XV: Vo

Posto sam prosli put zakasnio evo sada da uranim.
Ovo je jedna od mojih omiljenih pesmica. 
Siloviti pocetak, ocaravajuca sredina, nenadmasan kraj.
Dakle

                VO (BO)

        Vo je domaca zivotinja oduvek bila,
        On je jak i snazan, iako nema krila.
        Svaki vo ima strasne rogove,
        On je u stanju sa njima da prevrne citave stogove.
        Kada stoka ide na pasu u red,
        Vo uvek mora biti ispred njih napred.
        Ako tudje stado napadne vola,
        On ih razjuri bez ikakvog bola.
        Vo moze da ore i da vuce kola,
        On to cini bez ikakvog pogovora.
        Volovsko meso dobro je za salamu,
        Ono sluzi narodu i za svakodnevnu hranu.
        Vo moze da ima i do hiljadu kilograma tezine,
        Ala kada ga obad peci, on je u stanju da se u oblake vine. 
        Vo jede travu i sasinu,
        On pije vodu ali ne na slavinu.
        On se slatko napije sa bare vode,
        i tada da spava on odmah ode.
        Volovska kuca zove se stala,
        Ona mora biti prostrana a ne mala.
        Vo jede iz tanjira koji se zove jasle,
        One su od betona ili od daske.
        Deca moraju dobro da se cuvaju vola,
        Jer je ta zivotinja malog Pera u stomak ubola.