YuQwest Pisanije
BIO JEDNOM JEDAN CAR
PRVI CIN
Nekakav jadno obu~en ~ovek ulazi na glavna pozori{na vrata
vodaju}i magarca. Ne vidi nikoga, ne ~uje nikoga. Pevaju}i i
sviraju}i slabo razumljivu pesmu, bezbri`no prolazi glavnim prolazima
glavne pozori{ne sale, gde publika ve} o~ekuje po~etak predstave.
Jednako bezbri`no i veselo, penje se sa magarcem na pozornicu,
podi`e zavesu i nestaje iza scene.
PRVA SLIKA Sa leve strane pozornice se nalazi grupa
devojaka i de~aka obu~enih u bele kostime,
stilizovano odelo kamenog doba. Sa desne
strane pozornice grupa devojaka i de~aka koji
su obu~eni u crvene kostime. Izme|u dve
grupe, uzana staza. Na vrhu staze, sedi bubnjar.
Iza bubnjara, kameni tron sa carem na njemu.
Pored cara, carica i princeza. Levo od cara,
velika kamena posuda nalik na }up. Iza carske
porodice se vidi veliki ulaz u carsku pe}inu.
Bubnjar u po~etku udara spori ritam. Obe
grupe izvode svoju ritualnu igru ne dodiruju}i
se. Kako bubnjar menja ritam, tako se igra
razvija na pozornici pri~aju}i neku svoju
pri~u. Na carevom licu se prime}uje osmeh
zadovoljstva, carica i princeza su, ~ini se,
nezainteresovane.
DRUGA SLIKA Negde pri kraju ritualnog plesa, jedan od
igra~a prilazi caru. Izgovara nepoznatim
govorom neke ma|ijske re~i i svom vladaru
predaje crni predmet. Car je ponovo
zadovoljan, ~itava carska porodica se smeje.
Kako ritualni ples prestaje, neki plesa~i tako|e
izra`avaju svoje zadovoljstvo.
TRE]A SLIKA Car ustaje. Iz posude sa leve strane vadi zlatno
kamenje i razne drugo bogatstvo, zamahuje
obema rukama ka plesa~ima bacaju}i
dragocenosti u publiku. Dve plesa~ke grupe se
me{aju, nastaje velika tu~a za zlatnim
kamenjem. Tu~a traje dugo, `estoka je i
surova. Vidi se veliki broj povre|enih, mrtvih.
^ETVRTA SLIKA Car poziva gardu. Dvorske sluge i robovi unose
presto u pe}inu. Scena se okre}e, brzo menja
scenografija. Carska pe}ina je pred nama:
velika luksuzno ure|ena prostorija sa ognji{tem
u centru. U dubini pozornice, samo se naslu}uju
dve mnogo manje pe}inske prostorije.
Car se smeje, carica vri{ti, princeza deluje
upla{eno. Pojavljuju se dvorski savetnici. Niko
ni{ta ne govori. U zvu~noj pozadini, ~uje se
galama i uzvici spolja.
Dvorske sluge i robovi su ponovo postavili
kameni presto na pravo mesto u carskoj pe}ini.
Car seda, prestaje da se smeje zagledaju}i se u
ono {to mu donose da jede. Zadovoljan mirisom
i ukusom, pro`dire hranu. Ostatke baca posluzi
i sa rado{}u gleda kako se ovi grabe oko
neoglodanih kostiju.
Carica neprekidno poku{ava da ne{to ka`e caru,
no ovaj joj ne dopu{ta. Nudi joj hranu, ali
carica odbija. Princeza bi `elela da ode, no car
joj ne dopu{ta.
PETA SLIKA Dvorski savetnici po drugi put pored cara.
Ovoga puta, car se odlu~uje da ih saslu{a.
Jedan od njih najavljuje dolazak poslanika
jednog od susednih plemena. Car negoduje,
ka`e da nije vreme da se u toku njegovog
ro|endana raspravlja o ozbiljnim pitanjima
dr`ave. Jedan od savetnika demonstrativno
izlazi. Car otvara neku ~udnu posudu, umija
se onim {to je u njoj; podi`e je i ispija ostatak.
Carica se trudi da ne poka`e svoje
nezdovoljstvo. Princeza samo {to ne pla~e.
Car joj prilazi, miluje je, pita {ta `eli. Ona
pokazuje prema figurini od terakote. Car se
savija, gleda prema onome {to pokazuje.
Princeza mu ka`e da ne `eli da ide sa njima na
veliki put, ne `eli da putuje morem na velikoj
la|i, ne `eli da obilazi sa roditeljima druga
plemena i njihove carske pe}ine. Car se smeje,
car se raduje princezinom negodovanju.
Ube|uje je da put ne}e da bude dug, putovanje
je prazni~no, jednostavno, namenjeno
opu{tanju i drugim ovozemaljskim radostima.
Plemena koje bi posetio, obja{njava dalje svojoj
}erki car, slave u isti dan iste bogove plodnosti.
Kako je jo{ dete, princeza ne prestaje sa
negodovanjem i plakanjem. Car prilazi jednoj
od posuda pored zida, vadi iz nje predmet nalik
jajetu i baca ga prema drugom zidu. Nervozno
{eta po prostoriji. Svi savetnici izlaze. Ostaje
carska porodica.
