YuQwest Pisanije
APOKALIPSA II
APOKALIPSA U MARKSOVOM ANALITI^KOM
PROSTORU
Za fer upotrebu
..Posedujem mlin za kafu i nekoliko kesa c"istog pirinc"a, dole
u podrumu. Posedujem televizijski prijemnik, desetak baterija
za mali tranzistor koji hvata kratke talase i s"poret na
struju. Posedujem s"est debelih rec"nika maternjeg knjiz"evnog
jezika, Sveto pismo i uvredljivo sec'anje na Kapital.
Posedujem trideset tri raznobojne olovke kojima se ne
sluz"im, tradicionalno pakovanje Liptona i nekoliko kocki belog
s"ec'era.
Posedujem c"etrdeset c"etiri dana moz"dane praznine, strasnost
hodoljublja pustinjama dalekih svetova, maniju izmis"ljanja
rec"i koje predskazuju Nis"ta, zaboravak u c"as"i vina Ljubavi
koja vis"e ne postoji. Posedujem sedamdeset sedam karti
marseljskog Tarota, zastarelu kartu Sveta, svest o crtac"ima
novih balkanskih mapa i prvu veliku francusku kulinarsku
bibliju.
Posedujem digitalni snimac" zvukova, satelitski tanjir s"to
opominje na Dvadeseti vek, matematiku infinitezimalnog i
neogranic"enog, fiziku elementarnih c"estica, genetski kod moje
biolos"ke propasti i Qwertz opsesiju prvog reda.
..Rado bih spavao sa Rozom Luksemburg ili bio poslednji
ljubavnik Katarine Medic"i. Voleo bih da sam Ludvig van
Betoven u kratkim pantalonama, ministar bez portfelja u vladi
Stefani od Monaka, Karl Marks posle petnaeste krigle piva ili
Don @uan umoran od parfema i pudera.
Rado bih oglasio sve zakone nevaz"ec'ima, osobito zakon ubijanja
bliz"njih, proglasio snevac"e dobra za bogove prinosec'i
sopstveno telo na z"rtvenik Haosu. Voleo bih da sam Isus
Hristos bez oca i majke, Luj XVI bez oznaka giljotine na
vratu, prouc"avalac peska u pustinji koja se smanjuje brzinom
zvuka.
..Sadrz"aj mog politic"kog programa nije vezan ni za Poziciju ni
za Opoziciju. Vlast je sinonim za opijum koji dugo drz"i,
poc"esto sa pretes"kom kamarilom od milion korbac"a, hiljadu
hiljada smrdljivih c'elija, stotinu razuzdalih c"uvara trezora i
cenzora bez tri c"iste u glavi. Vlast je antonim za dobro i
lepo, pos"teno i slatko, miris"ljavo i radosno.
Sadrz"aj mog politic"kog govora nije vezan ni za Sunce ni za
Mesec. Zakoni prirodnih kretanja su poznati, no njihove
posledice su c"esto nepredvidljive. Zakoni vlasti nisu uvek
poznati, ali su njihove posledice predvidjive.
Sadrz"aj mog politic"kog vi|enja je odredljivost Punine, dakle
moguc'nost prevazilaz"enja metafizic"kog - Nis"ta. Na prapoc"etku
svake Punine je mnogoznac"no Nis"ta. Izabiranjem puta
prevazilaz"enja ove vis"eznac"nosti, izabiremo politic"ki program
za nas ili za drus"tvo kome pripadamo.
Revolucija je u pojedinim ljudskim glavama, evolucija u
drus"tvu. Kao biolos"ki ogranic"eno bic'e, c"ovek poz"uruje vreme
menjajuc'i prostor oko sebe: danas i ovde nije kao juc"e i bilo
gde. Sutra c'e biti dostignuta Punina u drus"tvu sa hlebom za
sve i pravednos"c'u za svakoga! U jednom Juc"e smo svi bili u
raju gde smo imali Sve. Mitska pros"lost i utopijska buduc'nost
opredeljuju nas"u najbanalniju sadas"njost: kuvanje, pranje,
ruc"kove, vec"ere, odlazak na politic"ke mitinge ili ratnic"ka
bojis"ta.
"A wise scepticism is the first attribute of a good critic."
..Poznavao sam ljude koji pridaju veliku paz"nju koliko vaz"nim
toliko i nevaz"nim citatima. U nekim se drus"tvima c"ovek smatra
uc"enim ako bar dva-tri puta na sat prozbori rec"enicu ili dve
kakvog priznatog pesmotvorca, romanopisca ili filozofa. Sreo
sam se sa najmanje dve knjige (posle tridesete c"ovek i knjige
posmatra kao ljude!) u kojima autor nije rekao apsolutno
nis"ta. Sve s"to je uradio sastojalo se od slepljivanja krac'ih
ili duz"ih pasusa raznolikih knjiga drugih nekih mislilaca.
