YUQwest: Radio Mileva #316-320

Mensur (mensur@umich.edu)
Sat, 7 Aug 1999 14:47:53 -0400 (EDT)

                                            o
     o ooooooooooooooooooooooooooooooooooo Posting:
      o o oooo o o oooo oooo o Lista@YUQwest.org
       o o o o o o o o o o
        o o o o o o o o oooo oooo o
        o o o o o oo oo o o o Admin:
        o oooo oooo o o oooo oooo ooo Majordomo@YUQwest.org
                      o
                      ooo

                  ***************************************
                    R A D I O M I L E V A
                           *** Broj 316-320***
                               godina VII
                    Beograd, nedelja 8. avgust 1999.
                  **************************************
                  konstant@eunet.yu
                  http://www.yurope.com/news/mileva/
                  **************************************

  Nekada se znao red. Kad stigne sezona paradajza, lubenica, paprika... islo se na letovanje, ili kako smo to tada uobicajeno zvali - na more. Juce, pita me neko gde sam bio. Vidi, crnpurast sam malo. Ja rekoh u Crnoj Gori. Na moru! A gde? Nije na moru u Crnoj Gori odlicno se danas pocrni i na selu gde sam boravio. Ozonske rupe su ogromne danas. Objasnih ja. To je sve zbog bombardovanja rece data persona i tu se rastasmo.
 Noc pre nase odluke da krenemo na put kolima za legendarno Gornje Polje u Crnoj Gori nastale su scene nad Beogradom bliske opisima iz Starog zaveta. Reseni da krenemo u sest izjutra gledali smo u to doba na TV poplavljene delove grada i slusali savete da se bez velikih potreba ne izlazi iz kuce. Ukoliko naravno nije ista pod vodom. Deca su bila ocajna i neutesna sto vec jednom ne krenemo u avanturu. Sutradan krenusmo sa dvoja kola. Deda, Pukovnik (moja tasta) i Neda u jednim a ja sa Ivanom i Dudom u drugim. Od Ljiga do Gornjeg Milanovca strahota od udarnih rupa na drumu. Lokalni vulkanizer, kod koga sam neizbezno morao da svratim,sa gadjenjem je bacio moju unutrasnju gumu koja je bila skroz pocepana. Rece mi da sam dobro prosao jer je prethodnog dana ljudima zamenio deset spoljasnjih guma. U daljem putu krajnje monotono - samo nekoliko ruiniranih puthih i zeleznickih mostova, razvalina od bivsih fabrika i svezi tragovi skorasnjeg biblijskog potopa. Skrpili smo nekako benzina do pumpe u Pljevljima. U Srbiji je tada sledilo za bonove svakom po 20 litara mesecno (za 7,26 dinara), a za ostalo smo smo se snasli kupujuci od svercera na ulici
"flasiran" benzin po 20 dinara. U Pljevljima rekosmo - napuni! Ne pitam sta kosta. Posle sam spoznao da je na privatnim pumpama bezin 13, a na drzavnoj 10. Nema guzve ni na jednoj, osim za dizelase. Od Zabljaka do Savnika super put sirok citavih 2-2,5 metra izgradjen jos za vreme kralja Aleksandra i sporadicno odrzavan. Predivan prirodni ambijent durmitorskog masiva je u velikoj meri umanjio impresivno strahotnu voznju preuskim putem. U Savniku rutinska policijska kontrola. Odmah sam izjavio da nista ne svercujem, pa smo tako elegantno produzili u zavrsnu fazu puta. U ambijentu u kome smo se nalazili deca su me kompletno razbila. Podigli smo prvo sator koji je nekih petnaest godina bio van upotrebe. Onda su insistirali da im napravimo kucu na drvetu. Naravno da ima krov i da je ofarbamo. Taj projekat je poceo ali je ostao nedovrsen zbog drugih aktivnosti kao sto je odlazak na kupanje na jezeru u blizini. Ogromno uzbudjenje je vladalo kada je Neda ulovila u reci pastrmku od 200 grama (25 cm). Kao mamac je imala hleb, a to ni najstariji ne pamte u tim krajevima da pastrmka ide na hleb. Sutradan su se svi klinci izbezumili i doneli kao ulov samo par rakova. Ja im rekoh da uopste necu da razmatram bilo kakve kulinarske ideje sa par rakova. To mora da bude puna kofa, pa da se nesto uradi. Sledece vece, opremljeni sa baterijskim lampama, na opste iznenadjenje, stigose deca sa punom kofom rakova. Imali smo tu noc gala veceru. Recept za spremanje rakova sam nasao u Patinom starom kuvaru moje taste
(Pukovnika). Jednog dana zvoni telefon (uveden ove godine u te krajeve!) i javlja se Vesina koleginica Jelena. Pita da dodjemo u Petrovac n/m gde je ona sa familijom. Kalkulisuci izvesno vreme rekoh deci da idemo na jedan ceo dan na more! Nastalo je opste podvriskivanje, pa posto su mi obecali da nece insistirati na konzumiranju perverzno skupih stvari, pala je definitivna odluka. Vec po tome sto sam se u Petrovcu n/m iznenadjujuce jednostavno parkirao jasno mi je bilo da more ove godine nije u modi. Uz cene koje su znatno vece nego u kontinentalnom delu, sasvim mi je prijao samo jednodnevni boravak na moru. Televizor je bio pokvaren, radio je krcao, a u podgorickim novinama
"Vijest" citao sam samo naslove. Bilo je i beogradske stampe u Niksicu, ali... Sasvim mi je bilo lepo da tri nedelje slusam komsijske krave, kokoske i patke u njihovim dnevnim aktivnostima. Pred kraj mog boravka predao sam smenu i brigu o deci Vesi koja je stigla sa Nenadom (mojim starijim muskim detetom) i Dejanom (mojim bratom od tetke). Lepa prilika da budemo svi na okupu, da se druzimo, setamo i uslikamo decu u kompletu.

