INTERVIEW:

Rodoljub Draskovic

Predsednik Korporacije VIK. Licnost cija biografija ukazuje na odlucan i promisljen pristup oblasti koju je odabrao kao zivotni poziv.
Iako potice iz hercegovackog krsa, izabrao je Banat kao prostor u kojem ce razvijati i primenjivati svoju upornost i poslovnu inventivnost. Fasciniran izazovima trzista i u potpunosti posvecen poslu, Rodoljub Draskovic je od nekadasnjeg VIK-a izgradio poslovni sistem sa dve holding kompanije koje su u vrhu jugoslovenske privrede, neprestano primenjujuci principe i kriterijume modernog poslovnog sveta.

KOSAVA: Gospodine Draskovicu, za VIK se moze reci da predstavlja malo privredno cudo. Od bezperspektivne firme postalo je vrlo respektabilno preduzece. Sta je bilo presudno u tom preobrazaju VIK-a?
DRASKOVIC: Tacno je da danas Korporacija VIK predstavlja ozbiljnu asocijaciju, ne samo u zemlji, vec i daleko sire. Korporacija u svom sastavu ima dve holding kompanije, i to holding kompaniju Kondivik, kao maticnu firmu sa cistim kapital odnosima, koja u svom sastavu ima zavisne firme koje se bave proizvodnjom, i drugu, holding kompaniju Beovik, koja je organizovana po istom modelu, a objedinjuje sferu prometa, maloprodaje, veleprodaje, uvozne i izvozne poslove.
Danasnja Korporacija VIK, medjutim, nije nastala od onog VIK-a koji sam nasledio. Sve sto sam tada uspeo bilo je da onakav VIK dovedem na nivo koji obezbedjuje materijalnu osnovu za rad zaposlenih, bez gubitaka, ali i bez profita. Sve ostalo sto danas posluje u okviru Korporacije VIK, je nesto sasvim novo. Izgradjeno je na cistim kapital odnosima, sa svezim kadrom koji je prihvatio moderne tehnologije, savremene modele mikro i makro organizacija i agresivan marketinski nastup.


Svesni cinjenice da se buducnost ne moze graditi na drustvenom kapitalu, odnosno, na imovinsko-pravnoj apstrakciji koja nikom ne daje sigurnost, opredelili smo se da zaposlenima ponudimo koncept stvaranja akcionarskih preduzeca u kojem ce vlasnici odnosno suvlasnici biti najveci deo zaposlenih. Mi smo preteca radnickog akcionarstva. Odnosno, bivsi Market VIK koji se integrisao sa Beovikom, i Kondivik koji se razvio u holding kompaniju, su prva preduzeca u ovoj zemlji koja su nastala na osnivackom ulogu zaposlenih u jednom drustvenom preduzecu. I to preduzecu koje u tom trenutku nije imalo perspektivu na trzistu. Kao sto vidite, taj model je izuzetno uspeo. Stvoren je kapital, kapital koji je ulagan iskljucivo u investicije, u nove proizvodne programe, u nove fabrike, nove tehnologije...


Zato i danas smatram da temelji privrednog sistema moraju biti na zdravim kapital osnovama, i na tim osnovama okupljati strucnost, sposobnost, znanje i upornost. I uz poslovnu mudrost, uspeh je siguran. Mi ni danas ne bezimo od drustvenog kapitala, ali sigurno je da kod nas ne postoji spremnost za dalja ulaganja u nesto sto prakticno ne pripada nikom. Jer, sve ono sto nema svog titulara kad su u pitanju kapital odnosi smatra se svacijim i nicijim. Ako stvorimo temelje na zdravim kapital osnovama, uz pracenje i postovanje svetskih trzisnih tokova i uz domacinsko gazdovanje, moguce je ocekivati stvaranje zdravih i stabilnih preduzeca i njihove dalje integracije. Taj posao smo mi na vreme, vrlo kvalitetno, obavili.

