - i dalje nije mogla do dodje sebi. "Ne mogu vise da ga slusam! Slus! Dosta mi je njegovih prica i trabunjanja!" - rekao je tata na nase odusevljenje. Jedva sam cekao da se probudim. Nisam mogao da docekam da se mama, brat i ja spremimo i krenemo u grad. Najzad smo otisli u radnju i kupili lep, braon politirani televizor. Doneli smo ga taksijem kuci, izvadili iz ogromne kutije i jedva cekali da dodje tata i da ga namesti. I on je pozurio sa posla. Sa vrata se uputio pravo ka njemu i zadovoljno ga pogledao. Stavili su ga na centralno mesto u kuhinji i tata je ukljucio antenu. Onda je upalio televizor, ali se nista nije videlo. Rekao je da mora da se popne na krov i namesti antenu na odzak. Mama je rekla da pazi da ne padne. Tata se nasmejao i odgovorio da se nista ne sekira. Spakovao je neki alat i otisao. Mi smo stajali u dvoristu pored prozora i cekali da nas vikne sa krova. Mama je ostala u kuhinji da gleda sta se desava na ekranu. "Pojavila se slika!" - viknula nam je mama. "Pojavila se slika!" - razdrali smo se i nas dvojica iz sve snage, da se cela ulica orila. "Sta kazes?" - vikao je tata. "Kazem da se pojavila slika!" - razdrao sam se iz petnih zila. "Pojavila se slika!" - ponavljao je moj brat zamnom. "Kakva je? Jel' da vrtim antenu?" - pitao je tata vicuci. Pocele su i komsije radoznalo da se okupljaju privucene nasim dranjem. I oni su vikali obavestavajuci tatu na krovu sta se dogadja u kuhinji. "Dobro je, nista ne diraj!" - viknula je mama najednom kroz prozor. "Nista ne diraj!" - dreknuli smo. "Dobro je! Nista ne diraj!" - razdrao se i hor komsija. Nasoj radosti i odusevljenju nije bilo kraja! Brat i ja smo cicali od srece i stustili se u kuhinju da gledamo. Tata je namestio crepove na krovu i sisao dole. Zadovoljno je seo za sto studirajuci sliku na televizoru. Zapalio je cigaretu i rekao mami da mu donese jedno pivo da ga "zaliju". Ja sam se uplasio da ce da ga polije pivom. ali me je tata umirio rekavsi da hoce samo da nazdravi televizoru sa mamom. Cekali smo da prodju strafte i pocne program. A onda je dosao deda, zapalio cigaretu i seo najblize televizoru. Znacajno je kasljucao i rekao da ga treba nastelovati cim se pojave linije! "To tako mora, pocim je ovo bas narociti tes' za stelovanje slike!" - mudrovao je. Sreca njegova da baba nije bila tu. Tata ga je samo pogledao, zapalio cigaretu, uzeo novine i otisao u kupatilo. Dugo ga nije bilo dok smo mi vristali na dedu da ostavi na miru televizor i prestane da ga steluje. Sad smo na miru mogli da gledamo Mendu, Slavicu i sve sto nam je palo na pamet, a deda na miru da viri kroz bravu. Ipak, svi smo virkali na nasa ulazna vrata pazeci da se ne pojavi, jer smo znali da nam stelovanje slike ne gine.

Initiated on May 26th 1996.