[ESTA SLIKA Kao nikada ranije, carica zapo~inje divlju
tiradu u~e}i svog mu`a politici i vaspitanju
dece. Ube|uju}i ga da zaista ne bi trebali da
putuju, navodi re~i gleda~ice u zvezde i prve
dvorske vra~are Singidumne: ona im je
najavila nesre}u, samo}u, izgubljenost, mo`da
smrt, dodir sa mra~nim silama. Carica je zato
da ne vode dete, neka ga ~uva guvernanta i
dvorska u~iteljica Gardelia. Okre}u}i se
figurini od terakote, car psuje Singidumnu
ube|uju}i caricu da ova samo la`e, jedino je
spremna da najavi zlo i omogu}i njegovim
neprijateljima da ga proizvedu. Ako je jednom
re{eno da se ide, ka`e car, ima da se ide.
SEDMA SLIKA U pozi molioca, nenajavljen, ulazi u prostoriju
Heksagon, carev dvorski policajac i ministar za
napada~ka i odbrambena pitanja. Car odmahne
rukom ka carici i princezi, {to je za ove znak
da iza|u. Heksagon moli cara da ga
najozbiljnije poslu{a. Car seda na kameni
presto, prekrsti noge i ruke o~ekuju}i {ta }e
Heksagon zna~ajno da mu ka`e. Dvorski
policajac, {etaju}i se levo-desno, pri~a caru
pri~u o pobuni u jednom delu carstva
izazvanoj prevelikim nametima u jabukama i
kozijem mleku. Car upozorava Heksagona na
prirodu dana{njeg dana, ali ovaj se brani malim
brojem dana koji su ostali do carevog polaska
na put. Nastaje kra}a ti{ina. Car `muri na svom
prestolu, Heksagon je okrenut ka njemu i
strpljivo ~eka. Najzad, car izri~e svoju
odluku: pohapsiti pobunjenike, oterati ti ih u
najdublje dubine rudnika zlatnog kamenja.
Heksagon ne bi `eleo da se tako postupi, ali mu
car daje do znanja da se o njegovim odlukama
ne raspravlja. Svaku pobunu, ka`e, treba skr{iti
na vreme, pobunjenike primerno kazniti. Sile
nebeske, sile bo`ije, sile prirodne ne opra{taju,
za{to bi jedan car. O~igledno nezadovoljan,
Heksagon izlazi.
OSMA SLIKA Car ostaje sam. Okre}e se figurini od terakote.
Pravdaju}i se bogovima koji ga {tite, izri~e
naglas svoje vi|enje sveta koji ga okru`uje,
dru{tva i njegovih zakona. Ne{to kasnije, ustaje
i prilazi vatri. Baci u nju drvo-dva, zatim
zapeva jednu od svojih omiljenih pesmica, onu
koju mu je majka pevu{ila pred spavanje,
nekada pod punim letnjim mesecom. Tamo
dokle mu se}anje se`e, pri~a zatim, uvek je
bilo isto: uvek je ja~i i grublji grabio vi{e.
Carevo je da caruje, da u svakom trenutku bude
autoritet: ja~i i grublji od ostalih. Zava|ena
plemena carstva uspeo je da pomiri samo
svojom silom, grubo{}u nesavr{enih ljudskih
zakona. Skup{tine i plemenski sabori, okre}e se
ponovo svom bogu od terakote, samo rasipaju
dragocenu snagu.
DEVETA SLIKA Sa malim dobo{em oko vrata, u carev monolog
uska~e Ironidim, luda dvorska. Ludim me
smatraju i vide, ka`e, ali ja lud nisam. Car se
smeje. Ironidim peva svom vladaru
ro|endansku pesmu: `iv bio, `iv mi bio, carstvo
na{e pro{irio, sve susede pokorio... Sa carevog
lica sija osmeh sre}nika. Pro{iriti moje carstvo
do toplog mora i dalje, ka`e drvorskoj ludi,
velika je moja `elja. Ironidim otpevava: udajte
princezu za princa plemena morskog, suseda
primorskog. Posle ove male, nesta{ne,
bezbri`ne pesmice, car postaje jo{ sre}niji.
Ludo moja luda, ka`e Ironidimu, od tvojih
ludosti }u i sam da poludim.
DESETA SLIKA Jedan od dvorskih ~uvara najavljuje dolazak
Pentagona, carevog dvorskog pronalaza~a
igra~aka i oru`ja najrazli~itije vrste i namene.
Pentagon ulazi osmehnut, ono {to nosi u ruci
izazove radoznalost kod dvorske lude.
