DRUGI CIN

PRVA SLIKA     Ostrvo bogato, zeleno, so~no, ali ipak samo i
               jedino - ostrvo. Mesto na kome se posle
               brodoloma na{la carska porodica. Iskora~uju}i
               te{kom mukom, prebrojavaju}i se, shvataju da
               su samo njih troje pre`iveli, reklo bi se: {iroki
               morski talas ih doneo na isto mesto. Sre}a u
               nesre}i, te{i se carica Katarina, mogla je da
               nas proguta kakva vodena neman, talas je
               mogao da nas baci na besplodno i stra{no
               mesto gde obitavaju zli bogovi. Car Viktor
               utihnjuje princezin pla~, Aleksandra je gladna
               i izmorena, jedino {to `eli je da jede i da spava.
               Velika voda, velika voda, izgovara pla~ljivo
               i tiho morskim beskrajem zapla{ena, velika
               voda, velika voda! Carica bi da i sama sedne,
               niko od njih ne mo`e do velike {ume ispred,
               obala od kamena i oskudne koli~ine peska ih
               zadr`ava, vu~e ka snu. U {umi bi mogli da
               prona|emo hranu pre nego {to se odmorimo,
               car `eli da na bilo koji na~in motivi{e `enu i
               }erku, u bogatoj {umi uvek postoji ne{to
               ~ime bi mogli da pobedimo glad ili `e|. Ipak,
               niko ne uspeva da ide dalje. Kako zastala,
               princeza je ve} zaspala. Svetla se polako gase,
               car i carica svijaju jedan oko drugog {tite}i
               princezu od nadolaze}e ve~ernje sve`ine.
               Govorila sam ti da ne polazimo nikuda,
               uspeva da ka`e carica pre nego {to i sama zaspi,
               govorila sam ti da Singidimna retko gre{i. Ne
               raspoznaju}i prekor u cari~inim re~ima, car
               je ne`no ljubi. Sutra je novi dan, govori
               mraku, {umu mora iz zvu~ne pozadine, sutra
               }e biti bolje. Sanjah no} pre brodoloma
               nekakav Lites, ovo ostrvo mora  da  se tako
               zove. Lites, {ta li to zna~i? Poru~uju li mi
               ovim bogovi ne{to? Ne znam, sazna}u sutra.
               Lites, Lites, Lites. I car Viktor utone u san
               zdru`en sa prirodom, morem, bogovima iz
               snova i svojom porodicom.

DRUGA SLIKA    Sa novim svanu}em, pozornica oslikana {umski.
               Carica i car jedu negde pod stablima, princeza
               Katarina prati njihove pokrete u~e}i se novim
               na~inima ishrane. Kod novih prirodnih
               specijaliteta, njoj nepoznatih, ru~ice joj
               zadrhte od neobi~nog izazova. Ostrvo sam
               nazvao Lites, sme{ka se car, na{i su nas
               bogovi doveli ovde. Carica poma`e princezi da
               razbije nekakav tvrdi plod, izvu~e iz njega sr`.
               ^ini se da ne slu{a Viktora, ~ini se da ne `eli
               da ga ~uje. Lites ili ne, progovara po{to je
               pomogla Aleksandri, ko zna kada }emo se
               vratiti na{em velikom carstvu. Ako su nas
               bogovi doveli ovde, to mo`e da bude samo
               kazna. Pora`en istinom, car se okre}e princezi
               miluju}i je po kosi. Kazna ili ne, Viktor kao da
               govori princezi, ostaje nam da prona|emo
               kakvu pe}inu ili da na ovom mestu
               sagradimo skrovi{te. Ki{e su ~este, vetrovi
               stra{ni. Dr`e}i u ruci jedan od {umskih cvetova
               koji se na svakom koraku mogu na}i, carica
               Katarina se raspri~a o mo}i stra{nih prirodnih
               sila. Ispri~a pri~u o pojedinim tajnama u koje
               je uputila Singidumna, tuma~enju snova u koje
               car nije `eleo da veruje. Najgori ljudski
               neprijatelj u {umi, bila je sigurna carica, je
               zmija. I kako Viktor nije govorio ni da ni ne,
               carica do krajnjih detalja opisa kako zmija vidi
               ~oveka, za{to joj je ovaj smrtni neprijatelj.
