INTERVIEW:Rodoljub Draskovic |
 |
KOSAVA: Gospodine Draskovicu, za VIK
se moze reci da predstavlja malo privredno cudo. Od
bezperspektivne firme postalo je vrlo respektabilno preduzece.
Sta je bilo presudno u tom preobrazaju VIK-a?
DRASKOVIC: Tacno je da danas Korporacija VIK
predstavlja ozbiljnu asocijaciju, ne samo u zemlji, vec i daleko
sire. Korporacija u svom sastavu ima dve holding kompanije, i to
holding kompaniju Kondivik, kao maticnu firmu sa cistim kapital odnosima,
koja u svom sastavu ima zavisne firme koje se bave proizvodnjom,
i drugu, holding kompaniju Beovik, koja je organizovana po istom modelu,
a objedinjuje sferu prometa, maloprodaje, veleprodaje, uvozne i
izvozne poslove.
Danasnja Korporacija VIK, medjutim, nije nastala od onog VIK-a
koji sam nasledio. Sve sto sam tada uspeo bilo je da onakav VIK
dovedem na nivo koji obezbedjuje materijalnu osnovu za rad zaposlenih,
bez gubitaka, ali i bez profita. Sve ostalo sto danas posluje u
okviru Korporacije VIK, je nesto sasvim novo. Izgradjeno je na
cistim kapital odnosima, sa svezim kadrom koji je prihvatio moderne
tehnologije, savremene modele mikro i makro organizacija i
agresivan marketinski nastup.
Svesni cinjenice da se buducnost ne moze graditi na drustvenom
kapitalu, odnosno, na imovinsko-pravnoj apstrakciji koja nikom ne
daje sigurnost, opredelili smo se da zaposlenima ponudimo koncept
stvaranja akcionarskih preduzeca u kojem ce vlasnici odnosno
suvlasnici biti najveci deo zaposlenih. Mi smo preteca radnickog
akcionarstva. Odnosno, bivsi Market VIK koji se integrisao sa
Beovikom, i Kondivik koji se razvio u holding kompaniju, su prva
preduzeca u ovoj zemlji koja su nastala na osnivackom ulogu
zaposlenih u jednom drustvenom preduzecu. I to preduzecu koje u
tom trenutku nije imalo perspektivu na trzistu. Kao sto vidite,
taj model je izuzetno uspeo. Stvoren je kapital, kapital koji je
ulagan iskljucivo u investicije, u nove proizvodne programe, u nove
fabrike, nove tehnologije...
Zato i danas smatram da temelji privrednog sistema moraju biti na
zdravim kapital osnovama, i na tim osnovama okupljati strucnost,
sposobnost, znanje i upornost. I uz poslovnu mudrost, uspeh je
siguran. Mi ni danas ne bezimo od drustvenog kapitala, ali
sigurno je da kod nas ne postoji spremnost za dalja ulaganja u
nesto sto prakticno ne pripada nikom. Jer, sve ono sto nema svog
titulara kad su u pitanju kapital odnosi smatra se svacijim i
nicijim. Ako stvorimo temelje na zdravim kapital osnovama, uz pracenje
i postovanje svetskih trzisnih tokova i uz domacinsko gazdovanje,
moguce je ocekivati stvaranje zdravih i stabilnih preduzeca i
njihove dalje integracije. Taj posao smo mi na vreme, vrlo kvalitetno,
obavili.
KOSAVA: Aktelna vlast ima vrlo
promenljiv i u sustini negativan odnos prema privatizaciji. Razlicite
su varijante u igri, ali se uporno izbegavaju modeli koji su
primenjeni u drugim zemljama istocne Evrope. Kako biste Vi
sproveli privatizaciju?
DRASKOVIC: Aktuelna vlast je sve cinila da postupak
privatizacije ne uspe u ovoj zemlji. Tvrdim da je to cinjeno
svesno i da je to samo jedna u nizu organizovanih podvala, kako
bi se nastavilo materijalno iscrpljivanje naroda. Oni su spremni
da sto puta promene zakone da bi od zaposlenih izvukli sto vise
materijalne koristi. To je suptilniji i finiji nacin nego sto je otimanje
privatnog kapitala putem devizne i druge stednje. To govori da
nemamo ozbiljnu drzavu koja ozbiljno projektuje svoj privredni i
drustveni razvoj, koja brine o svekolikom stanovnistvu u ovoj
zemlji.
