PETI CIN

PRVA  SLIKA    Scenografija potpuno jednaka onoj carske
               pe}ine iz prvog ~ina. Posle mnogo godina
               provedenih na pustom ostrvu, posle udavanja
               princeze Aleksandre za princa Safira, car
               Viktor se uz pomo} kraljevskih la|a Safirovog
               oca vratio u nekada svoje veliko carstvo.
               Viktor ili ne, progovari nekada najmla|i carev
               savetnik Sava, moje je sada carstvo! Moje je
               carstvo i Zakon za sve nad njim i u njemu.
               Viktor se ubrzo oseti nemo}nim u poku{aju da
               objasni pravi razlog svog povratka. Lites je
               moj, savladavao se Viktor, i u Litesu sav svet
               od novih materijala, neobi~nih pronalazaka
               i `ivotinja koje slu{aju ~oveka. Carstvo je
               tvoje, no pred velikim carstvom smrti smo svi
               jednaki. Zato sam do{ao da vam ne{to dam,
               no ti nisi spreman da moje poklone prihvati{.
               O~igledno uvre|en, Sava se nizom prete}ih
               pokreta pribli`i Viktoru. Nekada si hvalio
               snagu gvo`|a, govorio je brzo, car Viktor je
               trebao da bude prvi koji }e vladati novim
               materijalom! Bakar se i dalje me{a sa
               kalajem... Da li su svi tvoji pokloni obojeni
               la`nim bojama napretka? Viktor pogleda Savu
               pravo u o~i. Tra`io sam od Kardelenka
               Zakon za sve, vikao je nekada{nji car, no po
               utrobi{tu na{eg velikog carstva nisam kopao.
               Zaboravio si da je Zakon za sve moj
               pronalazak, ne i gvo`|e. Da gvo`|e postoji,
               svi danas znamo. Da smo jo{ nespremni da
               ga obra|ujemo, i to je poznata stvar. Samo
               plitka pamet najmla|eg carskog savetnika
               mo`e da izgovori gluposti koje si ovde ti
               izgovorio. Sava odgurnu Viktora. Nekada sam
               bio najmla|i carski savetnik, uzdahnu i okrenu
               se prema vatri, danas sam car. Viktor se trudio
               da se ne pomi~e sa mesta na kome je. ^uo
               sam kako je i koliko umanjeno tvoje carstvo,
               tugovao je, plemena se odvajaju ili umiru!

DRUGA SLIKA    Cirilo na trenutak prekida sva|u Viktora i Save
               dolaze}i sa nemerom da obojicu pozove na
               sve~ani ru~ak, koga carski kuvar prire|uje u
               ~ast la|ara dalekog kraljevstva. Saznaju}i za
               temu prepirke nekada{njeg i sada{njeg cara,
               Cirilo im se priklju~i opisuju}i efekte Zakona
               za sve: ~im ga je Kardelenko sa Savetom
               staraca proglasio za prvi zakon carstva, odmah
               su se podigla plemena i bratstva sa ju`nih
               granica. Rat je trajao pet godina, mnogi umni
               ljudi u njemu izgibo{e, ostali pobego{e; ju`na
               plemena potopi{e klju~ni niz pe}ina, zatvori{e
               va`ne puteve, uvedo{e krvavi danak. Ohrabreni
               njihovom pobedom, uzburka{e se usred carstva
               starosedeoci zahtevaju}i jedan oblik
               nezavisnosti. Svako je u Zakonu za sve,
               obja{njavao je Cirilo, u tvojem izumu, video
               mogu}nost da ne bude ono na {ta ga je
               ~vrsta ruka i{~ezlog cara primoravala.
               Dok si bio car koji caruje, niko te nije voleo.
               Kada si postao i{~ezli car ~iji Zakon za sve
               ima da caruje, svi su te zavoleli. Sava pljunu
               prema Cirilu `ele}i da uti{a njegovo `ivo
               izlaganje propasti velikog carstva i svaku vrstu
               hvale.