Klanjaju}i se, pozdravi cara. Ironidima samo
prezirno pogleda. Lud je ludom, pevu{i
Ironidim, najlu|i neprijatelj. Prave}i se da
ni{ta ne ~uje, Pentagon preda caru zagonetnu
stvar. Novo oru`je moje, po~ne sa zanosom
da obja{njava Pentagon svrhu stvari, mo}nije je
od svih do sada poznatih, za carstvo na{e
nesvrstano prava za{tita od bolesnih
osvaja~a sa istoka. Kamen zagreva, kamen
pali, a onda ga tako vrelog rasprkava u
milje sitnih hiljada. Od neprijateljskih vojski
ostaje prah, od neprijateljskih gradova ostaje
pusto{. Car, ponovo na svom tronu, vi{e prati
reakciju dvorske lude nego {to se trudi da izrazi
svoju. Ironidim se sme{ka bacaju}i drvo-dva u
vatru. Gospodaru, produ`ava Pentagon, otkrili
smo novi plod duboke zemlje za na{e mo}no
oru`je, sada i sami posedujemo gvo`|e. Tek
na ovu vest, car se usudi da iska`e svoju radost
pred Pentagonom. Ujedno ga upita kako ide
obnavljanje la|e, one kojom }e samo sa
carskom porodicom i posadom krenuti na kra}i
zabavni put. Sve~ana la|a je spremna,
odgovori mudro Pentagon.
JEDANAESTA SLIKA Uzdaju}i se u Ironidinu dobru volju, car
mu uobi~ajenim znakom zapovedi da iza|e.
Shvativ{i da se odlu~uje o ozbiljnim pitanjima
odbrane carstva, dvorska luda za~as nestane.
Jedan nam je svedok ipak bio potreban,
diplomatski se izrazi Pentagon. Luda mo`e da
svedo~i samo o na{im ludostima,
blagonaklono kimnu glavom car. Protuma~iv{i
ovaj carev gest kao otvaranje puta za svaku
vrstu razgovora, Pentagon stade da do detalja
opisuje novo oru`ije i sto jedan na~in njegove
primene u mogu}im budu}im opsedanjima
velikih gradova. Verovao sam i ranije tvojim
osvaja~kim bajkama, ustade sa prestolja car,
nije potrebno da me ube|uje{ u ne{to {to jo{
ne postoji. Radije mi ispri~aj pri~u o
iskopi{tu novog materijala, mo}nog gvo`|a,
ili kako se ve} zove. Sre}an {to je jedan od
prvih koji caru saop{tava ovako zna~ajnu vest,
Pentagon zapo~e pri~u kratkim opisom
mogu}nosti novog materijala. Kako je car mirno
i bez ikakve reakcije slu{ao, Pentagon se upusti
u opisivanje mesta na kome je otkrivena
neobi~na `ica, na~inu na koji je pronalazak
proveren, pronalaza~ima koji su za sve
zaslu`ni. Pronalaza~e bi valjalo nagraditi,
progovori car Viktor. O gospodaru, posko~i
Pentagon sav nesre}an, ne{to tako nije
mogu}e. Kako su se isti bili bunili protiv
va{ih velikih nameta i uve}anja vojske,
Heksagon ih je pogubio. Car poku{a ne{to da
ka`e, no od svih mogu}ih i nemogu}ih
re~enica, prostih i slo`enih, uspede samo da
Pentagona po{alje napolje nare|uju}i mu, usput,
da odmah i bez odlaganja pozove Kardelenka,
dvorskog filozofa i proizvo|a~a novih
ideolo{kih postavki. Shvativ{i da je caru
odjednom postalo lo{e zbog vesti o
pronalaza~ima, Pentagon nije ~ekao da mu se
dva puta ka`e {ta i kako treba da radi. Luda
mo`e da svedo~i samo o na{im ludostima,
ponavljao bi car sebi u bradu o~ekuju}i
Kardelenkov dolazak.
DVANAESTA SLIKA Setite se mojih re~i o dru{tvenoj
pravednosti, izrazi se Kardelenko na carev
srda~ni pozdrav, ~uo sam da ste nesre}ni
zbog pogubljenja pronalaza~a novog
materijala. Ako je jedan Zakon, onda mora
da va`i za sve! Ako su se bunili protiv va{e
volje, normalno je da su pogubljeni.
Shvataju}i da Kardelenko govori mudro i samo
u prilog svog li~nog opstanka, car ga grubo
prekinu. Kardelenko se instinktivno povu~e
prema vatri. Kada me vi{e ne bude bilo,
strahovao je car Viktor, koji }e to Zakon da
va`i za sve? Ja sam kona~an, Zakon za sve
bi trebao da bude beskona~an. Kardelenko
se boja`ljivo pribli`i caru prolaze}i pored
figurine od terakote. Skoro istih godina i
`ivotnih iskustava, car Viktor i Kardelenko su o
svemu imali sli~no mi{ljenje; bio je to glavni
razlog, mo`da i jedini, {to je car uzeo
Kardelenka za dvorskog filozofa i proizvo|a~a
novih kamenih ideolo{kih postavki. Ja mislim
gospodaru, Kardelenko je nastojao da bude
krajnje neprirodan, mislim da }e i posle vas da
postoji samo va{ Zakon za sve. Va{ smisao
za pravdu i istinu je beskona~an, prevazilazi
dakle va{u kona~nost u fizi~kom. U~ini}u
sve da Zakon za sve po{tuju svi u va{em
carstvu. Na poslednje Kardelenkove re~i, car
samo {to se nije grohotom nasmejao. Recite
novim varvarima na na{im granicama, car je
uvek zvani~no{}u je ugu{ivao napade smeha,
recite im da Zakon za sve va`i i za njih! Oni
}e se utopiti u na{e vrednosti, ka`ete, oni }e
se integrisati. Se}ate li se {ta su na{i daleki
preci u~inili starosedeocima dolaze}i ovde?