Bilo koji model privatizacije drustvenog kapitala koji je
primenjen u zemljama istocne Evrope bolji je, neuporedivo bolji u odnosu
na ono sto je uradjeno i sto se radi u ovoj zemlji. Sramota je za
ovu zemlju da joj nalog, ultimativni nalog, za privatizaciju daje
svetska zajednica, Evropska Unija, Dejtonski sporazum itd. itd.
Poznato je da je aktuelna vlast prihvatila te ultimatume, ali
svesno izbegava ili usporava njihovu realizaciju.
Opste je poznato osnovno nacelo privrednog razvoja - da jedino
zdravi i cisti kapital odnosi mogu pokrenuti ekspanziju ne samo
ekonomskog, vec drustvenog razvoja. Zdravi i cisti kapital odnosi podrazumevaju,
pre svega, identifikaciju vlasnika imovine, odnosno odredjivanje
titulara kapitala. Da bi se proveo postupak identifikacije
vlasnika kapitala drustveni deo privrede mora se vratiti na
odnose iz 1991. godine. U svim tim, drustvenim, preduzecima treba
vratiti radnicko upravljanje. Time se dobija zastitnik tog
kapitala i ravnopravan partner drzavi, koji ce odlucivati o
postupku privatizacije. Potom izvrsiti privatizaciju drustvenog
kapitala, i to po principu da 50% pripadne zaposlenima, a drugih
50% drzavi.
Kapital koji pripada radnicima odnosno zaposlenima, predstavljao
bi radnicki akcionarski kapital, a kriterijume za podelu tog kapitala
utvrdio bi najvisi organ upravljanja u samom preduzecu. Time zaposleni
postaju suvlasnici, akcionari, tih preduzeca. Drzavu treba
obavezati da sprovede postupak javne prodaje svojih akcija
(drugih 50% kapitala) putem licitacije, uz postovanje prava prece kupovine
od strane vec postojecih akcionara.
Postupkom privatizacije drustvenog kapitala stvorio bi se motiv
za rad. Za rad koji donosi licnu korist. Naime, ja se apsolutno
zalazem za stvaranje drustva bogatih gradjana, sto bi, uostalom,
morao biti programski cilj svake ozbiljnije politicke snage u
ovoj zemlji.
KOSAVA: Privatizacija je neophodan
ali jos uvek ne i dovoljan uslov da nasa zemlja bude prihvacena
od razvijenog sveta kao ozbiljniji partner. Sta sve treba uraditi
da bi usli u krug modernih drzava?
DRASKOVIC: Osim privatizacije, koja je conditio sine
qua non naseg prikljucka modernom svetu, tu je potrebno sprovesti niz
drugih mera. Pre svega stecaj kao instrument oslobadjanja od
bolesnog privrednog tkiva. Svako drustveno preduzece koje posluje
na ivici rentabiliteta ili sa gubicima obavezati ga na izradu
sanacionog programa. Na ovim programima neophodno je angazovati ekonomske
institute. Obezbediti dugorocne povoljne kreditne linije za
sanaciju od Narodne Banke Jugoslavije i Medjunarodnog Monetarnog
Fonda za obnovu i razvoj. U velike industrijske sisteme omoguciti
ulaganje stranog kapitala na principima dokapitalizacije i od
drzave obezbediti pune garancije. Merama ekonomske politike
stimulisati robne proizvodjace u poljoprivredi i obezbediti uslove
za razvoj slobodnog seljackog zadrugarstva. Na programima
sanacije i revitalizacije poljoprivrede i industrije angazovala
bi se masinska industrija ove zemlje, a i druge industrijske
grane, kao i naucne institucije.
