YUQwest: Radio Mileva - Ratno izdanje #8


Mensur (mensur@umich.edu)
Tue, 25 May 1999 23:24:20 -0400


                                            o
     o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
      o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
       o o o o o o o o o o
        o o o o o o o o oooo oooo o
        o o o o o oo oo o o o Admin:
        o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
                      o
                      ooo

                   ***************************************
                     R A D I O M I L E V A

                        *** RATNO IZDANJE #8 ***
                                      godina VII
                     Beograd utorak 25. maj 1999.
                   **************************************
                   konstant@eunet.yu
                   http://www.yurope.com/news/mileva/
  
  
   Jedna Amerikanka naseg porekla izgrdila me je pre par nedelja. Rece, kako mogu da pecem jagnje, a strahote se dogadjaju u mojoj zemlji. Objasnio sam joj da je to bio Uskrs kada je obicaj da se jagnje priredi. Objasnio sam joj da je na glavu naseg domacinstva palo nekih sto grama, malo manje ili vise tog mesa. Daleko od celog jagnjeta kako je ona mislila. Sve ovo pricam jer veceras pripremam sarmice od lista vinove loze. Velim, da me neko opet ne izgrdi. Prolece je, vegetacija je krenula, i vreme je da se sada spremi takvo jelo. Izmedju dva bombardovanja, red je da nesto i pojedemo. Pripremanje hrane za mene je deo mentalne terapije ovih dana. Konzumiranje iste - to vec zavisi od situacije . Pokusavamo da ne poludimo. Deca, koja ne idu u skolu, vec dva meseca, zovu me danas na posao i pitaju da li mogu da naprave kolac. Pravite kolac, rekoh ja. Elem, imali smo dans i kolac posle rucka, a i haos u kuhinji.
   Gore zapoceto pisanje, prekinuo sam. Nemam pojma kada. Bice, pre nedelju dana, ili ranije. Ovde je vreme postalo relativan pojam. U prostoru se jos uvek kako-tako snalazimo. Evo, upravo su se oglasile sirene, pa je pitanje da li ce ovo pisanije i krenuti u svet pre nego sto, recimo, zbog neke greske u gadjanju, mozda pola Evrope ostane bez struje. Vidim da se ovih dana ambasadori raznih zemalja ovde u Beogradu vrlo cesto bacaju na pod, sakrivaju se ispod stolova i kreveta dok im srca leti po rezidenciji. Ipak, ne bih zeleo da neko pomisli da se ja radujem sto se i njima to dogadja. I oni su ljudi kao i mi. Oni su po sluzbenoj duznosti ovde, a mi, mi smo po rodjenju ovde. Svi se podjednako plasimo kad nastane opsti krkljanac na nebu. Gde ce da opale to vece? To se ne zna. Po Kinezima, Svedima, Svajcarcima, bolnicama, raji u gradu. Istresu bombe i brisu da ih neko ne skine sa utvrdjene putanje. I tako vec dva meseca marljivo ruse mostove, razbijaju autobuse, vozove, kolone izbeglica. Covece, takvu sjajnu vojnu vezbu nije imao priliku da izvede ni jedan evropski general u poslednjih pedeset i kusur godina, i to ovde u Evropi na pragu svoje kuce. Prava poslastica. Da li ce i u njihov dom da stigne nesto od tog smrada koji su napravili i ostavili u svom pohodu? Pitanje da li takve face i imaju ideju sta rade.
   Evo me veceras kako sedim uz kompjuter i iscekujem praskozorje dvadeset i prvog veka, a nisam siguran da li ce za koji sekund zavladati vecni mrak u ovim krajevima. Srecom jos uvek cuvam "Rheinmetal" pisacu masinu, moje pokojne tetke, nabavljenu 1958. godine. Jos uvek radi savrseno. Ni bombardovanje ne moze da je unisti. To je nemacka roba.
   Juce je Vesa dobila konacno, nakon dva meseca, posiljku iz Engleske. Nije stigla obicnom postom, vec je doneo neko. Kolega koji je to poslao redovnom postom iz Engleske, dobio je sve to nazad s obrazlozenjem da trenutno iz Engleske ne ide nikakva posta za FRY (interpretiram jer nemam pri ruci tekst) koja trenutno obuhvata Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Primecujem da Vojvodinu i Sandzak nisu jos uzeli u razmatranje. Inace, ta posiljka sadrzi par naucnih radova. Krajnje nevazno za ovaj rat, a vazno za nas da dodjemo do informacija sta se u nauci dogadja u svetu. Slicno smo vec preziveli po pitanju nauke za vreme sankcija 1992. i dalje, pa nas to nista ne cudi.
   Prilazem i jednu slicicu svoje dece. To sam uslikao pre par godina na aero mitingu na Kalemegdanu. Preletali su im avioni iznad glava, ali oni bez projektila pod krilima. Danas se plase, ali sasvim drugacije.
  

    mile

[Komentar Moderatora: slika ce naknadno biti poslata, jer ima problema sa slanjem e-mail fajl dodataka preko ove liste.]

--
Nik Stankovic				nik@webcash.com
Chief Technology Officer		(408) 559-5500
WebCash Corporation			http://www.webcash.com
A Galaxy-NET Telecom Company	San Jose, California



This archive was generated by hypermail 2.0b3 on Wed 18 Aug 1999 - 08:14:34 PDT