INTERVJU
Tvorci istorije
Republika Srpska posla
KARADZICHI, PRAVOSLAVNI SEICI OD BOSNE
Celnici Republike Srpske okupili su se u Bijeljini
da se dogovore o energicnom nastupu na
pregovorima u Ohaju, ali Semberci njihovom
posetom nisu bili pocastvovani. Vec odavno su
rukovodioci nove drzave u njihovom gradu
zaposeli najlepse kuce i najbolje lokale, pa
odatle rukovode trgovinom naftom, skupljajuci
pare, valjda za letovanje na moru koje ce u
Ohaju dobiti
Proslog vikenda Bijeljina je licila na okupirani grad. Centar je
vrveo od uniformi, sto sarenih, sto plavih, a mracni, korpulentni
momci pored luksuznih automobila parkiranih ispred gradske
Skupstine, u civilnim odelima, predano su cuvali imovinu svojih
gazda. Razlog ovakvoj "okupaciji" Bijeljine bilo je odrzavanje
Skupstine RS pred odlazak u Dejton, da bi se utvrdili stavovi koje
ce delegacija Srpske zastupati u Ohaju.
Karadzic je sa svitom u Bijeljinu stigao u subotu uvece. Glavnina
rukovodioca RS smestila se u hotelu banje "Dvorovi" nedaleko od
grada, dok su neki, poput Velibora Ostojica, recimo, boravili u
kucama koje su obezbedili za svoje rodjake. Sin Velibora
Ostojica, nekadasnjeg ministra za informisanje, a sada
predsednika Izvrsnog odbora SDS-a, vec poodavno je zitelj
Bijeljine i, kako kazu Semberci, dnevno promeni i po tri
automobila.Takodje, sa talasom izbeglica letos je iz Gline dosao
ujak Krajisnikove prijateljice i sekretarice. Posto ujak nije hteo
dalje iz Bijeljine, morao mu se obezbediti i adekvatan zivotni
prostor, pa je tako iz kuce bukvalno isteran, uz pomoc specijalne
brigade MUP-a RS, agronom Vjeko Jurisic, Hrvat, sa suprugom
Ruskinjom.
Primera nasilnih uzurpacija kuca i stanova u Bijeljini ima zaista
mnogo. Tako su, odmah na pocetku rata, iz Bijeljine otisli svi
Cigani cije je glumacke usluge Kusturica obilato koristio u "Domu
za vesanje". Cigani, kojih je do poslednjeg rata u Bijeljini zivelo
nekoliko hiljada, pobegli su preko Drine i Save kada je pukla
"prva ustanicka puska" i ostavili velelepne kuce na tri i vise
spratova u Ciganskoj mahali i na Fincovom salasu. U jednoj od tih
kuca smestena je i komanda Istocnobosanskog korpusa, a general
Novica Simic, staresina istog, uzeo je jednu i za sebe.
Karadzicevo obezbedjenje rasteralo
beskucnike
S druge strane, u Bijeljinu je, u poslednjem izbeglickom talasu iz
Kninske i Bosanske krajine, doslo, i tu se smestilo, oko 10 000
izbeglica koji, zajedno sa onih 20 000, koliko ih je pre poslednje
hrvatsko-muslimanske ofanzive bilo u gradu, mogu da stvore vece
gradsko naselje. Od tih 30 000 nesrecnika svega njih 3 000 ima
odgovarajuci smestaj. Poslednje izbeglice smestene su pod
improvizovanim satorima od najlona na putu prema Staroj ciglani,
tacnije uz brcansku cestu. Njih dvadesetak, uglavnom majki sa
decom, skupilo se prosle nedelje, pred pocetak Skupstine RS,
ispred bijeljinske Gradske kuce da bi razgovarali sa
predsednikom Karadzicem. Medjutim, Karadzicevo
obezbedjenje ih je brutalno oteralo. Nesto bolje srece sa
obezbedjenjem ovog znacajnog skupa imao je Karadzicev
savetnik Jovan Dzon Zametica, koga lokalni policajci nisu
prepoznali, posto nije delovao kao srpski politicar - bio je u
drustvu atraktivne lepotice u minicu. Propustili su ga tek na
intervenciju Paljana.