               Zapla{ena, princeza se privi uz oca. Ki{e,
               vetrovi, zmije i druge neverovatne prirodne
               sile, car je hteo da se poka`e jakim, ostaje nam
               da sve to ili pobedimo ili da sa njima neki
               savez sklopimo. Katarina se nasmeja od
               ludosti. Ako i sagradimo skrovi{te,
               podsmevala se, vetrovi }e ga sru{iti. Ako ga
               i sagradimo, zmije }e da spavaju sa nama.
               Prirodne sile nisu neprijateljske vojske koje
               pokorava{ ili sa njima savez sklapa{.
               Prirodne sile imaju jedan zakon za sve. Car
               se oseti uvre|enim, beskrajno ranjenim
               pri~ama cari~inim iz Singidumnine radionice.
               Kako bilo, re~e, skrovi{te moramo da
               napravimo do zalaska  sunca.

TRE]A SLIKA    Sa novim svanu}em, skrovi{te na pozornici
               sagra|eno od guste trave i neume{no
               izukr{tanog granja. Unutar skrovi{ta, princeza
               poku{ava da od zelenog pru}a isplete korpicu.
               O{trim kamenom, car zaseca stablo. Carica
               izvla~i tanku ko`nu nit. Sanjala sam veliku
               crvenu jabuku, govorila je majci Aleksandra,
               tako veliku da nisam mogla da je pojedem.
               @ele}i da je podelim sa vama, zasekoh je.
               Umesto tankog `utog crva, iz nje izmile plava
               ogromna zmija. Princeza na trenutak ostavi
               svoje pru}e. Carica ni{ta nije odgovarala, kao
               da je po svaku cenu `elela da tanku ko`nu nit
               {to bolje i {to br`e obradi. Ogromna plava
               zmija, ponovi princeza. Zmije nisu opasne,
               progovori car, zmijsko meso je izuzetna
               poslastica. Princeza se vrati pru}u, poslu.
               Zmijsko meso, rasrdi se carica, nikada se
               zmijama nismo hranili u na{oj carskoj
               pe}ini. Car ste`e jo{ ~vr{}e o{tri kamen kojim
               je udarao po stablu. Sve {to je dobro, sve {to
               je bilo dobro, okrenu se prema Katarini, nismo
               mogli da jedemo u carskoj pe}ini. Car se
               nikada ne hrani po sopstvenoj zapovesti, ve}
               pro`dire gluposti po receptima dvorskih
               ve{tica. O~igledno smirena o~evim
               nezadovoljstvom, princeza tiho zapeva
               Gardelijinu omiljenu pesmicu: ru`a je crvena,
               ru`a je crna, ru`a je ru`na, ru`a bez trna...
               Pesmica pobudi cari~ine uspomene.
               Zaboravljaju}i na ne ba{ prijatan posao
               izvla~enja ko`ne niti, carica se raspri~a o
               svojoj nekada{njoj guvernanti, ocu i majci,
               plemenskim vra~evima i obredima u slavu
               dece. Obredi u slavu dece, nasmeja se Viktor,
               {ta sve ne}e da izmisle dangubnici iz carskih
               pe}ina. Po~ev od deset godina `ivota,
               najbolji obred u njihovu slavu je - rad. Deca
               su najsre}nija kada rade, doprinose plemenu
               materijalno. Deset ispletenih korpica i
               porodica je spa{ena. Moja guvernanta i
               u~iteljica me nije nikako ostavljala na miru,
               ~ak i kao princ sam morao da radim. Tako
               sam o~vrsao.

^ETVRTA SLIKA  Pri~u carevu prekide princezin vrisak.
