YUQwest: Radio Mileva - Ratno izdanje #5


Mensur (mensur@umich.edu)
Sat, 01 May 1999 21:09:44 -0400


                                            o
     o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
      o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
       o o o o o o o o o o
        o o o o o o o o oooo oooo o
        o o o o o oo oo o o o Admin:
        o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
                      o
                      ooo

                   ***************************************
                     R A D I O M I L E V A

                        *** RATNO IZDANJE #5 ***
                                      godina VII
                     Beograd subota 1. maj 1999.
                   **************************************
                   konstant@eunet.yu
                   http://www.yurope.com/news/mileva/
                   **************************************
  
    Da se vratim unazad ili da krenem od dana danasnjeg hronoliski. Svejedno. Pocelo je i verovalo se da ce da traje dan, dva, tri... ne vise. To su svi mislili. I sta sad nakon vise od mesec dana. Ginu ljudi, a i deca obaska. Masina je krenula i delje gde stigne. Prosle noci nestalo je nekoliko kuca na Cuburi, a u okolini haos. Obaska sto je srusena do temelja i jedna kafana/restoran. Ljudi sa Cubure su definitivno dobri ljudi i nije mi jasno zasto su oni ciljani. Ali, posto su pocele da padaju bombe i na Sofiju, mislim na grad u Bugarskoj - ne na neku moju Sofiju, velim, vrag odn'o salu. Ovo pocinje da se otrze kontroli. Ko normalan moze strateski da gadja jednu kafanu u gradu u kojoj nema (srecom) nikog u to doba. Osim, ako ideja nije bila da se Cuburcima uvuce strah u kosti. Greska verovatno nije u pitanju, jer je sa drugim projektilom razvaljena druga kuca u blizini, a ukucani su srecom iskakanjem kroz prozore preziveli uzas. Da li je sledeci "collateral damage", kako oni to zovu, mozda nasa kuca, kuca mojih prijatelja, ili...
  Sta da kazem, unistili su mi Petrovaradinski most gde sam se sa drugaricom iz skole pre mnogo godina drzao za ruku i saputao joj na uvo neke stvari. Da ne pricam o Mostaru i njegovom mostu koji je za svagda nestao sa lica zemlje - most koji nisam mogao da zaobudjem kad god sam putovao tim krajevima. Unisten je most kod Biljanovca na Ibru gde sam davno jednoj devojci saputao na uvo opet neke stvari.
  Za ovih deset godina agonije ostao sam bez mnogih dragih drugova i kolega. Rasuli su se po svetu da rade tamo, a taj svet danas bombarduje nas. Oni pate, a i mi patimo slusajuci sta je prethodne noci unisteno.
   U zelji da nas duboko zaboli nisu srusili antenu na Avali, vec ceo toranj - betonski objekat visok dvesta metara. Simbol Beograda! Demonstracija moci.
   Kako rece jedan momak na Internetu, "tuzna je Avala bez tornja". Juce sam je uslikao tako tuznu i poslacu jos neke slicice koje slikom govore kako Beograd izgleda ovih dana gledajucii sa mog krova.
  

           mile
  
  
  
  
  
         



This archive was generated by hypermail 2.0b3 on Wed 18 Aug 1999 - 08:14:34 PDT