CETVRTI CIN

PRVA  SLIKA    Pozornica bez ikakvih scenografskih oznaka.
               Ulaze princ Safir i stariji oskudno obu~eni
               ~ovek. Stariji ~ovek nosi gomilu pru}a idu}i
               za Safirom. Obojica sedaju nasred pozornice,
               jedan prema drugome.
               Bolje bi bilo da izu~avate zanat obrade
               bronze, progovori stariji ~ovek, potrebnije je
               kraljevstvu. Bronza je nov materijal,
               kravljevstvo nema mnogo majstora za
               njegovu obradu. Safir dohvati jedan prut sa
               gomile i njime udari starijeg ~oveka po
               ramenu. Robe, povika ljuto i osorno, nije tvoje
               da savetuje{! Ako si tu da me nau~i{ kako
               se pletu korpe, to je zato {to tako treba.
               Kamen, bronza, gvo`|e ili pru}e, mene se
               li~no ni{ta ne ti~e. Ja sam princ Safir. A
               tebe, kako tebe zovu? Trude}i se da posle
               sna`nog udarca ne poka`e bol, stariji ~ovek se
               ne{to malo pomeri sa mesta na kome je sedeo.
               Gospodar me zove Erbesom, re~e najzad,
               prijatelji i `ene imenom mog oca Vara.
               Uzimaju}i drugi prut sa gomile, Safir poku{a da
               ga savije oko onog prvog. Zva}u te Var, bio je
               nervozan princ, jednostavnije je. Stariji
               ~ovek, rob imenom Var, nasmeja se u znak
               odobravanja. Da gospodaru, prima~e se
               Safiru, u~ini}u sve da ovaj zanat {to pre
               nau~ite. I bez ikakve posebne najave, istr`e
               oba pruta iz prin~evih ruku. Safir htede da
               ponovo udari Vara, a onda se predomisli i vrati
               na gomilu slede}i prut koga je uzeo. Ovako se
               zapli}e po~etak, Var pogleda princa pravo u
               o~i, gledajte dobro! I po{to princ kimnu
               glavom ozna~uju}i da je spreman da slu{a,
               Var se skoncentrisa na posao zaplitanja
               po~etka i obja{njavanja rada prstiju kod ovog
               posla. Vrlo je va`no kako prsti dodiruju
               pru}e koje savijate, nagla{avao je Var. Moji
               su prsti kraljevski, bilo je te{ko Safiru, ja
               nisam rob koji se pru}em bavi!

DRUGA SLIKA    Sple}u}i dalje deo po deo korpe, sple}u}i svoj
               novi zanat, princ je bio prinu|en da slu{a roba
               i novog u~itelja Vara. A Var je imao {ta da
               ispri~a, znao je i kako i zbog ~ega. Kako se
               mukom korpa uve}avala, Safir je postajao
               zadovoljniji i sve spremniji da razume razliku
               izme|u suvog i vla`nog pruta, izme|u bronze i
               gvo`|a, kamena i bronze, postanka sveta i
               njegovog kraja.
               Prvo {to je smeo da ispri~a princu peska i
               bogatih oaza bila je pri~a o postanku vrbe i
               njenih biljnih ro|aka. Ti si u~eniji od svih
               robova koje posedujem, dr`ao je do svog
               polo`aja Safir. Moje sede vlasi su svedok moje
               u~enosti, trudio se da bude blag i pokoran
               Var. Sede vlasi, sede vlasi, nije se dao princ,
               poznajem mnoge sa istom glavom, ali bez
               znanja. Var se zadovoljno nasme{i prin~evoj
               `elji da i robu govori kao ~oveku, onom nad
               kojim vlada. Doveli su me iz daleke zemlje,
               vojnici tvog oca, uzdahnu Var, moje znanje je
               posledica moje ogromne patnje, ~e`nje za
               zavi~ajem.

TRE]A SLIKA    I pre nego {to je princ stigao da bilo {ta
               odgovori, pojavi{e se bubnjar i dve mlade
               robinje, plesa~ice. Gospodaru, prekide
               prin~ev rad bubnjar, kralj, otac va{, poslao
               me da vam trenutke rada uveseljavam. Ne
               nalaze}i pravog odgovora na ovaj o~ev
               postupak, Safir upita Vara {ta da ~ini. Videv{i
               lepotu robinjica, osetiv{i miris njihove
               plesa~ke strasti, Var nije mogao da odbije
               prisustvo zabavlja~a. Muzika, nastojao je da
               lukavo{}u pridobije prica, muzika je najzad
               dobro za nas. Kada na Ostrvu plave zmije
               budete pokazivali {ta znate, oslobodi}e vas
               se}anje na lagodne trenutke u~enja uz
               muziku. I pre nego {to nastavi dalje zaplitanje
               svoje prve korpe sa izuzetnom pa`njom i
               re{eno{}u da uspe, Safir dade znak muzi~koj
               grupi da zapo~ne program.