Zakon za sve je uvek zakon ja~ega.
Kardelenko je }utao, dugo }utao okrenut ka
vatri. Ono {to je `eleo da ka`e, moglo je da
uvredi cara. Ostaje nam jedino da budemo
najja~i, govorio je ono {to nije `eleo da ka`e,
da silom na{e plemenitosti nametnemo
drugima Zakon za sve. Neka su nam bogovi
na pomo}i! Car se ipak nasmeja. Iza|imo da
se pro{etamo, povu~e Kardelenka za sobom.
TRINASETA SLIKA Ulaze}i sa Singidumnom u glavnu carsku
pe}inu, carica je o~ekivala da }e zate}i cara i
nekog od njegovih savetnika. Ne nalaze}i
nikoga, okrenu se prema Singidumni sa
izvesnim strahom. Na{ gospodar je sa
Kardelenkom, nasluti sada{njost Singidumna,
pripremaju najplemenitiji Zakon za sve, onaj
koji }e va`iti beskona~no, carevati i posle
careve smrti. Carica Katarina se nasmeja od
srca. Htela je da ka`e da osim princeze i njenog
izabranika, ni{ta drugo ne mo`e da caruje posle
careve smrti, nikakav "Zakon za sve".
Kardelenko se samo zaludno zanosi novim
postavkama, carica se odlu~ila da kritikuje,
nikada mu ni{ta nije uspelo od kamenih
ideolo{kih postavki. Narod je nezaja`ljiva,
neuhvatljiva reka sa mnogo brzaka i virova.
Singidumna obori pogled. ^inila je to uvek kada
bi osetila opori ukus istine. Ni pro{lost ni
budu}nost ne mogu ni{ta protiv divljih erupcija
narodnog gneva, vrelih gejzira hirova ve}ih i
manjih grupa na rubovima velikog Viktorovog
carstva. Zakon za sve, produ`i carica, bi}e i
ostati jedino zakon za umirenje savesti cara
i njegovih vitezova. Ne vlada se Zakonom za
sve, ve} silom uz pomo} dobrote na{ih svetih
bo`anstava. Singidumna ponovo obori pogled.
@elela je da carici jo{ jednom uputi poziv da
ostane tu gde jeste, ne polazi ni na kakav
ro|endanski i bilo koji drugi daleki put vodom.
Znamenja mi ka`u, pribli`i se vatri,
gospodarice, bo`anstva vode i vetra }e biti
vrlo gnevni narednih dana. ^uv{i Singidumnu,
carica oseti strah, skoro se sagnu od nekog
udara zle sile u predeo slepoo~nica. Mogla je
da vidi vatru i crvenu figurinu od terakote, bol
je prekrio sve ostalo. Hodaju}i te{ko napred,
u~inilo joj se da ruke same od sebe `ele da
dodirnu figurinu. ^im se to desi, carica se oseti
ne{to slobodnijom. Znamenja, re~e
Singidumni tonom o~ajnice, znamenja,
Singidumna. Valja ubediti onoga koji `eli
Zakon za sve!
^ETRNAESTA SLIKA Krajnje slobodno, slede}i tragove `enskog
mirisa, dru{tvu carice Katarine i Singidumne se
pridru`i Nazorikus, carev dvorski pesnik i
izvo|a~ novokomponovanih poetskih radova.
Car me je napustio, po`ali se glume}i pla~, i
bogovi plodnosti zaboravi{e na moju
mu`evnost. Singidumna oseti potrebu da
najja~im mogu}im ma|ijama op~ini
Nazorikusa. Da je pred caricom mogla da
sakupi hrabrosti, gurnula bi ga u vatru i polila
najzapaljivijim uljem iz ve{ti~ije radionice.
Na{ novokomponovani tvorac, carica oseti
zadovoljstvo neobaveznosti izazvano
Nazorikusovim prisustvom, ispeva}e na ovaj
slavljeni~ki dan najlep{i hvalospev na{em
carstvu i njegovim mo}ima. Je li tako? I na
gorko Singidumnino iznena|enje, carica pri|e
Nazorikusu koracima najobi~nije pe}inske
prostaku{e, pomilova ga po kosi i najne`nije
mogu}e poljubi. Oh gospodarice, posko~i
radosno dvorski pesnik, opeva}u va{u lepotu
i blagougodnost va{e vladavine kako bi se
vekovi divili va{em osmehu i po{tovali va{u
dobrotu. Singidumna se oseti prevarenom,
napad stra{ne ljubomore joj raspali lice boje}i
ga diovlja~kim crvenilom. Bedni~e nad
bednicima, sko~i ka Nazorikusu, ostavio si
mene, ostavio sve, a sada se ovde udvara{
presvetloj carici kvarnim pesmicama i hodom
nespretne `ivotinje! Iznena|ena, carica odstupi
ka kamenom tronu. Bedni~e, produ`avala je
Singidumna, sagore}e{ u najcrnjim mukama
zlih taktova tvojih hvalospeva bez mere!
Misli{ li da tvoje novokmponovane izbljuvke
pevaju narodu carski i oni drugi peva~i?