Medjutim, Skupstina nije mogla da pocne pre nego sto Karadzic,
Krajisnik, Koljevic i Ostojic ne porazgovaraju sa dvanaestoricom
najuglednijih ljudi Bijeljine, kojima je "pukao film", zbog, kako
navode, nepravednog odnosa Pala prema Semberiji. Medju
"dvanaestoricom gnevnih ljudi" su se, kako saznajemo, nalazili
predsednik Ratnog predsednistva Bijeljine Svetozar Mihajlovic,
legendarni komandant odbrane Majevice Ljubisa Savic Mauzer,
predsednik SDS-a grada Mico Petrovic...
Znate li za Boga, Paljani
Povod ovom sastanku na najvisem nivou bilo je pismo koje je
rukovodstvu i sredstvima javnog informisanja poslao opstinski
odbor SDS-a u Bijeljini. Ilija Guzina i drugovi sa S kanala nisu se
nijednom recju osvrnuli na ovo saopstenje, kao ni banjalucki "Glas
srpski". Pismo je jedino objavljeno u bijeljinskom mesecniku
SIM. U njemu, izmedju ostalog, stoji: "Zaobilazi se ratno
predsednistvo i opstinski odbor SDS-a, kontakti u Bijeljini se
obavljaju sa ljudima naturenog autoriteta. Taj autoritet naturen
im je od Vlade RS i vladinih institucija, clanstvom u Glavnom
odboru SDS-a, pa cak i familijarnim vezama - kumstvom i
slicnim... Zato u Bijeljini nema dovoljno stambenih jedinica za
obezbedjenje porodica poginulih, invalida i boraca, jer su ih
zaposeli oni koji primenom vazecih propisa ne bi mogli dobiti
stambeni prostor u Bijeljini ili Janji. Takvi cesto imaju i visak
stambenog prostora, a cesto Ratno predsednistvo ne moze
osloboditi stambene jedinice od lica koja nemaju nikakvo
stambeno resenje, niti ispunjavaju zakonske uslove za dodelu
resenja... Opstinski odbor SDS Bijeljine trazio je odgovarajucu
kadrovsku zastupljenost Semberije u svim institucijama Republike
Srpske. Medjutim, ne samo da Semberiji uprkos (po nasem
misljenju, realnom) ocekivanju, nije pripalo mesto
potpredsednika parlamenta ili potpredsednika vlade, vec u vladi
nema nijednog ministra. Jos je cudnije sto nisu uvazeni nasi
zahtevi da u regionalnim institucijama na celu budu funkcioneri
sa naseg podrucja: Centra javne bezbednosti, Drzavne
bezbednosti, Carine, pogranicne policije, Javnog
pravobranilastva... jer samo u Bijeljini na tim mestima su ljudi sa
strane. U ostalim mestima to su domaci kadrovi..."
Tiha okupacija Bijeljine, koja je, po misljenjima rodjenih
Semberaca, otpocela prvih dana rata, poslednjih mesec i po dana
kao da postaje sve otvorenija, agresivnija i bezobzirnija. "Majku
im j..., Sarajlijama, mi smo krvarili gace po Majevici, oni nam sve
uzese ovde", vajka se dobrovoljac Savo Milic. "Znas, ovde je
Mauzer sa svojima kao Bog, njegova garda se borila svuda po
Bosni, osim u Hercegovini. Semberci cute i trpe ovu okupaciju
kao pravi Srbi. Kad je izbio rat u Hrvatskoj, Semberci su poslali
konvoj od 50 kamiona natovaren hranom. Kroz Bijeljinu je proslo
oko 200 000 izbeglica i svi su bili dobro docekani. U
medjuvremenu su nam ovi sa Pala izmestili ovde Ministarstvo
unutrasnjih poslova, poceli da otvaraju nekakve republicke
direkcije za razvoj, razne komore na cija cela su dovodjeni ljudi iz
Sarajeva, koji su sa sobom dovodili svoje sekretarice i sofere, i
uzimali za sve njih luksuzne stanove. Ma, niko im ih nije dodelio,
otimali su sami", prica Milic, jedan od retkih koji se bez dlake na
jeziku usudjuje da progovori o stanju u Bijeljini.