               Zapla{ena, Aleksandra brzo istr~a iz skrovi{ta.
               Carica je pokazivala prema plafonu, prema
               velikoj zmiji koja se lagano spu{tala. ^ula je
               na{e huljenje, ~ula je na{e izazivanje zlih
               bogova, tuma~ila je pojavu stra{ne `ivotinje
               carica. Smeju}i se Katarininoj praznovernoj
               pri~ici, car dohvati veliki drveni {tap sa o{trim
               kamenom na kraju. Do|i, do|i gmizava carice
               {uma, obra}ao se `ivotinji govorom ratni~kog
               izaziva~a, danas sam posebno gladan tvoga
               mesa. ^ula si muziku moje utrobe, vreme je
               da zaigra{ poslednju igru! U sasvim
               preciznom trenutku, car zamahnu prema
               zmijinoj glavi. Sklup~ana u uglu skrovi{ta,
               carica je {aputala molitve jednom od svojih
               plemenskih bogova. Nije videla kako car razbija
               zmijsku glavu, skida ubijenu `ivotinju i
               rasprostire je ~itavom du`inom skrovi{ta.
               Katarina, povika rado{}u pobednika, umesto
               da mi idemo u lov, lovina je do{la nama.
               Mo`e{ da se okrene{, obred je na podu.
               Pogledaju}i ka Viktoru, carica shvati ko je
               pobednik. Ubio si svetu `ivotinju, ubio si
               svetu `ivotinju, smirivala je svoj strah carica,
               ti si divljak, ti si divljak! Pri{av{i carici,
               Viktor je zagrli nastoje}i da je najne`nije
               mogu}e pridobije za gozbenu pripremu
               zmijskog mesa. Od kako nas je voda bacila na
               obale Litesa, govorio je glasno, zmije su
               svuda oko nas i u nama. Aleksandra je
               sanjala jabuku i zmiju, ti neprekidno
               prepri~ava{ zmijske pri~e plemenskih
               vra~ara i vra~eva. Sami smo ovde! Ako je
               ovo bio zmijski car Litesa, onda smo pokorili
               zmijsko carstvo. Zmijska mo} je sada na{a,
               sve pe}ine i kamenita topla pobr|a. Draga
               moja Katarina, pojedimo zmijskog cara u
               ~ast na{e pobede! Prirodni zakon za sve,
               zakon ja~ega, postao je dobar sluga na{eg
               opstanka. Zadovoljna zbog Viktorove pa`nje,
               Katarina ga poljubi. Na osvajanja, {apnu mu,
               misli{ samo na osvajanja.

PETA SLIKA     Razdra`en borbom, pobedom, cari~inim
               poljupcem, mirisom ubijenog zmijskog cara i
               ukusom ko`e Katarinine, Viktor se pripi uz
               caricu grle}i je, maze}i silinom razdra`enog
               osvaja~a. Osvoji}u te, opiti se tobom,
               {aputao je izgubljen od strasti, osvojen,
               osvojena moja carice! Oborena na pod, pored
               ubijene zmije, i sama se zaboravljaju}i u
               Viktorovom zagrljaju, carica se predade,
               podade. Moja lepa, {aputao je dalje car, moja
               velika, moja carice! Skidav{i deo po deo njene
               oskudne ode}e, prelaze}i rukama preko
               najosetljivijih delova tela, Viktor u Katarini
               razbudi vulkan ogromne divlja~ke energije,
               ljubavni~ke strasti koja se osloba|a vriskom,
               izgubljeno{}u, pokretima du`inom i {irinom
               poda skrovi{ta: preko, iznad, pored, ispod
               velike zmije. Dragi moj, dragi osvaja~u,
               tepala je u svom po`udnom zaboravu, care moj!
               I tako dugo, vrlo dugo... Uz lagano
               zatamnjivanje, slabljenje svetla reflektora do
               potpunog mraka, ti{ine, muzi~ke pauze.