Sva moja pitanja izvlac"im iz podruma. Razblu|en kafom,
postavljam ih pred ogledalom buduc'em vo|i nesrec'nih narodnih
masa. Jedno od njih traz"i precizan odgovor koliko c"ovek treba
i mora da bude inteligentan ili mudar da bi mogao da bude
politic"ar. Ne c'ata u nekom zabitom selu kao toc"kic' stras"ne
drz"avne mas"inerije, vec' politic"ar prve klase, tako rec'i -
lider. Sledec'e pitanje traz"i upotpunjenje odgovora na
prethodno pozivajuc'i odgovarac"a da kaz"e mora li lider ili ne
da zadovoljava potrebe naroda. Zauzimajuc'i mesto na kome je,
smatra se da je time zadovoljio svoju z"e| za moc'i. Dakle,
preostaje mu samo da oslus"kuje narod. Poslednje pitanje
zahteva jasno odre|enje pojma - narod.
Narod je, na primer za jednog od savremenih evropskih vo|a,
sve ono s"to pripada poslus"noj ili poslus"nic"koj neodre|enoj
masi. ^im neko progovori kritic"ki, proglasi se dakle vis"e ili
manje vrednim intelektualcem, takav nije 'iz naroda', to jest
ne sledi 'zahteve naroda', on je 'izdajnik narodnih interesa'
ili u najgoru ruku - strani plac'enik. Istim se jezikom, zatim,
iscrtava portret intelektualca: eto ga gde nis"ta ne radi za
narod, no kada proradi u stanju je samo da - kritikuje.
Moz"da bi trebao da biranim citatima iz Biblije ili Marksovih
sabranih dela neprekidno iskazuje svoju podobnost. Primetio
sam da i u dvovekim demokratskim drus"tvima vlast skoro uops"te
ne reaguje na intelektualnost sindikalnih vo|a; no kada se
kakav filozof probudi iz sna 'podobnog intelektualca', odmah
se posez"e za zvonom uzbune. Autoritarna drus"tva nastoje da
intelektualca na svaki nac"in demonizuju, demokratska se trude
da ga preko prisutnih masmedija iskarikiraju, uc"ine krajnje
smes"nim, c"ak klovnom iz kakvog velikog cirkusa.
..Ne raspoznajem igru koju igram. Zaboravio sam snagu mirisa
proplanaka, velic"anstvenost procvetalog bagrema, bele zime
ispred beznadez"ne s"ahovske table; piratski radio zov ili
raskupsalog Antonija Grams"ija pod s"poretom pre doruc"ka u pet.
Razgleda me crna francuska lavica od glave do pete, pogled
rimske robinjice zadrz"ava negde ispod pupka nasluc'ujuc'i
detinje afric"ke vedrine, tam-tam s"to udara u znak prvog
velikog letnjeg rituala, zmiju s"to se srec'no propinje ka
poslednjoj z"rtvi pre punog meseca.
Ram za sliku je premali da u njega smestim moje 'Medoc'
pijanstvo, drogu od usana i pljuvac"ke s"to bi da stvori c"oveka
mitolos"kog iz pepela mojih uspomena, obline strasti pokvas"ene
novogovorom, muziku c"opora skakuc'uc'ih gazela. Onamo i ovde,
isto je. Genetika ima sva prava na lek protiv SIDA nemani.
..Belo se mes"a sa crvenim. Zatim plavo, kao zenica nekog
dragog oka. Zeleno, gde je zeleno? Preci su zaboravili na
travu, svo drvec'e s"ume koja ih okruz"uje. Politic"ari su is"li
napred okrvljujuc'i ruke, narod je statirao sauc"estvujuc'i.
Umesto da boji po platnu, slikar posez"e za z"enskim telom.
Veliki slikar se bavi umetnic"kim aktom z"enki spremnih na sve,
mali slikari crtaju mrtvu prirodu. Prvo je umrtve, nes"to posle
ponoc'i zapoc"inju sa ritualnim iscrtavanjem mapa po les"evima
jos" svez"im od snova. Svakodnevno, mali slikari uvec'avaju svoje
kolekcije mrtvih priroda.
Crvena je nes"to oslabila, no veliki je slikar jednako kao
ranije razmazuje prvo po z"enskim dojkama pevus"ec'i c"arobnu
formulu moc'i: "Die Philosophen haben die Welt nur verschiden
interpretiert, es kommt darauf an, sie zu verundern." Tople
z"enske gac'ice spadaju same od nadahnjujuc'e moc'i velike ideje.
Kic"ica s"ara prostorima me|unarodnog blagostanja, praiskonog
raja za sve.
AUTOR: Milan GeorGes Djordjevic
GODINA: 1993.
SET KARAKTERA: YUASCII
ADRESA: mdjordjevic@leserveur.com
miodrag.djordjevic@ace.epita.fr
georges%siam@cal.fr
georges@sezampro.co.yu
NAPOMENA AUTORA: Ponude za zurnalisticki posao iz oblasti kulture
primam sa velikim zadovoljstvom.
Initiated on May 22th 1996.