KOSAVA: Aktelna vlast ima vrlo promenljiv i u sustini negativan odnos prema privatizaciji. Razlicite su varijante u igri, ali se uporno izbegavaju modeli koji su primenjeni u drugim zemljama istocne Evrope. Kako biste Vi sproveli privatizaciju?
DRASKOVIC: Aktuelna vlast je sve cinila da postupak privatizacije ne uspe u ovoj zemlji. Tvrdim da je to cinjeno svesno i da je to samo jedna u nizu organizovanih podvala, kako bi se nastavilo materijalno iscrpljivanje naroda. Oni su spremni da sto puta promene zakone da bi od zaposlenih izvukli sto vise materijalne koristi. To je suptilniji i finiji nacin nego sto je otimanje privatnog kapitala putem devizne i druge stednje. To govori da nemamo ozbiljnu drzavu koja ozbiljno projektuje svoj privredni i drustveni razvoj, koja brine o svekolikom stanovnistvu u ovoj zemlji.


Bilo koji model privatizacije drustvenog kapitala koji je primenjen u zemljama istocne Evrope bolji je, neuporedivo bolji u odnosu na ono sto je uradjeno i sto se radi u ovoj zemlji. Sramota je za ovu zemlju da joj nalog, ultimativni nalog, za privatizaciju daje svetska zajednica, Evropska Unija, Dejtonski sporazum itd. itd. Poznato je da je aktuelna vlast prihvatila te ultimatume, ali svesno izbegava ili usporava njihovu realizaciju.


Opste je poznato osnovno nacelo privrednog razvoja - da jedino zdravi i cisti kapital odnosi mogu pokrenuti ekspanziju ne samo ekonomskog, vec drustvenog razvoja. Zdravi i cisti kapital odnosi podrazumevaju, pre svega, identifikaciju vlasnika imovine, odnosno odredjivanje titulara kapitala. Da bi se proveo postupak identifikacije vlasnika kapitala drustveni deo privrede mora se vratiti na odnose iz 1991. godine. U svim tim, drustvenim, preduzecima treba vratiti radnicko upravljanje. Time se dobija zastitnik tog kapitala i ravnopravan partner drzavi, koji ce odlucivati o postupku privatizacije. Potom izvrsiti privatizaciju drustvenog kapitala, i to po principu da 50% pripadne zaposlenima, a drugih 50% drzavi.
Kapital koji pripada radnicima odnosno zaposlenima, predstavljao bi radnicki akcionarski kapital, a kriterijume za podelu tog kapitala utvrdio bi najvisi organ upravljanja u samom preduzecu. Time zaposleni postaju suvlasnici, akcionari, tih preduzeca. Drzavu treba obavezati da sprovede postupak javne prodaje svojih akcija (drugih 50% kapitala) putem licitacije, uz postovanje prava prece kupovine od strane vec postojecih akcionara.
Postupkom privatizacije drustvenog kapitala stvorio bi se motiv za rad. Za rad koji donosi licnu korist. Naime, ja se apsolutno zalazem za stvaranje drustva bogatih gradjana, sto bi, uostalom, morao biti programski cilj svake ozbiljnije politicke snage u ovoj zemlji.

KOSAVA: Privatizacija je neophodan ali jos uvek ne i dovoljan uslov da nasa zemlja bude prihvacena od razvijenog sveta kao ozbiljniji partner. Sta sve treba uraditi da bi usli u krug modernih drzava?
DRASKOVIC: Osim privatizacije, koja je conditio sine qua non naseg prikljucka modernom svetu, tu je potrebno sprovesti niz drugih mera. Pre svega stecaj kao instrument oslobadjanja od bolesnog privrednog tkiva. Svako drustveno preduzece koje posluje na ivici rentabiliteta ili sa gubicima obavezati ga na izradu sanacionog programa. Na ovim programima neophodno je angazovati ekonomske institute. Obezbediti dugorocne povoljne kreditne linije za sanaciju od Narodne Banke Jugoslavije i Medjunarodnog Monetarnog Fonda za obnovu i razvoj. U velike industrijske sisteme omoguciti ulaganje stranog kapitala na principima dokapitalizacije i od drzave obezbediti pune garancije. Merama ekonomske politike stimulisati robne proizvodjace u poljoprivredi i obezbediti uslove za razvoj slobodnog seljackog zadrugarstva. Na programima sanacije i revitalizacije poljoprivrede i industrije angazovala bi se masinska industrija ove zemlje, a i druge industrijske grane, kao i naucne institucije.