[ESTA  SLIKA       3Mnogo je godina pro{lo. Princeza
               Aleksandra nije vi{e devoj~ica, ve}  odrasla
               prelepa devojka. Skrovi{te je ne{to sre|enije,
               na podu ima vi{e krzna, zidovi su umiveniji i
               stabla koja ih dr`e bolje postavljena. Unutar
               skrovi{ta, neobi~na scena: u jednom od
               uglova, vi{e prema publici, princeza muze kozu
               pevu{e}i retko lepu pesmicu. Kako se drvena
               posuda puni mlekom, princeza peva sve
               glasnije. Njen glas je ne`an, po`udan. Telo joj
               katkada zaigra od veselja, obrazi zarumene,
               osmeh rasprostre {irinama nevine zavodljivosti.
               Ipak, o~i joj se ne raduju zajedno sa pesmom
               ni u pesmi. Krupne lepe o~i otkrivaju
               usamljenost, patnju, jednu vrstu nostalgije,
               ~e`nje za pro{lo{lo{}u, beznade`nost pred
               budu}no{}u.
               Zavr{avaju}i mu`u, princeza prestane da peva.
               Maze}i kozu po glavi, obori pogled, zamisli se;
               duhom svojim napusti skrovi{te, svet koji je
               okru`uje.

SEDMA SLIKA    Prepiru}i se, car i carica ulaze u skrovi{te ne
               prime}uju}i princezu. Kako je mnogo godina
               pro{lo, na carevom licu se ve} vide znaci
               starosti. Ni carica ne hoda vi{e onako uspravno
               i razuzdano kao ranije. Iznena|eni prisustvom
               koze, shvataju da princeza svoje dnevne
               obaveze obavlja u skrovi{tu. Aleksandra,
               povika carica Katarina, ne mo`e koza u
               skrovi{te! Kakvo je to pona{anje? Ima ona
               svoje mesto. Car se pomeri prema kozi, uhvati
               je za povod poku{avaju}i da je izvede vani. No
               ona, na njegovo iznena|enje i ~u|enje, nikako
               da po|e. Imam i ja moje mesto, progovori
               princeza jezikom buntovnice, pa sam ipak i
               dalje u skrovi{tu koje samo {to se ne sru{i.
               Ne o~ekuju}i }erkin protivudarac, carica
               za}uta. Bogovi su izabrali Lites za nas, Viktor
               se trudio da govori mudro, bogovi su nas
               nagradili bogatstvom prirodnim okru`uju}i
               nas sa svih strana toplim morem. Dr`e}i kozu
               za povod, `eleo je da je {to pre izvede. Nema
               bogova, nije se smirivala princeza, ili ako ih je
               ikada bilo tamo odakle dolazimo, onda je ovo
               mesto samo kazna, kazna, kazna! Ranjena
               Aleksandrinim prkosom, carica joj se pribli`i na
               korak spremna da je udari. Dvadeset godina
               smo izbrojali ovde bore}i se sa nemanima  i
               zlim silama, podi`e ruku Katarina, i posle
               dvadeset godina, posle dvadeset nesre}nih
               godina, ti i tvoj otac mi neprekidno govorite
               o nekoj kazni. Ko je ka`njen? Ja! Zbog
               koga? Zbog ~ega? Boje}i se da je majka ne
               udari, princeza se povu~e korak nazad.
               Dvadeset godina je na ovom mestu kao
               dvadest dana, to odli~no zna{, zaobilazila je
               princeza posudu sa mlekom, i dok si se ti
               vodala sa plemenskim prvacima na{eg
               carstva podaju}i se svakom, ja sam daleko od
               svih, ne pripadam ni vra~evima, ni
               pesnicima, ni bogovima, nikome, nikome,
               nikome! Carica podi`e pogled prema plafonu
               skrovi{ta, zapravo prema nebu, {ap}u}i nikada
               zaboravljene molitve. Car, najzad, uspede da
               kozu izvede.