TRE]A SLIKA    Viktore, upade u carsku pe}inu vrlo
               raspolo`ena Katarina, vani slave tvoju
               mudrost. Ponovo }emo carevati i ponovo
               veliki postati! Jo{ pod utikom onoga {to je
               ~uo od Cirila, Viktor ni{ta ne odgovori. Ja
               sam ovde car, prete}i pri|e Katarini Sava, ja
               vladam, niko drugi na to nema pravo! Zakon
               za sve je ja~i od svih va{ih trenutnih `elja.
               Iznena|ena, Katarina samo {to ne o{amari
               Savu. Okrenuv{i se prema Viktoru, o~ekivala
               je njegov `estoki odgovor. Katarina draga,
               progovori poti{teno Viktor, narod nije nikada
               znao {ta treba da slavi, ne zna ni sada.
               Nisam onoliko mudar koliko bi to narod
               `eleo, nisam do{ao sa tobom da bih uradio
               ono ~emu se ti nada{. Razo~aran sam,
               moja draga Katarina, previ{e razo~aran u
               ono {to je postalo na{e nekada veliko
               carstvo. A razo~arani car je, `eno moja, lo{
               car. I pokloniv{i se Katarini, iza|e.

^ETVRTA  SLIKA Ostaju}i sa Savom i Cirilom, Katarina po~e da
               preti mo}ima koje je na ostrvu Lites stekla,
               ostrvu njihovih pobeda nad prirodom i velikih
               savezni{tava sa `ivotinjskim svetom.
               Izgovaraju}i povremeno magi~ne re~i
               pevljive zvu~nosti, biv{a carica ispri~a
               pri~u Viktorovog  trijumfa nad prostorom gde
               niko od dvojice prisutnih ne bi uspeo ni dan da
               pre`ivi. Sa `ivotinjama mo`emo da do|emo,
               plavim i crnim zmijama, pretila je ne
               ograni~avaju}i svoju ma{tovitost, stra{nim
               lavovima i krvolo~nim pti~urinama
               mo`emo da vas razorimo, pobedimo za
               svagda vas sve, vlastoljubivu olo{! I ako se iz
               sve snage trudio, Cirilo ne uspede da ostane
               miran. Toliko mo}ne saveznike imate u
               `ivotinjskom svetu, progovori vrlo glasno, da
               ste se sa Safirovim kraljevstvom ujedinili.
               Safirov otac ne}e imati ni vojske ni hrabrosti
               da udari na nas! Osetiv{i da je postala
               gospodarica situacije, Katarina po~e da se
               grohotom smeje. Glupane, glupane, ponavljala
               je ma{u}i rukama ka Cirilu, glupane glupi iz
               carke svite jednog glupana. Ne podnose}i svoj
               trenutni polo`aj, ne uspevaju}i da se odbrani,
               Cirilo iza|e.

PETA SLIKA     Katarina, dohvati Sava biv{u caricu za ruku,
               ako sam i sam star, kolika li je onda tek va{a
               iznemo}alost i izgubljenost pred budu}no{}u
               koja nas o~ekuje? Katarina brzo istr`e ruku
               jo{ br`e o{amariv{i Savu. Ni{ta ti ne razume{,
               {etala je gore-dole Katarina, kako si mogao da
               postane{ car? Kao najmla|i carski savetnik
               si makar ne{to obe}avao, kao car ne vredi{
               ni{ta! Postoji deo Litesa koji je malo poznat
               i samom Viktoru, deo na kome rastu biljke
               ve~ite lepote, ~ijim se ~ajevima `ivot
               produ`ava neograni~eno dugo. Ja }u
               preuzeti vlast ako Viktor ne bude `eleo!
               Posedujem ne{to {to je ja~e od tvog Zakona
               za sve, posedujem vlast nad `ivotom.
               Dovoljno je da narodu otkrijem veliku tajnu
               Litesa. Ne znaju}i da li sme da poveruje u
               novu pri~u, Sava napusti pe}inu.