O~i }u ti iskopati da bi najzad moga da
spozna{ pravu veli~inu `enske povre|enosti!
Nazorikus po|e ka carici o~ekuju}i da makar
u njenom pogledu na|e za{titu. Pevaj, zapovedi
carica, pevaj i bi}e{ spa{en! I Nazorikus
zapeva pesmu najdu`u i najlep{u od svih.
PETNAESTA SLIKA Sava, ~etvrti i najmla|i carev savetnik,
prepusti se i sam Nazorikusovoj pesmi. Kada se
pojanje zavr{i, izre~e nekoliko re~i hvale.
Carica se veselila, ~inilo joj se da nikada
sre}nija nije bila. Gospodarice, vri{tala je
Singidumna, ne dajte da vas zavede kvarna
slatkore~ivost! Pribli`iv{i se Singidumni,
carica je o{amari. Gospodarice, Sava se
pokrenu prema Nazorikusu, Singidumna je
danas pripremala i ispijala sna`ne obredne
napitke. Sve {to ka`e, daleko je od na{ih
pe}inskih obi~aja i va{e carske veli~ine.
Singidumna je sino} i{~itavala budu}nost iz
zvezda, uvek to ~ini pred ovaj veliki dan.
Kada biste bili spremni da me saslu{ate, rado
bih vam savetovao da nikuda ne idete.
Vra}aju}i se prema kamenom tronu, carica
izre~e molitvu bogovima za{titnicima carstva.
Savo, poku{avala je da se smiri, ako je carevo
da vlada divljim svojim narodom, va{e je da
ovladate podivljim carem. Kada car ne uspe
da pripitomi podanike, onda je lo{ i za sebe
i za podanike. Ako savetnik ne uspe da
urazumi cara, onda je lo{ i za cara i za
carstvo. Lo{i ste jer cara niste urazumili.
Carevi ste, ne moji! Sava se nakloni, zatim
dade znak Nazorikusu da iza|e. Ima onih koji
jedva ~ekaju da gospodar ode iz ovoga
dvorca, otputuje daleko i zauvek. Plemena na
ju`nim granicama carstva imaju prevrtljive
vo|e, spremne da ubiju za par~e bezvredne
zemlje. Saznaju li da ste otputovali, podi}i }e
pobunu ciljaju}i na ovaj tron. Da,
gospodarice, na ovaj tron! Ja ne `elim da im
budem ni sluga ni rob. Ugledav{i suze u
Savinim o~ima, carica Katarina pognu glavu.
Nije mogla da iska`e ono {to joj je nalagala
du`nost. Ako se to desi, pro{aputa najzad,
izrazite prevrtljivim vo|ama ju`nih plemena
moju podr{ku. I kao da je o~ekivala burnu
reakciju, povu~e se prema figurini od terakote.
Singidumna baci nekakav prah u vatru vri{te}i,
vriskaju}i sve ja~e i nesnosnije.
[ESNAESTA SLIKA Zabrinut zbog vri{tanja, pojavi se sa
obezbe|enjem Kefalie, carev prvi i najstariji
savetnik. Neposredno po ulasku, uputi Savi
mnoge re~i prekora. Ljudi iz obezbe|enja
dohvate Singidumnu sa `eljom da je ve`u i
izvedu. Brane}i se, Singidumna ujede za obraz
onoga koji joj je zatvarao usta. Carica ho}e da
nas izda, izre~e pre nego {to su je uspavali
jakim udarcem po glavi, ho}e da nas izda!
Sava je uzdisao, Kefalie {etao gore-dole sve do
trenutka kada su ljudi iz obezbe|enja izneli
Singidumnu. Singidumna je danas pripremala
i ispijala sna`ne obredne napitke, progovori
vi{e za sebe Sava, sino} je i{~itavala
budu}nost iz zvezda. Kefalie je gledao prema
carici, no ova se nije odmicala od crvene
figurine. Ako carica ho}e da nas izda, bio je
glasan Kefalie, onda }u i s=83m pred Savetom
staraca morati da ka`em niz gadosti. Carica
nije odgovarala. Kroz te{ku ti{inu se katkada
probijala po neka re~ njenih molitvi. Kefalie,
primirivao se Sava, na{a gospodarica ne `eli
na sve~ani put. Dvorska ve{tica je videla
brodolom, propast carstva. Kefalie energi~no
odmahnu rukom, {to je bio znak Savi da za}uti.
Ako carica ho}e da nas izda, bio je jo{
glasniji Kefalie, mora}e u mogu}im krajnjim
ishodima da ra~una na osvetu dobrih
plemenskih bogova. Carica Katarina je `murila
ispred crvene figurine. ^inilo se da nije mogla
da smogne ni hrabrosti ni snage da zaustavi
neku vrstu sudskog procesa koji se odvijao iza
njenih le|a. Sava je opravdavao cari~ine
mane, veli~ao cari~ine vrline. Kefalie je
napadao vrline, uveli~avao cari~ine mane
pri~aju}i pri~u o njenoj ljubavnim
avanturama sa Nazorikusom i jednim od
izaslanika nekakvog malog plemena sa ju`nih
granica carstva. Sava je pravdao cari~inu `elju
da ne ide brigom za carstvo, Kefalie istu tu
`elju napadao njenom potrebom da ostane pored
svojih ljubavnika. Najmla|i i najstariji su dugo
bojili cari~in `ivot belim ili crnim.
