U posledwem veku, a delimi~no ve} i u prethodnom, {iroko je bilo ra{ireno shvatawe da su znawe i vera u me|usobnom neizgladqivom sukobu. Me|u naprednim duhovima vladalo je ube|ewe da je do{ao ~as da veru u {to ve}oj meri zameni znawe; vera koja sama nije po~ivala na znawu bila je praznoverje, pa je kao takvu trebalo suzbijati. Po tom shvatawu, jedina funkcija vaspitawa sastojala se u tome da otvori put ka mi{qewu i znawu, a {kola, kao glavni organ narodnog vaspitawa, morala je da slu`i iskqu~ivo toj svrsi. Verovatno }emo to racionalisti~ko shvatawe samo retko, ako tako ne{to uop{te i budemo ~inili, da izrazimo u tako grubom vidu, jer svaki razborit ~ovek odmah }e uvideti jednostranost tako izra`enog stava. Uvek je, me|utim, dobro tezu malo zao{triti; samo tada obelodawuje se wena prava priroda.
Ta~no je da se ube|ewa mogu najboqe podupreti iskustvom i jasnim mi{qewem. U tom pogledu mi }emo se bezuslovno slo`iti i s najstro`im racionalistom. Me|utim, slaba strana wegovog shvatawa jeste to da se ona ube|ewa koja su merodavna i potrebna za na{e postupawe i vrednovawe nikako ne mogu ste}i samo tim pouzdanim nau~nim putem.
Jer, nau~ni metod mo`e da nas nau~i jedino da shvatimo ~iwenice u wihovoj uzajamnoj uslovqenosti. Te`wa ka takvom objektivnom saznawu spada u ono najuzvi{enije za {ta je ~ovek sposoban, i vi sigurno ne}ete sumwati da mi je namera da potcenim dostignu}a i herojske napore qudskog duha u toj oblasti. Ali isto je tako jasno da od saznawa onog {to jeste ne vodi put ka onom {to treba da bude. Ni iz najjasnijeg i najpotpunijeg saznawa o onom {to jeste ne mo`e da se izvede ciq na{eg stremqewa. Objektivno saznawe daje nam mo}na oru|a za postizawe datih ciqeva. Ali posledwi ciq i nastojawe da se on postigne poti~u iz drugog izvora. I nema potrebe da se posebno obrazla`e tvrdwa da tek postavqawe takvog jednog ciqa i odgovaraju}ih vrednosti osmi{qava na{ `ivot i rad. Saznawe istine je divno, ali kao vo| ono je tako nemo}no da ne mo`e da doka`e ni opravdanost i vrednost na{e te`we ka istini. Tu smo, dakle, suo~eni s granicama ~isto racionalnog shvatawa na{eg postojawa.
Me|utim, nije ta~no da um nema nikakvu ulogu u postavqawu ciqeva i dono{ewu eti~kih sudova. Kad neko uvidi da su za postizawe nekog ciqa izvesna sredstva korisna, tada sama ta sredstva postaju ciq. Razum nam obja{wava vezu izme|u sredstva i ciqa. Ali ~isto mi{qewe ne mo`e da nam dâ smisao posledwih i osnovnih ciqeva. Postavqawe tih osnovnih ciqeva i vrednosti i wihovo u~vr{}ivawe u svakodnevnom `ivotu pojedinca - to je, ~ini mi se, najva`nija funkcija religije u dru{tvenom `ivotu qudi. Ako se sada postavi pitawe otkud autoritet tim osnovnim ciqevima, ukoliko ih ne postavqa i ne obrazla`e um, jedini odgovor bi}e: oni postoje u zdravom dru{tvu kao jaka tradicija, koja deluje na pona{awe, te`we i sudove pojedinca, oni su, dakle, delatni kao sile ~ije postojawe ne treba da se obrazla`e. Da oni postoje, to se ne dokazuje ve} se objavquje otkrivewem, delovawem jakih li~nosti. Mi ne treba da poku{avamo da ih obrazlo`imo ve} da prosto i jasno shvatimo wihovu su{tinu.
Najvi{a na~ela na{eg stremqewa i na{ih sudova data su nam u jevrejsko-hri{}anskoj religijskoj tradiciji. Ona otelotvoruju visok ciq, i wega svojim slabim snagama mo`emo samo donekle da postignemo, ali on na{em stremqewu i vrednovawu daje pouzdanu osnovu. Ako taj ciq odvojimo od wegove religijske forme pa pogledamo samo wegovu ~isto qudsku stranu, onda mo`emo na slede}i na~in da je izrazimo: slobodan i odgovoran razvoj pojedinca, da bi on svoje snage slobodno i radosno stavio u slu`bu ~itavom ~ove~anstvu. Tu nema mesta obo`avawu nacije, klase, pa ni pojedinca. Zar svi mi nismo deca jednog oca, kao {to se to ka`e jezikom religije? ^ak ni obo`avawe ~ove~anstva kao apstraktne celine ne bi bilo u duhu tog ideala. Samo je pojedincu data du{a. I velika je sudbina ~ovekova vi{e da slu`i nego da vlada ili da se na bilo koji na~in name}e.