^ETVRTA SLIKA  Ostavljaju}i na trenutak princa savladavanju
               novih zanatskih problema, Var se prepusti
               u`ivanju u muzici i lepoti robinjica. Lepota
               `ene zna da bude vrlo opasna, uzdahnu, sama
               ~injenica da ste po~eli da u~ite zanat koji
               vas nikada nije zanimao o mojoj tvrdnji
               svedo~i. Osloba|aju}i se vi{ka pru}a, Safir
               samo {to ne udari Vara. Aleksandra nije lepa
               `ena, zasecao je o{trim kamenom ono pru}e
               koje je njegovu korpu moglo da u~ini ru`nom,
               Aleksandra je boginja Ostrva plave zmije.
               Pretvaraju}i se da se sa prin~evskom tvrdnjom
               sla`e, Var je jo{ neko vreme u`ivao u radosti
               plesa robinjica. Usputno je samo pratio kako to
               Safir dr`i alat od kamena, kako njime re`e ono
               pru}e koje izobra`ava korpu. O lepoti se ne
               razmi{lja, princ se trudio da njegova uvek
               bude poslednja, u lepoti se u`iva, za nju se
               umire.

PETA SLIKA     Sakrivaju}i svoju nervozu, Var ustade sa mesta
               rada i pri|e bubnjaru. Na Safirovo iznena|enje,
               ne{to {apnu vo|i plesa~ke grupe, zatim poljubi
               obe robinjice. U lepoti se u`iva, ironi~no
               ponovi prin~eve re~i Var, za nju se umire.
               Bubnjar zapo~e novu melodiju, ritam koji
               princ nikada nije ~uo. Robinjice su mirovale,
               princ ih posmatrao mirno, skoro sa
               nipoda{tavanjem. Staju}i izme|u bubnjara i
               robinjica, Var zapo~e da glasom varira ritam.
               Trajalo je ovo ne{to du`e, bio je siguran princ.
               I taman kada je hteo da ga zaustavi, izda
               naredbu da se Varovo prenemaganje prekine,
               ovaj zapo~e da ni`e re~i pesme o lepoti,
               pri~a istoriju o dalekoj zemlji velikih lepota,
               najlep{oj oazi na beskona~nom polju
               pustinjskog peska. Sakupljaju}i pru}e za
               produ`etak pletenja korpe, princ Safir se trudio
               da najpa`ljivije mogu}e saslu{a poruku pesme.
               ^inilo mu se da od silnih ponavljanja,
               preplitanja i oplitanja ritmova i stihova, ~inilo
               se Safiru da }e Var pevati ve~no, neprestano,
               i posle smrti sveta. Robinjice su pratile Varov
               poj igraju}i oko njega slobodno, radosno se
               sme{e}i princu.

[ESTA SLIKA    Zatamnjenje, zatim lagano bu|enje reflektora za
               reflektorom. Lepota ~ini ~oveka
               nestrpljivim, Var se sa ose}anjem iscrpljenosti
               pribli`avao Safiru, zanat je tu da vas nau~i
               strpljivosti. Raspu{taju}i peva~ku grupu,
               princ se na~ini stra{nijim nego obi~no.
               Aleksandrin otac je `eleo da nau~im ovaj
               zanat, vikao je prema Varu, Aleksandrin otac
               je bednik ve}i od tebe, bednik nad
               bednicima! Iscrpljen, ali i oslobo|en muzikom,
               Var se upusti u obja{njavanje smisla jednog
               zanata. Kada princ izu~i zanat, onaj za koga
               sve rade drugi, zna~i da je sa zanatom izu~io
               i ne{to mnogo va`nije: da bude strpljiv. Vladaru
               je potrebno strpljenje, nestrpljivost jednog kralja
               uzro~i patnju naroda. Ako ose}anje lepote
               izaziva nestrpljenje, dakle Aleksandrino
               prisustvo, zanat koga princ ovde u~i }e mu
               omogu}iti bolju vladavinu ne samo nad
               narodom, {to je prvo za jednog kralja, nego i
               nad sobom, prema tome i nad Aleksandrom.
               Aleksandrin otac uop{te nije bednik, trudio se
               da izdr`i jo{ malo Var, Aleksandrin otac je
               mudar ~ovek. Rekav{i jo{ koju re~ bez
               vrednosti i bez ikakvog zna~enja, valjda na
               svom maternjem jeziku, Var le`e pored gomile
               pru}a. Kako le`e, skoro odmah zaspa.