[ESTA SLIKA    Ostaju}i sama, Katarina je jo{ prepri~avala
               svoju tajnu stvarima unutar carske pe}ine. U
               jednom momentu primeti da je crvena terakota
               ne{to sasvim razli~ito od onoga {to su ostavili,
               neki novi bog ili bog nad grupom bogova
               Zakona za sve. Uzimaju}i figurinu u desnu
               ruku, ispri~a joj da je do{lo vreme povratka
               stare carske porodice, povratka starih bogova
               ovog podneblja, crvene figurine i njenog
               dobro~ine}eg dejstva u daljem pro{irivanju
               mo}i cara Viktora i njegovih saveznika iz
               `ivotinjskog sveta. Pokloniv{i se novoj figurini
               na stari na~in klanjanja plemenskim bogovima,
               baci je u vatru. [ap}u}i svoju omiljenu molitvu
               bogovima plodnosti, iza|e iz carske pe}ine sva
               sre}na.

SEDMA SLIKA    Ti{ina. Zatim zvi`dukanje sa ulaznih vratiju
               pozori{ne sale. Vodac magarca prolazi izme|u
               redova i katkada progovori koju re~ sa
               publikom. Vidi se da je od svega promenio
               samo svoju kapu. Nije vi{e crvena kao ranije,
               sada je zelena. Reflektori ga prate dok se
               sasvim leno penje stepenicama ka pozornici.
               Vuku}i magarca svom snagom napred, uspe da
               ga zaustavi. U tom trenutku se pojavljuje
               Viktor. Gospodaru, nasme{i se vodac magarca,
               gospodaru! Obradovan, Viktor mu pru`i ruke
               u znak najiskrenijeg pozdrava. Uvek sam se
               pitao kako ti uspeva da bude{ tako sre}an,
               Viktor pomilova magarca, kako je mogu}e da
               si uvek vedar: zvi`du}e{, pevu{i{,
               prepri~ava{ sme{ne pri~e. Povla~e}i
               magarca prema sebi, vodac se zagleda u cara sa
               ~u|enjem. Postoji li u mom poslu bilo {ta
               drugo osim pesme i sprdnje, trudio se da bude
               uverljiv vodac, postoji li deo potoka ili neba
               na koje bih mogao da imam neko drugo
               pravo? Dok se vodac trudio da dosetkama
               razveseli gospodara, ovaj podi`e kamenu posudu
               punu dragocenosti. Ne znam kako se zove{,
               re~e, nikada se nisam pitao o ~emu peva{,
               uvek sam `eleo da saznam {ta }e{ pevati kao
               ~ovek bogatiji od svih.

OSMA SLIKA     Zati~u}i magarca u carskoj pe}ini, Sava u~ini
               sve da istera i njega i njegovog vodi~a. Ovaj
               jedva uspede da natovari posudu sa
               dragocenostima, a zatim br`e-bolje nestade
               negde iza scene. ^im se okrenu Viktoru, Savina
               netrpeljivost prema starom caru kao da se
               preobrazi u mr`nju. Govorio je svom
               nekada{njem gospodaru najpogrdnije re~i,
               trudio se da jo{ jednom obnovi se}anje na
               Viktorov stari sukob sa Katarinom. Pro{lo je
               vi{e od dvadeset godina Savo, Viktor po`ele
               malo prijateljstva i proste ljudske ne`nosti, da
               nisam sve zaboravio, ve} bih bio mrtav.
               Za{to jo{ nisam umro, ne znam. Valjda je
               trebalo da vidim na {ta se svelo moje veliko
               carstvo, kao da su moji bogovi `eleli da me
               jo{ jednom kazne. @ele}i iz sve snage da se
               Viktor odrekne svake pomisli na ponovno
               preuzimanje vlasti, Sava mu ipri~a pri~u o
               tajnom mestu na Litesu gde rastu biljke ve~ne
               lepote. Nema tajnog mesta sa takvim
               biljkama nigde, nasmeja se Viktor, nikada ga
               nije ni bilo. Da si kojim slu~ajem `enjen,
               Savo, shvatio bi kakvo zna~enje nosi pri~a
               koju ti je ispri~ala Katarina. Put do
               mudrosti je dug i te`ak, zar ne? I ne pristaju}i
               ni na kakvu predaju, Viktor zadr`a Savinu
               pa`nju pri~aju}i mu pri~u o svom putu do
               mudrosti: kako je i za{to pripitomljavao divlje
               `ivotinje i biljke.