Osim toga, neophodno je Saveznu drzavu urediti kao modernu, funkcionalnu i racionalno organizovanu gradjansku drzavu; izvrsiti decentralizaciju drzave na racun svestranog razvoja samouprave u opstinama, regionima, autonomnim pokrajinama i republikama; Savezna skupstina mora postati mesto demokratskog odlucivanja; Savezna vlada mora biti strucna, efikasna, funkcionalna i racionalna; pravosudje treba uciniti nezavisnim i slobodnim od uticaja raznih "mesta moci", i tako dalje; javne medije - radio televiziju i stampu uciniti slobodnim i materijalno nezavisnim.

KOSAVA: Iza nas je veoma mracan period u kojem su se razbile mnoge iluzije. Rezim je istrosio sve velike metasocijalne teme (Nacija, Istorija, Religija...) i suocio se sa problemima pukog funkcionisanja drustva. Da li ce opozicioni blok politickih stranaka na predstojecim izborima uspeti da kapitalizuje nesumnjive socijalne i nacionalne frustracije gradjana? Sta ocekivati od izbora, a sta od postizbornog perioda?
DRASKOVIC: Od predstojecih izbora ne ocekujem nista. Niti se ista ozbiljno moze desiti. Vladajuca partija nema nameru, niti sposobnosti da stanje promeni. Opozicione partije, a time i demokratski orjentisane partije, svakodnevno dokazuju da nemaju politicku zrelost da bi, kao demokratski blok ponudile narodu alternativu za privredni i politicki preporod zemlje. Moje licno misljenje je da trenutno na politickoj pozornici ove zemlje nema ozbiljne politicke snage sa jasnom perspektivom. Mislim da je toga svestan i najveci deo ljudi u ovoj zemlji. Ocekujem da ce naredni izbori propasti i da vecina biraca nece izaci na izbore, jer objektivno nemaju kome dati svoj glas. Isto tako ocekujem da ce, posle takvog politickog kolapsa koji ce uslediti, sve politicke garniture koje su danas prisutne na politickoj pozornici morati da sa nje odu. Zamenice ih oni koje narod bude birao i kojima narod bude verovao. Ozbiljnost politicke situacije i neozbiljnost politickih partija je potpuno jasna.
Situacija je, na lokalnom nivou, nesto drugacija. Dobar primer politickog delovanja je formiranje Vrsacke inicijative koja predstavlja demokratski blok. Oni cine napore da u strukturu vlasti udju, pre svega, prijatelji ovoga grada, ljudi neoptereceni politickom stvarnoscu, a istovremeno spremni da ponesu teret ocuvanja stvorenog i stvaranja novog. Taj model, ako ne pre, onda sigurno posle izbora, sledice i ostala podrucja. Ukoliko nastave svoje politicko delovanje zasnovano na kvalitetnom projektovanju buducnosti ovog podrucja i na pozitivnoj selekciji ljudi koji ce taj program sprovoditi u narednom mandatu, sigurno ce od mene imati podrsku u predizbornoj kampanji i pomoc i saradnju na relizaciji njihovih projekata u vremenu koje sledi.

KOSAVA: Vratimo se privredi. Vasa korporacija posluje kroz svoje dve holding kompanije. Kako vidite razvoj VIK-a u neposrednoj buducnosti?
DRASKOVIC: Sve zavisi od privrednog i politickog ambijenta koji bude kreirala naredna vlast. Mi smo i do sada ziveli i razvijali se u nenormalnim uslovima. Nadam se da cemo i dalje biti u vrhu uspesnosti, ako uspesnih bude uopste bilo.
Ukoliko se stvore uslovi koji ce nam otvoriti vrata ka Evropi i svetu, onda je sigurno da cemo imati jacu ekspanziju nego do sada. Svog kapitala imamo, izbor novih programa razvoja smo izvrsili... Nama je samo potrebno stvoriti stabilne uslove privredjivanja, na principima slobodnog trzista kakvo vec decenijama imaju privrede zemalja zapadne Evrope.

Sadrzaj