SEDAMNAESTA SLIKA Pojava Cirilova, tre}eg carevog
savetnika, prekinu nesre}nu prepirku, ne{to
malo razveseli caricu. Smognuv{i snage, ona se
odvoji od crvene figurine i krenu Cirilu u susret
zaobilaze}i s prezirom Kefalia. Moram da vam
saop{tim, bio je hladan i nepomi~an Cirilo,
Singidumna se otrovala. ^im se osvestila,
popila je jedan od svojih otrovnih napitaka
izgovaraju}i, oprostite mi {to moram da
ka`em, kletvu zlim bogovima, onim {to su
caricu opseli navode}i je, re~e na kraju,
navode}i na{u gospodaricu na izdajstvo. Ne
veruju}i onome {to je ~ula, carica naredi
Cirilu da ponovi od re~i do re~i svoj opis
Singidumnine smrti. Singidumna je danas
pripremala i ispijala sna`ne obredne napike,
Sava je hteo da Cirilu razjasni razlog
samoubistva dvorske ve{tice, sino} je
i{~itavala budu}nost iz zvezda. Te{kom
mukom saslu{av{i do kraja Cirila, carica
Katarina smognu snage da sedne pored
kamenog prestola. Nije u pitanju samoubistvo
zbog ispijene velike koli~ine obrednih
napitaka, ostajao je Kefalie siguran u stara~ku
mudrost ili svoje veliko iskustvo najstarijeg
savetnika, re~ je o ljubomori. Iako cari~ina
savetnica, Singidumna nije nikako mogla da
podnese gospodari~inu apsolutnu vlast nad
Nazorikusom. Gledaju}i kako Cirilo poku{ava
da osve`i caricu umivaju}i je, vra}aju}i na neki
na~in ro|endanskom slavlju, Sava je smi{ljao
protivpitanje za Kefalia. Ako je samoubistvo
zbog ljubomore, gledao je Sava Kefalia pravo
u o~i, za{to se Singidimna trudila svim
silama da zadr`i caricu da ne ide na sve~ani
put? Kefalie baci drvo-dva u vatru. O~igledno
pometen, trudio se iz sve snage da prona|e
odgovor. Raduju}i se {to je carici ne{to bolje,
Sava je u sebi trijumfovao i iz ~isto li~nih
razloga. Svi mi koji smo bilo uz cara bilo uz
caricu, progovori Kefalie, moramo pre svega
da mislimo na budu}nost carstva, njegovo
produ`enje do dalekog sutra i pro{irenje do
mora!
OSAMNAESTA SLIKA Makarie, carev drugi savetnik, do{av{i da
potra`i Kefalia i povede ga caru, iznenadi se
ogromnim nabojem ljudske netrpeljivosti u
carskoj pe}ini. Nikada ranije se nije desilo,
progovori najglasnije mogu}e, niti je ikako
moglo da se desi da na carev sve~ani dan i
praznik bogova plodnosti, njegovih
za{titnika, neko sebi oduzme `ivot zbog toga
{to su ljubomorni~ki nagoni nadja~ali
dr`avni~ke du`nosti. Prezadovoljan {to jo{
neko potvr|uje njegove zaklju~ke, Kefalie se
prkosno osmehnu Savi. Singidumna je danas
pripremala i ispijala sna`ne obredne napitke,
Sava je mole}ivo gledao ka Makariu
izgovaraju}i jo{ jednom svoju odbranu
zvani~ne dvorske ve{tice prvog reda, sino} je
i{~itavala budu}nost iz zvezda. Ose}aju}i
Savinu usamljenost, Makarie mu se pribli`i.
Car nije tvog mi{ljenja, re~e skoro
ute{uju}e, a ni najstariji dvorski savetnik,
kao {to mogu da primetim, odgovoran za
ovogodi{nje sve~anosti. Kefalie se pribli`i
Makariu skoro neprijateljskim korakom,
spreman da ga ubije pri prvoj slede}oj re~i.
Smiri se Kefalie, Makarie mu stavi ruku na
rame, ne optu`ujem te ja, nego na{ gospodar.
Poznaju}i slabosti na{e gospodarice, za{to si
dozvolio da se Nazorikus i Singidumna na|u
zajedno pred njom? Do{ao sam po tebe, car
i dvorski policajac te o~ekuju. Kefalie
pogleda prema Savi, ali ovaj nije nalazio re~i
od iznena|enja. Nije carica izvr{ila
samoubistvo, Kefalie je nastojao da bude
ubedljiv, Singidumna je ionako sa svojim
silama i nesretnim bo`anstvima van na{eg
doma{aja. Car gre{i ako misli da je u mojoj
mo}i da imam vlast nad onim nad ~im ni on
sam nema, bar ne u ovom trenutku. Cirilo se
trudio da carica ostane po strani, osve`i se kako
bi mogla da se vrati uobi~ajenim carskim
obavezama. Makarie i Kefalie se uputi{e prema
izlazu. Sava se pridru`i Cirilu.
