Brett Anderson ima novu ekipu muzicara oko sebe i novi album
nakon dvogodisnje pauze od izdavanja Dog Man Star. Muzicko-tekstualne
ideje su ostale uglavnom iste. SUEDE i dalje kopaju po muzickom
nasledju sedamdesetih upornoscu Bowievih fanaticnih obozavalaca.
Melodramaticni tok albuma Coming Up kroz svih deset numera, od
uvodne Trash (aktuelnog singla), moze se uporediti sa setnjom
kroz prljavstinu londonskih predgradja.
Britanski tinejdz trio nas svojim ovogodisnjim albumom 1977 vraca u navedenu godinu, ne toliko muzicki koliko idejno. Iskreno nepretenciozan u svom izrazu, ASH neminovno bude nostalgiju za tinejdzerskim dobom cak i ako ste nedavno izasli iz njega. Za one koji su to davno prosli, to je jos ociglednije. Melodicni gitar-pop ovog sastava najdirektnije pogadja u sam centar vasih osecanja. Oh Yeah!
Izvesno da je neocekivan uspeh singla Loser i albuma prvenca Mellow Gold, Beck Hansen stoicki podneo i da mu poprilicna slava nije zavrtela mozak. Album Odelay se krece pravcem koji je u slucaju mladjanog Americanina jedino i bio moguc. Bez trunke kompromisa, on gradi nadasve zanimljiv muzicki koncept, zasnovan na sublimiranju uticaja i crne ali i bele Amerike kao i novih strujanja u alternativnom roku. Tu je negde, izgleda, i odgovor na pitanje: Where Is At?
Lutanje jednog preostalog grunge mohikanca - Eddie Weddera kroz sopstvenu mentalnu pustos rezultiralo je objavljivanjem novog albuma No Code. Trinaest numera na ovogodisnjem izdanju zvuci neuporedivo mekse u odnosu na svog prethodnika - Vitalogy. Prepoznatljivi zvuk ovog sastava iz Sijetla nalazimo u znatno manjim kolicinama sto se ne moze objasniti nekim novim muzickim stremljenjima. Prilicno neubedljivo.
Koketirajuci sa svim mogucim plesnim zanrovima, Tennant i Lowe su tokom prethodnih godina najverovatnije usavrsili dobitnu kombinaciju za svaki svoj diskografski produkt u cemu ih jedno mogu spreciti neke od onih bolestina. Ako je na prethodnom, duplom albumu Alternative bila prilika za odredjene eksperimentalne zahvate, na ploci Bilingual su takvi muzicki izleti u nepoznato u prilicnoj meri dozirani. Ovo je samo jedan standardan PSB produkt.
Stvarana tokom proslogodisnje promotivne turneje za album
Monster, nova ploca Dzordzijanaca predstavlja jos jednu uzbudljivu
mesavinu koja, istina, ne dostize visine njihovih prethodnika -
Out Of Time i Automatic For The People - ali predstavlja produkt
koji R.E.M. cini i dalje velikim sastavom. Od uvodne How The West
Was Won And Where It Got Us, preko aktuelnog singla E-Bow The Letter
(sa Patti Smith, kao gostujucim vokalom), zestokih The Wake-Up
Bomb i Departure pa sve do poslednje Electrolite - muzika R.E.M.
predstavlja pravi odraz naseg vremena punog protivrecnosti i pritajene
energije koja samo ceka da eksplodira.
Numera Samo tebe znam skrenula je paznju na ovaj sastav iz Vrbasa i to, pre svega, odlicno uradjenim video-spotom sto je stvorilo sliku o VP kao bendu koji dobro zna sta hoce. Dvanaest numera prilicno ujednacenog kvaliteta, ciji muzicki profil odgovara britanskoj skoli gitar-popa, samo potvrdjuje ovu konstataciju. Vrlo dobro.
Album modernog zvuka, pomalo sarolik ali u granicama koje pretpostavlja gitarski pop sa primetnim uticajima novog talasa. Pazljivi slusalac ove kasete prepoznace daleki eho KINKSA i WHO ali i gomile novih britanskih bendova. Numere Moderan svet i Ke putana vec su postale radijski hitovi ali izbor potencijalnih favorita time nije ni izbliza iscrpljen. Idealno za konzumiranje uz osvezavajuce pice, sunce i adekvatno drustvo suprotnog pola.
Autentican muzicki izraz, utemeljen na prvencu Paramparcad, na novom diskografskom projektu dobija neophodnu nadgradnju i stilsku izfiltriranost koja ovo izdanje ponovo cini konkurentnim za najvisi plasman na medijskim godisnjim listama najboljih. Jak muzicki i tekstualni koncept, upotpunjen retkim ali sadrzajnim nastupima dovele su DD u poziciju da se svako naredno izdanje iscekuje sa nestrpljenjem. Prepustanje carima albuma U nedogled privilegija je onih koji su u stanju da se izdignu iz taloga prosecnosti i klaustrofobicne svakodnevnice.
Britki i direktni u izrazu, SUNSHINE bez uvijanja sipaju slusaocu istinu pravo u lice. U poredjenju sa debijem, koji je u prvi plan izbacio seksualno eksplicitnu liriku, nova ploca zvuci mocnije i tehnoloski i u muzicko-tekstualnom pogledu. Album sh.g.t.m. ima sve predispozicije da bude jedan od bestselera muzicke produkcije izborne godine u Srbiji.
Bez ikakve dileme: album Odbrana i zastita predstavlja
definitivno najbolje dugosvirajuce ostvarenje kada je ovogodisnja domaca
produkcija u pitanju. Bez obzira na velike probleme na koje je
Vlada Divljan naisao (pre svega mislim na sukob sa preostalom
dvojicom Idola - Krsticem i Saperom oko izvodjackih i autorskih
prava), album je tu pred nama. Svih devetnaest (u slucaju diska)
odn. sest manje (u slucaju kasete) pesama iz perioda delovanja
jedne od najznacajnijih grupa Jugo-roka svih vremena, deluje
izuzetno sveze i poletno. Neke od njih cak i nadilaze originalno
snimljene numere poput Rusije, Retko te vidjam sa devojkama,
Malene ili, recimo, Gde si sad Cica - Maco. Izuzetno nadahnuta
unplugged svirka u prostoru novosadskog Studija M, odrzana 18. i
23. januara ove godine, uz izvanredan ucinak ton-majstora Jana
Sasa i Ivice Vlatkovica, postavila je nove standarde kada je u
pitanju ziva svirka. Vlada Divljan jednako je sarmantan i kada
falsira, Gile je mozda i kljucna licnost u bendu (i producent
albuma), Sasa Sandorov superioran za klavirom a ritam sekcija Kolar
- Milivojevic - Bunjac funkcionise besprekorno.
Izlazak albuma Odbrana i zastita je, stoga, dogadjaj koji se
donekle moze uporediti sa pojavljivanjem albuma IDOLA Odbrana i
poslednji dani i, Bogu hvala, potvrda da je Vlada Divljan
najznacajniji beogradski pop autor svih vremena. Petnaest godina
kasnije, njegove pesme imaju onaj isti sarm i, na svu srecu,
dovoljno snage da pop muzici vrate onaj sjaj koji je svojevremeno
imala...