OSMA SLIKA     Videv{i da su ostale same, Aleksandra se svom
               silom sva|ala~ke strasti baci na davne
               razbludne cari~ine dane. Ni{ta ti ne zna{, ni
               {ta ti ne zna{, branila se Katarina, nije sve
               bilo onako kao ti je otac ispri~ao, jo{ manje
               onako kako je ostalo u tvom oskudnom
               se}anju. Povre|ena karakterisanjem njenog
               se}anja oskudnim, Aleksandra poja~a napad
               nabrajanjem imena. Bila sam dete, drhtala je
               od uzbu|enja, bila sam dete, da, no carski
               pratioci su se trudili da mi na svakom
               mogu}em koraku uka`u na mesto i stanje
               Nazorikusovog i tvog bludnog skrovi{ta.
               Tajno skrovi{te koje je najmanje tajno. Moja
               se}anja nisu oskudna, prebogata su
               detaljima. Trude}i se da smiri }erkino
               divljanje, carica je poku{avala da neko vreme
               ni{ta ne govori. Me|utim, ti{ina bez razloga je
               jo{ vi{e raspaljivala Aleksandrinu radoznalost.
               Nazorikus, Nazorikus, Nazorikus, progovori
               pomalo ~udnim tonom stara~ke smirenosti
               carica, ako ba{ ho}e{ da zna{, volela sam ga,
               volela potpuno i neizmerno. Tvoj otac je bio
               carski zaljubljen u mene, uzeo me za `enu
               bez ikakve prirodne predigre; jednostavno
               po{te|uju}i vo|e mog plemena  smrti i
               ropstva, u~inio me caricom. Nazorikus me
               op~inio, pretvorio u caricu zvezdanog
               svoda, {uma i reka u najljudskijem smislu
               re~i. Skrovi{te nam je slu`ilo za izuzetne
               trenutke divlja~ke strasti, vatre tela,
               prodiranja u po`udnu mo} materije. Bio je
               izuzetan, bio je bezmeran, bio nezasit, uvek
               `edan i gladan mojih usana, ko`e, svega {to
               mi pripada. Nije se bojao careve ljubomore,
               i to me je uzbu|ivalo. Carev dvorski pesnik
               je bio najbolji i najmiliji cari~in ljubavnik.
               Drugima sam se podavala iz dr`avni~kih
               razloga. Kada je Nazorikusa okusila
               Singidumna, sve je po{lo naopako. Sada zna{
               sve. Ne znaju}i {ta da ka`e, princeza se pribli`i
               na pola koraka do majke. Nesre}a je osvajala
               deo po deo njenog lica. Zbog tebe sam sada
               sama i nesre}na, re~e pljunuv{i caricu.

DEVETA SLIKA   Ti{ina iza cari~ine pri~e i princezinog
               odgovora je u sebi sadr`avala novu mogu}nost
               eksplozije. Bu~no se iska{ljavaju}i prilikom
               ulaska, car ovu mogu}nost kao da ne{to umanji.
               Aleksandra se okrenu prema njemu. Plakala je.