DEVETNAESTA SLIKA Singidumna je pala od astrolo{kih
i ve{ti~ijih bogova, progovori Savi carica
Katarina ne skrivaju}i strah, pa{}emo i mi od
na{ih! Previ{e smo se sa njihovim
strpljenjem igrali, premnogo tu|e krvi prolili,
naselja raznih plemena spalili, neznano
koliko porodica razorili, devica silovali i
o~eve i majke im u robove i robinje
pretvorili. Sa novoprona|enim materijalom,
~ujem i ose}am, gvozdenim {tapovima u
na{im i rukama novih varvara, ~itavo }e
nam se carstvo pretvoriti u krvavo more.
Kada nas ne bude bilo, drugi }e se carevi
odlikovati jo{ ve}im ume}em razaranja.
Cirilo ponudi caricu okrepljuju}im napitkom
spravljenim od raznih trava, no ona odbi. Kao
najmla|i carev savetnik, dodirnu carica Savu,
na}i }e{ se pred jo{ nepoznatim isku{enjima
i neo~ekivanim nepromi{ljenim odlukama
gospodara kome slu`i{. U~ini{ li da takvih
odluka bude najmanje mogu}e, ti si dobar
savetnik. Pitam se katkada kako savetovati
slepu silu da se ne {iri na sva polja i sve
poznate vode. Na tebi je, Savo, da jednoga
dana na|e{ odgovor. Cirilo i Makarie su tu
da ti pomognu. Carev ~etvrti savetnik htede
da upita {ta }e se desiti sa Kefaliem, ali jedino
{to se usudi da izgovori be{e jedno kratko i
odse~no - da. Carica najzad ispi okrepljuju}i
napitak koga joj je nudio Cirilo. Njen osmejak
levom polovinom lica je mogao, po Savinom
tuma~enju, da zna~i samo potrebu da se iza|e
vani, me|u biljke i ptice, pod prole}no sunce.
Slede}i svoju intuiciju, po|e prvi. Carica i
Makarie su ga sledili.
DVADESETA SLIKA Dva minuta potpuno prazne pozornice.
Negde u zvu~noj pozadini, bubanj koji
odmerava prolazak vremena. Iza pozornice se
~uje `amor, de~iji smeh, cvrkut ptica.
Osvetljenje prati "doga|anja" u zvu~noj
pozadini. U publici se ponovo pojavljuje
raspevani vodac magarca. Idu}i napred, ne
osvr}u}i se, ne prime}uju}i nikoga, gazi preko
scene i sam zavr{ava negde iza.
DVADEST PRVA SLIKA Devoj~ica, princeza Aleksandra,
po~ne da obigrava oko vatre i kamenog trona
u glavnoj prostoriji carske pe}ine pevu{e}i
tu`nu pesmicu o pticama selicama. Zabrinuta,
sva zadihana, crvena od ljutnje, pojavi se
Gardelia, princezina guvernanta i u~iteljica.
Ne sme{ ti tako, povika na sav glas, carica }e
se ljutiti. Princeza zastade ispred vatre,
posko~i tri-~etiri puta i produ`i sa pevanjem.
Princeza bi mo`da htela malo kozjeg mleka,
postade ne`nija Gardelia, ono razveseljava,
u~ini da brze raste{ prema nebeskim
bakljama. Devoj~ica kao da nije slu{ala.
Slede}i puteljke svog sveta, zapo~e da se penje
prema kamenom tronu. Gardelia je bila
nemo}na. Posmatraju}i kako princeza seda u
ogromnu kamenu stolicu, zami{ljala je trenutak
kada }e se ovo zaista desiti. Gardelia moja,
zaplaka se devoj~ica, Singidumna mi je rekla
da nikada ne}u sedeti na istoj stolici na kojoj
sada sedi moj otac. Singidumna mi je rekla
da ne idem sa njim na daleki put. Ho}u da
ostanem sa tobom, ho}u da budem sa tobom!
Zbunjena neo~ekivanom de~ijom iskreno{}u,
Gardelia je tra`ila re~i utehe. Negde daleko,
priseti se jednog od oblika pri~ica bez pravog
po~etka i kraja, o~ekuje te prelepi princ
velikog carstva, prebogat, nasmejan i mudar.
Zavole}e te potpuno, kao niko do tada, vi{e
od mene, najvi{e mogu}e. Posta}e{ mu `ena,
carica jednog drugog carstva. Eto, draga
moja, zato je Singidumna rekla da ne}e{ da
sedi{ na istoj stolici na kojoj sada tvoj otac
sedi. Ako je car Viktor odlu~io da se
putuje daleko i dugo na sve~anoj la|i, onda
ga valja poslu{ati. On najbolje zna {ta je za
tebe dobro, {ta je za nas dobro. Princeza
Aleksandra prestade da pla~e. Si{av{i sa
kamenog trona, po|e Garedeliji u zagrljaj. Moj
princ }e biti prelep i prebogat, ima}e mnogo
konja i lepu, lepu, lepo namirisanu vojsku.
Moj princ ne}e jesti prstima, pro`dirati
pe~ene koze i ovce. Gardelia je poljubi. Tako
je, potvrdi zna~enje pri~ice.
DVADESET DRUGA SLIKA Vra}aju}i se u carsku pe}inu sa
Kardelenkom, car Viktor poljubi princezu.