Ako se vi{e obrati pa`wa na sadr`aj nego na formu, te re~i mogu tako|e da se shvate kao izraz osnovnog demokratskog stava. Pravi demokrat mo`e isto tako malo da obo`ava svoju naciju kao {to to mo`e i religiozan ~ovek u na{em smislu re~i.
Pa kakvu onda funkciju, u svemu tome, imaju vaspitawe i {kola? Oni treba da pomognu mladom ~oveku da odraste u takvom duhu da mu osnovna na~ela budu isto tako ne{to obi~no kao {to je to vazduh koji udi{e. Samo pou~avawem to ne mo`e da se postigne.
Ako s tim visokim idealima uporedimo `ivot i duh na{eg vremena, onda }emo, u`asnuti, videti da je civilizovani svet u ozbiqnoj opasnosti. U totalitarnim dr`avama sami vladari nastoje da uni{te taj duh humanosti, dok u mawe ugro`enim zemqama nacionalizam i netrpeqivost, kao i pritiskivawe pojedinca privrednim merama, prete da ugu{e tu najdragoceniju tradiciju.
Qudi koji misle shvatili su koliko je opasnost velika, pa se svuda ve} tra`e sredstva da se dosko~i toj opasnosti - tra`e se sredstva na podru~ju nacionalne i me|unarodne politike, zakonodavstva i op{te organizacije. Takvi napori sigurno su preko potrebni. Na{i preci, me|utim, znali su ne{to {to smo mi, izgleda, zaboravili. Svako sredstvo ostaje samo tupo oru|e ako `ivi duh ne zna da ga upotrebi. Jedino ako jako `elimo da postignemo ciq, ne}e nam nedostajati snage da prona|emo prava sredstva i da ciq pretvorimo u delo.
2. (1941)
Ne bi smelo da bude te{ko da se slo`imo oko toga {ta podrazumevamo pod naukom. Ona je vi{evekovni napor da se sistematskim mi{qewem {to potpunije pove`u primetne pojave ovog sveta. Da se smelije izrazimo: nauka je poku{aj rekonstrukcije postojawa putem pojmovnog shvatawa. Ali ako se upitam {ta je religija, ne mogu tako lako da odgovorim. ^ak i kada bih na{ao odgovor koji bi me privremeno zadovoqio, ipak bih bio ~vrsto ube|en da se sa mnom ne bi slo`ili svi koji se ozbiqno bave tim pitawem.
Zato }u najpre, umesto da postavim pitawe: {ta je religija, da postavim pitawe: ~ime se odlikuje stremqewe ~oveka koji na mene ostavqa utisak religiozne osobe. Religiozno prosve}en ~ovek jeste, ~ini mi se, onaj ko se, {to je vi{e mogao, oslobodio svojih sebi~nih `eqa i zaokupqen je mislima, ose}awima i te`wama kojih se dr`i zbog wihove nadli~ne vrednosti. ^ini mi se da su tu bitne snaga tog nadli~nog sadr`aja i ~vrsta vera u wegov sveprevladan zna~aj, nezavisno od toga da li se poku{ava da se taj sadr`aj pove`e s nekim bo`anskim bi}em, jer ina~e ne bismo mogli Budu i Spinozu da ubrojimo me|u religiozne qude. Religiozan ~ovek, dakle, pobo`an je u smislu da on ne sumwa u zna~aj i uzvi{enost onih nadli~nih predmeta i ciqeva koji ne mogu i ne treba da se racionalno obrazlo`e. Oni postoje s istom nu`no{}u i prirodno{}u kao i on sam. U tom smislu religija je prastaro nastojawe qudi da imaju jasnu i potpunu svest o tim vrednostima i ciqevima i da stalno ja~aju i {ire wihov uticaj. Ako se u tom smislu shvate religija i prirodna nauka, onda je sukob me|u wima sasvim nemogu}. Jer, prirodna nauka mo`e samo da utvrdi ono {to jeste, ali ne i ono {to treba da bude, i izvan wenog podru~ja svi vrednosni sudovi i daqe su preko potrebni. S druge strane, religija se bavi samo vrednovawem ~ovekovog mi{qewa i delawa: ona nema prava i{ta da ka`e o ~iwenicama i odnosima me|u wima. Po tom shvatawu, dobropoznati sukobi izme|u religije i prirodne nauke u pro{losti bili su posledica nepoznavawa opisanog stawa stvari.