Legende ostaju siromasne
Cinjenica je da je Semberija, pa samim tim i Bijeljina kao njen
glavni privredni centar i zitnica RS, ekonomski podnela najveci
deo cetvorogodisnjeg rata. Iako je tokom ratovanja po bivsoj BiH
sa Pala stalno proturana teza da su Semberci nikakvi vojnici, cak ni
general Ratko Mladic ne moze da prenebregne cinjenicu da je
odbranu Majevice (poslednje prepreke za muslimanski izlazak na
Drinu) iznela specijalna brigada VRS garda "Panteri", koju je
donedavno predvodio Ljubisa Savic Mauzer, inace socijalni
radnik iz Bijeljine koji je tokom rata postao ziva legenda o cijim
podvizima izlaze stripovi u nastavcima. Mauzer se pre dva
meseca samoinicijativno povukao sa mesta komandujuceg
"Pantera" iako ga njegovi gardisti i dalje smatraju prvim medju
njima. Gardu je preuzeo doskorasnji Mauzerov zamenik Ljubisa
Lazic. Dok sam boravila u Bijeljini, iz krugova veoma bliskih
majoru Mauzeru saznala sam da je on otisao iz vojske duboko
razocaran u rat i razne profitere koji se vrzmaju u pozadini. On,
licno, od rata nije dobio nista. I dalje je u malom stanu sa zenom i
dvoje dece. U jednom razgovoru mi se poverio rekavsi da ce
jednog dana, kad bude okacio pusku o klin, praviti namestaj. Vec
je kupio stolarsku masinu. Garda od pocetka rata ima 101
poginulog, i desetine tesko ranjenih boraca o cijim se porodicama
drzava ne brine. Neki kalkulisu da ce se, s obzirom na ogromnu
popularnost koju uziva u Bijeljini, Mauzer otisnuti u politicke
vode jer, kazu, i kad bi osnovao stranku koja se zove "Alija
Izetbegovic", ona bi na narednim izborima tukla sve ostale
ubedljivom vecinom.
Macehinski odnos prema Semberiji (novinar Pero Simic, urednik
SIM radija i novina, u svom uvodniku napisao je a conto takvog
odnosa clanak naslovljen sa "Da li je Semberija prostitutka?")
ogleda se, po misljenju mojih sagovornika i u "samovoljnom"
preseljenju Ministarstva unutrasnjih poslova sa Pala u Bijeljinu.
Postoji prica da je to preseljenje inicirao licno predsednik
Skupstine RS mr Momcilo Krajisnik, ali on, a i ljudi bliski njemu,
odlucno odbijaju takve insinuacije.
Prijateljstvo, zanat najstariji
Posebnu omrazu Bijeljinaca navukao je na sebe prvi covek MUP-
a RS Tomislav Kovac. On je sa Romanije, ima nadimak Tomba,
po karakteristicnom sarajevskom oslovljavanju. (De si Tomi, ba?).