               Shvativ{i da su doga|aji krenuli u izuzetno
               ozbiljnom pravcu, car se nasme{i princezi `ele}i
               da je tako ute{i. Ona ne zaslu`uje da bude
               carica, ona ne zaslu`uje, pokazivala je prema
               majci udaljuju}i se sve vi{e od nje i
               pribli`avaju}i drvenom sudu sa mlekom, ona
               nije carica, ona je upropastila na{e carstvo
               rasr|uju}i bogove. Car je ocenjivao da jo{ nije
               trenutak da progovori, `eleo je da malo
               sa~eka, o~ekivao da se Aleksandra smiri. Ja
               nisam `elela da putujemo, branila se Katarina,
               ja sam `elela da ostanemo i sa~uvamo ono
               {to je na{e. Car se ponovo naka{lja, zatim lice
               pokri {akom desne ruke. Nisi `elela da
               putujemo, vri{tala je princeza, nisi `elela da
               bude{ daleko od ljubavnika! Ose}aju}i da njen
               prividno smireni ton ne doprinosi smirivanju
               princezinih mladala~kih nagona, carica joj se
               pribli`i sa strahom. Pogledaj tog cara nad
               carevima, vi{e se nije kontrolisala Katarina,
               pogledaj jadnika koji je dopu{tao da ~inim
               ono {to sam ~inila! Govore}i da me voli, da
               se iz ljubavi spojio sa mnom, mislio je samo
               na svoje carstvo, veliko carstvo ome|eno
               velikim vodama. Umesto no}i i dana ljubavi,
               prirodne neobuzdanosti i strasti, nudio mi je
               obrede pogubljenja, robove i robinje na
               povodima. Umesto lepog govora, `eni koju
               voli je prepri~avao Zakon za sve. I posle
               njega, Zakon za sve! Ose}aju}i se uvre|enom,
               poni`enom, izgubljenom zajedno sa ocem,
               princeza Aleksandra podi`e posudu sa mlekom
               i sa njom zamahnu svom snagom prema carici
               polivaju}i je od glave do pete. Posuda proma{i
               caricu padaju}i negde iza nje. Ovde smo
               sre}ni, kao da je zapomagao car, Lites je na{a
               radost. Pro{lost ne sme da prlja na{u
               sada{njost, budu}nost. Carica Katarina iza|e.

DESETA  SLIKA  Zov tela je ja~i od svake va{e sre}ne
               sada{njosti, Aleksandra se pribli`i ocu
               korakom raspaljene devi~anske po`ude, zov
               tela je Zakon za sve i zakon iznad svih.
               Viktor oseti miris Aleksandrinog znoja, miris
               razli~it od svih prethodnih. I njegovo se lice
               promeni, smra~i, nabora od novog saznanja.
               Aleksandra ga je skoro dodirivala, mlada divlja
               `enka, princeza izuzetne lepote. Priroda Litesa
               vas je sjajno o~uvala, prelazila je ka`iprstom
               preko Viktorovog ~ela, osvojili ste sva
               ostrvska `ivotinjska i biljna carstva
               pokoravaju}i se uvek, samo i jedino zakonu
               sopstvenih tela. Car je uhvati za vla`nu ruku.
               Umesto male, malene }erke, imao je pred
               sobom veliku `enku, jo{ netaknutu zavodljivu
               `enu. Da ste ostali u va{em velikom carstvu
               sa va{im dobrim bogovima, klizila je dalje
               ka`iprstom preko Viktorovog nosa, ve} bi
               pomrli, izumrli od osvajanja, pokoravanja
               drugih, ubijanja bez razloga i mere. Ovde
               ubijate samo kada ste gladni, pojite se samo
               kada ste `edni, parite se samo kada vas mirisi
               tela spoje. Pogo|en stranim glasom `enke koju
               je samo koji tren pre shvatao kao jedinu }erku,
               drugom rukom je Viktor prelazio preko njene
               oskudne ode}e.  Iako nau~ena raznim
               obredima, Aleksandra se ka`iprstom spu{tala
               prema carevim usnama, ne priznajem zakone
               va{ih plemenskih i carskih bogova. Kako ste
               vas dvoje sre}ni, jer ne postoji razlog da to
               ne budete, ja sam u va{oj sre}i vrlo
               nesre}na. Ostari}u, biv{i care najve}eg
               poznatog carstva, ostariti posmatraju}i kako
               se bi}a sli~nih oblika spajaju povinuju}i se
               jedino i samo zakonu za sve, zakonu prirode.
               Ti si na ovom ostrvu jedini ljudski mu`jak!
               Car se sru{i od nesre}e koja ga je pogodila;
               kleknu pred Aleksandrom o~ekuju}i smrt od
               dobrih bogova, no njegove su se ruke kao tu|e,
               kao neznano ~ije, pele prema princezinim
               bedrima. Ne tra`i od mene, {aputao je, ne tra`i
               da ~inim ono za {ta sam druge ka`njavao
               smr}u!