Primera radi, sukob nastaje kada religijska zajednica insistira na apsolutnoj istinitosti svega {to stoji u Bibliji. To je uplitawe religije u oblast nauke; tu spada borba Crkve protiv Galilejevog i Darvinovog u~ewa. S druge strane, nau~nici su ~esto poku{avali da nau~nim metodom do|u do osnovnih sudova o vrednostima i ciqevima, pa su tako dolazili u sukob s religijom. Svi ti sukobi uvek su posledica kobnih gre{aka.
^ak i kada su religija i prirodna nauka sasvim jasno odvojene jedna od druge, ipak izme|u wih postoje jake uzajamne veze i zavisnosti. Iako je religija ta koja postavqa ciqeve, ona je ipak u naj{irem smislu od nauke nau~ila koja sredstva doprinose postizawu ciqeva koje je postavila. Nauku, me|utim, mogu da stvaraju samo oni qudi koje potpuno pro`ima te`wa ka istini i saznawu. A ta nastrojenost poti~e iz religijske oblasti. Tu spada i vera u mogu}nost da u svetu pojava va`e racionalne zakonitosti, to jest da se taj svet mo`e umom shvatiti. Bez te vere ne mogu da zamislim pravog nau~nika. Taj odnos mo`e slikovito da se prika`e: prirodna nauka bez religije sakata je, a religija bez prirodne nauke slepa je.
Iako sam gore ve} rekao da opravdan sukob izme|u religije i prirodne nauke zaista ne mo`e da postoji, ipak tu tvrdwu moram ponovo da u jednoj bitnoj ta~ki ograni~im, i to s obzirom na postoje}i sadr`aj istorijskih religija. To ograni~ewe odnosi se na pojam Boga. U mladala~kom periodu duhovnog razvoja ~ove~anstva qudska ma{ta stvarala je bogove po ~ovekovoj slici i prilici, za koje se mislilo da po svojoj voqi odre|uju doga|aje u svetu ili da bar uti~u na te doga|aje. Pomo}u magije i molitve ~ovek je poku{avao da te bogove pridobije. Ideja o Bogu u dana{wim religijama jeste sublimacija one stare predstave o bogovima. Wena antropolo{ka priroda vidi se, na primer, u tome da se qudi u molitvi obra}aju bo`anskom bi}u i mole ga da im ispuni `eqe.
Niko, naravno, ne pori~e da ideja o postojawu svemo}nog, pravednog i predobrog li~nog Boga mo`e ~oveka da ute{i, da mu pomogne i da ga vodi; a sem toga, zbog svoje jednostavnosti ona je dostupna i duhovno najnerazvijenijem ~oveku. S druge strane, ta ideja ima velike slabosti, koje su se odiskona bolno ose}ale. Naime, ako je to bi}e svemo}no, svako zbivawe, ukqu~uju}i i svaki qudski postupak, svaku qudsku misao i svako qudsko ose}awe i stremqewe wegovo je delo. Kako onda da pred takvim svemo}nim bi}em ~ovek odgovara za svoja dela i misli? U ka`wavawu i nagra|ivawu Bog bi u neku ruku sudio samom sebi. Kako je to spojivo s dobrotom i pravedno{}u koje mu se pripisuju?
Ta ideja li~nog Boga glavni je uzrok sukoba izme|u religijske i nau~ne oblasti. Prirodna nauka nastoji da postavi op{ta pravila koja odre|uju uzajamni odnos stvari i doga|aja u vremenu i prostoru. Za ta pravila, odnosno prirodne zakone, tra`i se da va`e uvek i svugde - ona se ne dokazuju. Ona predstavqaju program, i vera u wihovu na~elnu sprovodqivost temeqi se samo na delimi~nim uspesima. Ali jedva da }e se na}i neko ko }e da porekne te delimi~ne uspehe i da ih pripi{e qudskoj samoobmani. ^iwenica da smo mi kadri da na osnovu tih zakona predvidimo, s velikom ta~no{}u i pouzdano{}u, vremenski tok pojava u odre|enim oblastima ukorewena je duboko u svesti savremenog ~oveka, ~ak i ako je on vrlo malo shvatio sadr`aj tih zakona. Neka se samo seti da se kretawe planeta u Sun~evom sistemu mo`e s velikom ta~no{}u unapred izra~unati na osnovu ograni~enog broja jednostavnih zakona. Na sli~an na~in, iako ne s istom ta~no{}u, mo`e unapred da se izra~una na~in rada elektromotora, prenosnog sistema ili radio-aparata, ~ak i kada je re~ o novom tipu tih proizvoda.