U poslednje vreme cesce se pominje kao covek na ciji poziv je
Arkan dosao u zapadnu Bosnu i koji mu je licno pozeleo brzo
oslobadjanje Kljuca. I sam Arkan je rekao: "Poseta gospodina
ministra mojim borcima osokolila nas je i motivisala za konacno
oslobadjanje Kljuca. Prihvatili smo neke njegove sugestije jer moji
dobrovoljci iz Srpske dobrovoljacke garde su u Republici Srpskoj
upravo pod njegovom komandom. Ocekujem da cu vec sutra
moci da mu referisem da je Kljuc oslobodjen i to velikim naporima
i sinhronizovanim akcijama sa jedinicama Vojske Republike
Srpske." Poznat je epilog osvajanja Kljuca, gde je izginulo mnogo
gardista zahvaljujuci tome sto su im bokovi ostali nezasticeni:
jednu stranu trebalo je da obezbedi VRS, a drugu MUP RS. Da je
prijateljstvo Kovaca i Arkana zaista veliko, govori i provereni
podatak da se Raznatovic izvukao sa "blagim ukorom" nakon
samaranja pukovnika Andrica, glavnokomandujuceg Drinske
brigade, upravo zahvaljujuci intervenciji Tome Kovaca. Upuceni
tvrde da je Kovac Karadzicu jedan od najvaznijih ministara, i da
bi se predsednik RS pre odrekao cele vlade nego njega.
Tomislav Kovac je, ustolicivsi se u Bijeljini, odmah uzurpirao
jednu zgradu u samom centru, gde se pored njegovog nalaze i
stanovi Kovacevih zamenika, sekretarica, sofera... Zgradu 24 casa
nadgledaju i cuvaju naoruzani policajci. Kovac u svom voznom
parku ima najnoviji model BMW-a i dva dzipa. Takodje, njegov
prvi zamenik Milan Korisnik poseduje slican asortiman luksuznih
vozila. Za njima, sto se probirljivosti u kucama i automobilima
tice, ne zaostaje ni nacelnik Centra javne bezbednosti Petko
Budisa.
Nafta u patriotskim venama
Iako je Kovac na mesto ministra dosao iskljucivo po preporuci
Radovana Karadzica, prvi spor medju njima izbio je oko nafte.
Naime, Tomo Kovac je resio da udje u posao sa naftom sa bivsim
predsednikom Vlade Republike Srpske Dusanom Kozicem (koji
je ovih dana bukvalno proteran iz Srbije), pa je doslo do pravog
rata ko ce preuzeti monopol u snabdevanju gorivom vojske i
gradjana RS. Kao drugi zainteresovani u ovoj pozadinskoj bici
figuriraju dvojica rodjene brace Radovana Karadzica, Luka i
Raco. Kozic i Kovac oslanjaju se na Pancevacku rafineriju i
Bugarsku, dok su Karadzici, uglavnom, svercovali preko
Rumunije. Oni su naftu iz Rumunije prebacivali u Beograd preko
brace Mice i Save Pusice, odakle je gorivo, uprkos embargu, islo
preko Drine u RS. Radilo se o stotinama cisterni, od kojih su se
neke zaustavljale u Bijeljini, a tovar drugih zavrsavao na pumpama
"-ukic" u Banjaluci i na Palama. Medjutim, kao sto je poznato,
tankeri brace Karadzic zaglavili su u rumunskoj luci Konstanci,
pa se Kovac, preko "pancevacke veze", hitro ubacio u semu
snabdevanja RS gorivom. U tome je svesrdnu pomoc imao kod
bivseg premijera Kozica.
Uporedo sa ovim "petrolejskim ratom" odvija se i bitka za
politicki prestiz u Bijeljini izmedju Radovana Karadzica i
Momcila Krajisnika koji je, uverila sam se, i u jednom i u drugom
slucaju - nikakav. "Krajisnik je uvek bio mudriji, od pocetka rata
on drzi uz sebe bogate direktore, i sam se bogati, a Radovan je u
pocetku bio mnogo posteniji. Nazalost, sada je i on popustio",
prica penzionisani policajac Risto Kovacevic.
Kako se blizi kraj rata, tako se povecava pritisak na Bijeljinu.