Osim toga, neophodno je Saveznu drzavu urediti kao modernu,
funkcionalnu i racionalno organizovanu gradjansku drzavu; izvrsiti
decentralizaciju drzave na racun svestranog razvoja samouprave u
opstinama, regionima, autonomnim pokrajinama i republikama;
Savezna skupstina mora postati mesto demokratskog odlucivanja;
Savezna vlada mora biti strucna, efikasna, funkcionalna i
racionalna; pravosudje treba uciniti nezavisnim i slobodnim od
uticaja raznih "mesta moci", i tako dalje; javne medije
- radio televiziju i stampu uciniti slobodnim i materijalno
nezavisnim.
KOSAVA: Iza nas je veoma mracan
period u kojem su se razbile mnoge iluzije. Rezim je istrosio sve
velike metasocijalne teme (Nacija, Istorija, Religija...) i
suocio se sa problemima pukog funkcionisanja drustva. Da li ce opozicioni
blok politickih stranaka na predstojecim izborima uspeti da
kapitalizuje nesumnjive socijalne i nacionalne frustracije
gradjana? Sta ocekivati od izbora, a sta od postizbornog perioda?
DRASKOVIC: Od predstojecih izbora ne ocekujem nista.
Niti se ista ozbiljno moze desiti. Vladajuca partija nema nameru, niti
sposobnosti da stanje promeni. Opozicione partije, a time i demokratski
orjentisane partije, svakodnevno dokazuju da nemaju politicku
zrelost da bi, kao demokratski blok ponudile narodu alternativu
za privredni i politicki preporod zemlje. Moje licno misljenje je
da trenutno na politickoj pozornici ove zemlje nema ozbiljne
politicke snage sa jasnom perspektivom. Mislim da je toga svestan
i najveci deo ljudi u ovoj zemlji. Ocekujem da ce naredni izbori
propasti i da vecina biraca nece izaci na izbore, jer objektivno
nemaju kome dati svoj glas. Isto tako ocekujem da ce, posle
takvog politickog kolapsa koji ce uslediti, sve politicke
garniture koje su danas prisutne na politickoj pozornici morati
da sa nje odu. Zamenice ih oni koje narod bude birao i kojima
narod bude verovao. Ozbiljnost politicke situacije i neozbiljnost
politickih partija je potpuno jasna.
Situacija je, na lokalnom nivou, nesto drugacija. Dobar primer
politickog delovanja je formiranje Vrsacke inicijative koja predstavlja
demokratski blok. Oni cine napore da u strukturu vlasti udju, pre svega,
prijatelji ovoga grada, ljudi neoptereceni politickom stvarnoscu,
a istovremeno spremni da ponesu teret ocuvanja stvorenog i
stvaranja novog. Taj model, ako ne pre, onda sigurno posle
izbora, sledice i ostala podrucja. Ukoliko nastave svoje
politicko delovanje zasnovano na kvalitetnom projektovanju
buducnosti ovog podrucja i na pozitivnoj selekciji ljudi koji ce
taj program sprovoditi u narednom mandatu, sigurno ce od mene
imati podrsku u predizbornoj kampanji i pomoc i saradnju na relizaciji
njihovih projekata u vremenu koje sledi.
KOSAVA: Vratimo se privredi. Vasa
korporacija posluje kroz svoje dve holding kompanije. Kako vidite
razvoj VIK-a u neposrednoj buducnosti?
DRASKOVIC: Sve zavisi od privrednog i politickog
ambijenta koji bude kreirala naredna vlast. Mi smo i do sada
ziveli i razvijali se u nenormalnim uslovima. Nadam se da cemo i
dalje biti u vrhu uspesnosti, ako uspesnih bude uopste bilo.
Ukoliko se stvore uslovi koji ce nam otvoriti vrata ka Evropi i
svetu, onda je sigurno da cemo imati jacu ekspanziju nego do sada.
Svog kapitala imamo, izbor novih programa razvoja smo izvrsili... Nama
je samo potrebno stvoriti stabilne uslove privredjivanja, na
principima slobodnog trzista kakvo vec decenijama imaju privrede
zemalja zapadne Evrope.