Naravno, ako je broj ~inilaca u kompleksu prirodnih pojava prevelik, nau~ni metod zataji u ve}ini slu~ajeva. Setimo se vremenske prognoze - tu je predvi|awe nemogu}e i za samo nekoliko narednih dana. Pa ipak, mi ne sumwamo da smo pri tom suo~eni s uzro~nom povezano{}u, ~ije su nam komponente uglavnom poznate. Doga|aje u toj oblasti ne mo`emo ta~no da predvidimo samo zbog velikog broja ~inilaca koji su u igri, a ne zbog nepostojawa reda u prirodi.
Mnogo mawe prodrli smo u biolo{ke zakonitosti, ali smo ipak prodrli dovoqno duboko da bismo bar osetili delovawe krute nu`nosti. Setimo se samo zakonitosti u nasle|ivawu ili u delovawu otrova, alkohola na primer, na pona{awe organizama. Tu jo{ nedostaje razumevawe dubokih op{tih veza, ali ne nedostaje poznavawe same zakonitosti.
[to je ~ovek vi{e pro`et zakonomerno{}u svih doga|aja, to je ~vr{}e wegovo ube|ewe da pored te zakonomernosti nema mesta za druga~ije uzroke. Za wega ne postoji ni qudska ni bo`ija voqa kao nezavisni uzrok prirodnih doga|aja. Nauka, razume se, nikad ne mo`e da opovrgne u~ewe o li~nom Bogu koji se upli}e u prirodne doga|aje, jer to u~ewe uvek mo`e da se skloni u oblasti u kojima se nau~no saznawe jo{ nije prihvatilo.
Ja sam, me|utim, uveren da bi takvo pona{awe predstavnika religije bilo ne samo nedostojno ve} i kobno. Jer, u~ewe koje ne mo`e da se odr`i na jasnoj svetlosti ve} samo u mraku nu`no }e izgubiti svoj uticaj na qude, {to je nesaglediva {teta po napredak ~ove~anstva. U svoj borbi za eti~ko dobro u~iteqi religije moraju da budu dovoqno veliki pa da napuste u~ewe o li~nom Bogu, to jest da se odreknu onog izvora straha i nade iz kojeg su sve{tenici u pro{losti crpli tako veliku mo}. U svom delovawu oni bi trebalo da se oslawaju na one snage koje mogu da usavr{e dobrotu, lepotu i istinu u qudskom rodu. To je, naravno, mnogo te`i ali i neuporedivo ~asniji zadatak. Ta misao ubedqivo je izlo`ena u kwizi Herberta Samjuela Vera i delovawe. Ako u~iteqi religije izvedu nazna~eno o~i{}ewe, oni }e, nema sumwe, s rado{}u uvideti da nau~no saznawe oplemewuje i produbquje pravu religiju.
Ako je jedan od ciqeva religije da {to vi{e oslobodi ~oveka od sebi~nih `eqa, `udwi i strahova, nau~no mi{qewe mo`e religiji da pomogne i u drugom smislu. Dodu{e, prirodna nauka nastoji da otkrije zakone koji dopu{taju da se ~iwenice pove`u i predvide, ali to joj nije jedini ciq. Ona tako|e te`i da otkrivene veze svede na {to mawi broj pojmovnih elemenata koji ne zavise jedan od drugog. U tom stremqewu ka racionalnom sjediwavawu mno{tva ona bele`i svoje najve}e uspehe, iako je upravo tada u najve}oj opasnosti da bude `rtva iluzija. Ko, me|utim, sna`no do`ivi uspe{ne korake u toj oblasti, oseti}e duboko po{tovawe prema racionalnosti koja se ispoqava u stvarnosti. Pomo}u saznawa on se uveliko osloba|a okova svojih nada i `eqa i pri tom ose}a pogru`enost pred uzvi{eno{}u uma koji se otelotvoruje u stvarnosti i koji je, kad je re~ o wegovim najve}im dubinama, nedostupan ~oveku. ^ini mi se, me|utim, da je taj stav religijski u najvi{em smislu re~i. Zato verujem da nauka ne samo da religijski poriv ~isti od antropomorfnih nanosa, ve} i da doprinosi religijskom oduhovqewu na{eg razumevawa `ivota.
[to vi{e napreduje duhovni razvoj ~ove~anstva, to je, ~ini mi se, izvesnije da put ka pravoj religioznosti ne vodi preko egzistencijalnog straha, straha od smrti i slepog verovawa ve} preko stremqewa ka racionalnom saznawu. U tom smislu verujem da sve{tenik mora da bude u~iteq ako `eli da izvr{i svoj uzvi{eni vaspitni zadatak.
(Preveo s nema~kog Bo`idar Zec)