Najnoviji "hit" je sto su grad uzurpirali finansijski policajci sa Pala
koji, potpomognuti inspektorima sa istog "ognjista", haraju po
bijeljinskim uspesnim drzavnim i privatnim firmama. Posto je
nakon uvodjenja blokade na Drini platni promet u Republici
Srpskoj potpuno zamro, normalno je da se vecina finansijskih
transakcija obavljala u gotovini. Sada finansijska policija to
privrednicima uzima za greh i zbog najbanalnijih propusta ih
zatvara. Tako je kao zrtva pao i uspesni direktor "Semberske
banke" i niz drugih dobrih privrednika, ciji broj u zatvorima iz
dana u dan raste. Doduse, oni se otpustaju iz pritvora posle
sedmicu-dve, ali gorak ukus ostaje. Inace, sluzbenici u RS
dobijaju u bonovima plate od 25 do 40 dinara, profesori 50, a
direktori drzavnih preduzeca 100 dinara. Za te bonove mogu da
pazare u drzavnim prodavnicama u kojima gotovo da i nema robe,
dok privatnici zaracunavaju 30 odsto vise. Cene su daleko vise
nego u Srbiji. Poredjenja radi, kilogram svinjetine je 34 dinara, litar
benzina tri marke, a paklo "marlbora" osam dinara.
Sastanci iza zatvorenih vrata
Kada je pismo bijeljinskog rukovodstva SDS-a stiglo u sediste
SDS-a za Republiku Srpsku, Bijeljini su odmah prikacili
separatizam. U medjuvremenu su SDS-u Bijeljine stigla pisma
podrske Srpske demokratske stranke Zvornika i Ugljevika.
Nezadovoljstvo zitelja Semberije i Majevice odnosom sa Palama
rezultiralo je 22. oktobra i sastankom najvisih rukovodilaca RS sa
Bijeljincima. Sastanak se odvijao iza zatvorenih vrata i trajao je pet
casova, ali po izlasku iz sale bijeljinski prvaci nisu delovali
nezadovoljno, dok su Krajisnik, Koljevic i Karadzic natmureno
odbili da daju bilo kakvu izjavu zainteresovanim novinarima.
Kolega iz "Rojtera" prokomentarisao je: "Dobro je kad ovi iz
Bijeljine nisu pohapseni."
Nakon sastanka izjavu je S kanalu dao jedino predsednik IO SDS-
a Velibor Ostojic, koji je rekao da su se bijeljinski rukovodioci
"posuli pepelom" i "da su povukli sve navode optuzbe".
Medjutim, iz krugova bliskih Sembercima, saznali smo da je i
nakon sastanka ostala pat pozicija, odnosno da je svako ostao pri
svojim stanovistima. Nakon sastanka sa lokalnim prvacima
Semberije, dr Karadzica su u Vladicanskom dvoru cekali
svestenici predvodjeni episkopom zvornicko-tuzlanskim Vasilijem
Kacavendom i ostalim prekodrinskim vladikama. Indikativno je
sto sastanku nije prisustvovao vladika Atanasije Jeftic, koji je,
kako saznajemo iz krugova bliskih Crkvi, duboko razocaran
dogovorom Pala i Beograda. I ovaj razgovor vodio se iza
zatvorenih vrata i trajao je vise casova. Prema crkvenim
krugovima, razgovaralo se o minimumu nacionalnih interesa koji
ce delegacija Republike Srpske zastupati u Dejtonu. Cesto u
svojim istupanjima militantne srpske vladike umorili su se od
blanko podrske davane svakoj odluci rukovodstva sa Pala i sada
su energicno trazili da saznaju koju ce platformu Buha, Koljevic
i druzina poneti u svojim aktovkama za Ohajo.
Uzalud su novinari pokusavali da saznaju kakvi su se razgovori
vodili u bijeljinskom Vladicanskom dvoru, obezbedjenje je bilo
takvo kao da su dosli Klinton i Jeljcin licno, a neefikasna sluzba
kabineta predsednika i Skupstine RS (mozda je to bilo stoga sto je
ovog puta izostala neizbezna Sonja Karadzic) nije se potrudila
da sa ovog sastanka dostavi cak ni sturo obavestenje.
Sledeceg dana Skupstina je radila efikasnije. Izabran je novi
predsednik vlade Rajko Kasagic, dosadasnji predsednik Izvrsnog
odbora Banjaluke, ciji je rad malo poznat ziteljima RS, ali se zna
da je slepo odan Radovanu Karadzicu. Kasagic je u otvorenom
sukobu sa gradonacelnikom Banjaluke Radicem, koji je davno
otkazao poslusnost Paljanima.