Izve{tavaju me da je sve~ana la|a ve}
spremna, okrenu se Gardeliji, zato kre}emo
ve} sutra. Bilo bi dobro da pripremite
princezu za put. U~inite to najbolje mogu}e
{to znate! Ovo }e biti njeno prvo pravo
putovanje. Car pomilova princezu po glavi, ali
se ona srdito povu~e. Osmehnuv{i se, car dade
znak Gardeliji da iza|e sa devoj~icom.
Gospodaru, rastu`i se Gardelia, bi}e kako vi
`elite.
DVADESET TRE]A SLIKA Kada se budemo vratili, car se
obrati Kardelenku, mora}u na neki na~in da
nagradim Gardeliu. ^uvajte je, ~uvajte!
Kardelenko kimnu glavom u znak odobravanja.
Zakon za sve, gospodaru, produ`i da pri~a
dugo pri~anu pri~u Kardelenko, morao bi da
bude ni predug ni prekratak. I morao bi da
za{titi pripitomljene `ivotinje. Ako ne
za{titimo osnovnu pomo} i hranu, kako }emo
da za{titimo ljude? Car sede na kameni tron.
Dugo, dugo posmatraju}i Kardelenka sa visine,
svom svojom mo}i se trudio da poka`e kako
dvorski filozof i proizvo|a~ novih kamenih
ideolo{kih postavki preteruje. Zakon za sve,
progovori najzad, ne treba da {titi ljude.
Sme{no! Ako je Zakon, valjalo bi da bude
strog i pravedan. Tako ja razumem ono {to
bi va`ilo beskona~no, upravljalo ljudima i
posle moje smrti. Kardelenko po|e prema
crvenoj figurini. @ivotinje se {tite same,
produ`i car, divlje `ivotinje su ~esto mo}nije
od nas. A ako su pripitomljene, onda smo mi
njihovi potpuni gospodari. Va{e slabosti
mislioca nisu i nikada biti ne}e Zakon za sve.
Zaboravite! Kardelenko potvrdno kimnu
glavom. Ose}ao je da ga car gleda sa izuzetnom
strogo{}u, ali da u njoj ima i ljubavi prema
onom koji za carstvo treba da obavi neki veliki
i va`an posao. Pribli`iv{i se caru, htede da ka`e
jo{ neku re~. Me|utim, carica Katarina je ve}
bila u{la u glavnu prostoriju carske pe}ine.
Kardelenko je pozdravi i iza|e.
DVADESET ^ETVRTA SLIKA Kako je mogu}e, bila je vrlo
uzbu|ena carica, kako sada odjednom
kre}emo na putovanje sutra? Ptam li se ja
ne{to u ovom carstvu? Car Viktor se podi`e sa
kamenog prestola, pribli`i se carici i ~vrsto je
uhvati za obe ruke. Za {ta god si se pitala,
govorio je vrlo glasno car, zavr{ilo se lo{e po
carsku pe}inu! Podse}am te da je
Singidumna izvr{ila samoubistvo, tvoja
astrolo{ka savetnica je `udela za tvojim
ljubavnikom. Kako ko`i i mesu mo`e{ da
podredi{ carske du`nosti? Poku{avaju}i da se
istrgne iz carevog zagrljaja, carica je ponavljala
Singidumnine ~arobne re~i. Putujemo sutra,
produ`avao je car, jer je sve~ana la|a ve}
spremna. Putujemo sutra, Katarina, jer ne
`elim da prisustvuje{ spaljivanju dvorske
ve{tice. Ne mogav{i da se istrgne, carica se
primiri. Vodi{ sa nama prvog savetnika
Kefalia, samo {to nije vri{tala, on je veoma
star i vrlo }e te{ko podneti putovanje! Car je
svoju supru`nicu gledao pravo u o~i. Ho}u da
se brine o tebi, pribli`i svoj levi obraz vrlo
blizu uz cari~ino lice, ho}u da te nau~i
mudrosti vladanja. Briga o tebi }e mu biti
najgora mogu}a kazna za ono {to nije na
vreme u~inio. Carica poku{a da ujede svog
supru`nika, no car brzo udalji svoje lice ste`u}i
jo{ ja~e cari~ine ruke. Ovo {to ~ini{,
drhtala je od besa, ovo {to ~ini{ prkosi svim
zakonima i svim na{im bogovima
za{titnicima. Bi}emo ka`njeni Viktore,
ka`njeni! Ste`u}i je uz svoje telo, car oseti kako
mu strast osvaja krv. Ja }u biti tvoja kazna,
{aputao je, samo ja! Ako si postala carica iz
interesa tvojih roditelja, plemenskih
poglavica, ja sam te uzeo za `enu iz ljubavi.
Volim tvoj miris, volim tvoj smrad, kako se
kre}e{ i kako sedi{. Misli{ li da moja vojska
nije mogla da pokori tvoje pleme i pretvori te
u robinju? Katarina, ne zavaravaj se, ja sam
tvoj jedini gospodar i ljubavnik. Ako si
carica najve}eg carstva, to je samo zato {to
volim tvoju jedninu! Carica nije mogla da se
opire. Kazna, ponavljala je, kazna!
Installed on August 17th 1996.