SEDMA SLIKA    Princ Safir poku{a da probudi Vara, no ne
               uspede. Ukr{taju}i sa izuzetnom pa`njom pru}e
               koje je ve} bio spremio za nastavak rada,
               zapo~e monolog pun gneva i izvesne
               mladala~ke naivnosti. Kako nije stigao da sve
               ka`e Varu, odovori mu na `eljeni na~in,
               trenutke u~iteljevog dubokog sna iskoristi da
               mu ka`e ono {to misli. Naravno, sanjaju}i
               glasno o Aleksandri, usudio se da njenu
               bo`ansku lepotu stavi u par stihova.
               Nezadovoljan zvu~anjem izre~enog, ponovo
               se okrenuo protiv ludosti njenog oca. Da nisi
               otac moje bo`anske Aleksandre, pretio je bez
               prave pretnje, spustio bih te u zemljokope da
               ti doka`em da obrada gvo`|a jo{ nije
               mogu}a. Bronza je na{a nova mo}, ne
               gvo`|e!

OSMA  SLIKA    Reflektori po pozornici pretvaraju dan u no},
               no} u dan, odslikavaju}i vreme koje prolazi dok
               princ Safir izu~ava zanat. Katkada govori
               privi|enju od Aleksandre, njenoj slici pred
               sobom. A ona, mo}na u svojoj lepoti, lebde}om
               snagom iluzornog, doziva ga neprekidno u
               skrovi{te, u detinju pe}inju, u primarni ljudsko
               povoji{te. Muzika slika proticanje nemerljivih
               sekundi, katkada kroz ritam ~uje hrkanje
               starog Vara, roba ili umornog u~itelja. Kako
               se pletenje korpe privodi kraju, tako je
               Aleksandra sve stvarnija, njen glas sve
               ~arobniji i skoro opipljivom erotskom
               energijom nabijen. Safire, Safire, ~uju se
               njeni {apati, Safire, Safire!

DEVETA SLIKA   Gotovo je, draga, gotovo, uzvikuje Safir
               privode}i kraju svoj veliki posao, zavr{io sam,
               izu~io zanat! Na ove vrlo glasno izgovorene
               re~i, Var se budi. Razdanjuje se, sna`na
               svetlost reflektora prikazuje `arko sunce nad
               zelenom oazom. Bravo prin~e, bravo, raduje
               se Var, nau~io si se strpljenju. Tvoje ruke
               sada ose}aju promenu dana i no}i, tvoji prsti
               znaju da oblikuju putanju Sunca i Meseca. Iz
               mno{tva bezna~ajnog pru}a, uspeo si da
               stvori{ upotrebljivu stvar. Rad je o~vrsnuo
               tvoje telo, u pozitivno preobrazio tvoju mo}.
               Oslobodi me, kao {to sam ja oslobodio tebe.
               Shvativ{i da sedokosi rob `eli da svoje
               u~iteljstvo naplati dobijanjem slobode, Safir
               ustade sa svog mesta i nervozno obi|e krug oko
               Vara. Sanjao sam, nastavljao je da mirno
               govori Var, sanjao kako se ljudi u svetlim
               belim odorama {etaju po Mesecu. Posle mi se
               jedan od njih hvalio kako je Zakon za sve
               pobedio, svi su slobodni i jednaki pred tim
               Zakonom. Rekoh sebi: oslobodi}e me moj
               dobri gospodar zato {to sam ga oslobodio
               nestrpljenja, sirove vladavine vatre tela.
               Rekoh sebi: svaka `ivotinja slobodno umire u
               svojoj jazbini, ~ovek kao ja bi tako|e trebao
               slobodno da umre. Dr`e}i korpu u levoj ruci,
               sa kamenom u desnoj Safir usmrti Vara.

DESETA SLIKA   Ako tebe oslobodim, najpametniji robe,
               povika sa tugom u glasu, morao bih da sve
               robove oslobodim. Smrt je Zakon za sve,
               pred njom smo svi jednaki. Smrt je najve}a
               ljudska sloboda. I sedaju}i pored Varovog tela,
               dodirnu njegovo lice rukom kojom ga je ubio,
               zatvori mu o~i. Kada ~ovek bude {etao po
               Mesecu, {aputao je, mo`da ne}e da bude
               ubijanja. Sanjaj, Vare, sanjaj i dalje to
               vreme! Smrt je najdu`i, najlep{i san.
               Ustaju}i, Safir baci korpu uvis, prema nebu,
               prema plafonu jedne od prin~evskih prostorija.
               Korpa pade negde iza njegovih le|a.
               Pripremite mi la|e, povika krenuv{i prema
               izlazu, pripremite mi la|e za daleki put!
               Pripremite mi la|e! Brzo mi pripremite la|e!
               Aleksandra, dolazim. La|e, pripremite la|e!