Do izlaza na more - mirnim putem
Sto se Vojske RS tice, prvog dana Skupstini je prisustvovao jedini
general imenovan u Republici Srpskoj, a ne u Beogradu - Subotic,
dok se drugog dana u ime Generalstaba i Ratka Mladica pojavio
general Manojlo Milovanovic. Stavovi koje ce delegacija RS (u
kojoj se, na opste iznenadjenje, nasao i dr Vladimir Lukic, bivsi
predsednik vlade, vise puta i sa Pala optuzivan za kriminal)
zastupati u Dejtonu, sledeci su: pravo na konfederaciju sa SR
Jugoslavijom, unija sa Bosnjacko-hrvatskom federacijom uz
ravnopravnost entiteta, pravo veta, granica na Savi, koridor sirok
20 kilometara i razgranicenje na Uni i Neretvi, kao i izlazak na
more i deo srpskog Sarajeva. U dobro obavestenim krugovima
saznali smo da su vodjeni razgovori o eventualnoj razmeni
stanovnitsva Tuzle i Banjaluke, ali je mr Momcilo Krajisnik to
odlucno demantovao. Takodje, vodila se polemika i o eventualnom
glavnom gradu Republike Srpske. Kako je Banjaluka za to prilicno
nepodesna, posto se nalazi na petnaestak kilometara od
neprijateljskih linija, sve cesce se pominje Bijeljina. To Bijeljinci
nikako ne zele, jer im je dosta dolazaka ljudi sumnjivog morala u
grad. Semberci, sem u Mauzera, koji je njihov prvi covek, nemaju
nikakvo poverenje u vojsku RS. Dobro znaju da su najvisi oficiri
Istocnobosanskog korpusa skloni podmicivanju i da se intenzivno
druze sa velikim profiterima koji su za nekoliko desetina hiljada
maraka kupili pravo da ih zaobidje mobilizacija.
Mir je dosao u Bijeljinu kad su visoki gosti
otisli
Nakon skupstine, u Bijeljinu su nenadano stigli "tigrovi" Zeljka
Raznatovica Arkana, koji su po necijem nalogu (svi tipuju na
Beograd) "odradili" svoj posao u Zapadnoj Bosni, pa sada treba
da napuste tu teritoriju. Arkan je delovao neraspolozeno, uprkos
cinjenici da je dr Karadzic zajedno sa njim u centru grada izvrsio
smotru Srpske dobrovoljacke garde i poljubio, u znak zahvalnosti
za sve ucinjeno, ratnu zastavu "tigrova". Podeljena su i neka
unapredjenja zasluznim pripadnicima SDG, a od Bijeljinaca je
major Vojkan -urkovic (koga je Natasa Kandic, predsednica
Fonda za humanitarno pravo optuzila da je licno proterao oko
15000 Muslimana iz Bijeljine) promovisan u potpukovnika SDG.
Arkan je, kao sto je brzo dosao u Bijeljinu isto tako i otputovao
put Erduta, preko Beograda. Otprilike pola sata posle odlaska
Arkanovih gardista otisli su i celnici Republike Srpske, a Bijeljinci
su odahnuli jer je opsadno stanje u gradu okoncano, saobracaj je
ponovo poceo da se odvija neometano, a sloboda kretanja centrom
prestala je da bude ogranicena.
Gordana JOVANOVICH
ANTRFILEI:
U Semberiju se slilo sve sto ima neku funkciju u RS, a Semberci
cute i trpe ovu okupaciju kao pravi Srbi.
Rodjena braca Radovana Karadzica, Luka i Raco. usli su u
otvoreni rat sa premijerom Kozicem i prvim covekom MUP-a
Tomom Kovacem oko sverca nafte.Kozic i Kovac rade se
Pancevackom rafinerijom i Bugarskom, dok Karadzici,
uglavnom, svercuju preko Rumunije.