U povratku za Beograd, sa Dejanom i Nenadom, neizbezna policijska kontrola u Savniku nas je zaustavila. Rutinski me pitaju: "kako ste"? Odlicno, odgovaram ja. Sta imate u prtljazniku? Pita mladi policajac. Rekoh, licne stvari 14 litara benzina i jednu pec. Pec! Kakvu pec? Pita doticni. Nosim pec,
"Kraljicu peci" za Beograd da se ne posmrzavamo k'o vaske ove zime. Kraljica peci!? Sta je to uopste, pita me mladi policajac (verovatno mislivsi na neko cudo od tehnologije kupljeno na cuvenom buvljaku u Berkovicima ili Tuzima). To radi na drva i ugalj, velim ja. A, sta je u peci sada? Mudro me pita on sa mogucom idejom da je unutra tona cigareta ili tako nesto. Rekoh, drva. Drva? Zasto drva? Pita iznenadjeno. Ucvrstio sam celu stvar da mi se samot u peci ne raspadne u putu - odgovaram ja. Potpuno sam ga razbio. Nije cak ni insistirao da zaviri u pec u kojoj su zaista bila drva. Na drugoj policijskoj kontroli na ulasku u Srbiju pita me policajac (da ne kazem nas) opet isto. Kada sam mu saopstio da imam 14 litara benzina u prtljazniku, pogledao me je bledo. Verovatno je pomislio, ili sam neki kreten ili poslednji bednik. Pozeleo nam je sretan put. I zaista, potrosivsi na kafu i lepinju s kajmakom poslednje pare jedva smo isceprkali nekih 40 dinara da platimo vulkanizeru neizbezno krpljene gume na Zlatiboru. Evo me u Beogradu. Poceo sam da radim. Dobili smo i neku lovu, sto se ovde zove plata, pa sam nesto bolje volje ovih dana. Mada, danas sam vec platio gomilu racuna da nam ne iseku struju, vodu, telefon... za jul, koje moramo da podmirimo sa platama od druge polovine marta ili prve polovine aprila. Vec vise ni ja ne znam sta primam. Nemam pojma da li u Beogradu ovih dana ima ikakvih zbivanja po pitanju kulture. Krecem se nedelju dana na relaciji kuca-posao, a sve je to van uzeg centra grada.

U novinama izjavljuje Nebojsa Pavkovic, komandant Trece armije Vojske Jugoslavije: "Vojska ce spreciti gradjanski rat". Pa onda pise:
"Prokule stite od raka", Eksplozija u crkvi Sv. Spasa na Kosovu. Blokada puteva u Vojvodini. Poskuplenje hleba. Skuplji meso, hleb i struja... Pivo jos uvek drzi prihvatljive cene, pa se po tom pitanju socijalni mir odrzava.

mile

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
"PIVNI STANDARD" 8. avgust 99.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

1DM = 6.00 (Banka); 11.2 - ... (ulicni kurs)

Alkohol:
-------- Pivo: 3,5-4 dinara u zavisnosti od proizvodjaca i radnje.

Vinjak "Rubinov" 85-95

Bezalkoholna pica:
----------------- Kisela voda (plasticno pakovanje od 1,5l) - cc 8.50 dinara Sokovi cc 10.00 - 16.00

Pijaca:
------- paradajz 8.00-12.00 luk 8,00 jaja 1.80-2.10 kom.

Novine:
------

"Mikijev zabavnik" 20.00 dinara

Benzin (super): Na pumpi (tocen) 7.26 dinara (bonova ima, al' benzina nema) Na ulici (flasiran) 18.00 dinara

This archive was generated by hypermail 2.0b3 on Thu 16 Dec 1999 - 18:53:12 PST