DEVETA SLIKA   Pa{}e{ ti sada, upade u carsku pe}inu Katarina
               sva crvena od besa, pa{}e{ Savo! Sakupila
               sam veliku grupu pobunjenika, obori}u te sa
               njom, rasturiti, razdati tvoje meso
               `ivotinjama, napi}u se tvoje krvi! Sava podi`e
               ruku da pozove branioce carske pe}ine, no
               Viktor ga dobronamernim gestom zaustavi. On
               je ve} pao, Viktor se trudio da bude glasniji od
               `ene, za{to da se ubijamo me|usobno? On
               vi{e nije car, ve} pokretna figurina od krvi
               i mesa. Draga Katarina, mi vladamo na{om
               glupo{}u ili mudro{}u. Uvek smo vladali i
               vlada}emo zauvek Zakonom za sve. ^itav svet
               }e postati na{e carstvo.

DESETA SLIKA   Umiren Viktorovim re~ima, Sava se odlu~i
               da ne preduzima ni{ta. Sme{kaju}i se
               trijumfalno prema Katarini, napusti centralnu
               carsku prostoriju. Viktor se te{kom mukom
               uspe prema kamenom prestolu, sede tamo gde
               je pre dvadeset godina skoro neprekidno sedeo,
               zatim dozva Katarinu da mu se pridru`i. Imamo
               mi bolje carstvo od ovoga, govorio joj je tiho
               i ne`no, na{ Lites je carstvo nad carstvima.
               Tamo }e nas obilaziti Aleksandra i Safir,
               tamo }e od nas tra`iti mudre savete i sa nama
               razmenjivati razne dragocenosti za pitome
               biljke i `ivotinje. Ti }e{ ih u~iti kako se
               spravljaju dobrotvorni ~ajevi, prenosi}e{
               znanje drugim `enama kako da se ukra{avaju
               i najdu`e mogu}e ostanu lepe. Nau~i}emo
               oboje kako se obra|uje gvo`|e i postoji li
               osim kamena jo{ ne{to {to bi ~oveku
               omogu}ilo da opstane, olak{a sebi surovi
               dodir sa prirodom ili sa drugim ~ovekom.
               Draga moja, lepa moja Katarina, vra}amo se
               sutra na{em Litesu, na{em ~arobnom
               carstvu. Osetiv{i da je uspeo da je ubedi,
               Viktor dugo i ne`no poljubi Katarinu. Sutra,
               vra}amo se Litesu sutra, skoro se radovala
               Katarina, ovde je lo{e, ovde je stra{no lo{e,
               upropastili su sve {to smo ti i ja nekada
               stvorili. Viktor se podi`e, po|e sa Katarinom
               napred. Zato smo ti ja, zagrli je, zato smo
               stvorili na Litesu ono {to niko nikada ne}e
               uspeti da uni{ti.
__________________________________________________________________

SET KARAKTERA: YUASCII

IDEJA :    VU^ETA MANDI]
PISAC :    MILAN GEORGES \OR\EVI]

-----------------------------------------------------------------

NAPOMENA AUTORA:        Pozivam laznog pisca Vucetu Mandica
                        da mi makar plati naruceno delo,
                        to jest moj ulozeni rad,
                        kada je vec stigao da dramsku skicu
                        objavi kao knjigu samo pod svojim
                        imenom i prezimenom.